Slobodan Milošević pred sudom

Kraj mita

U nedelju 1. aprila oko 4.35 istražnom sudiji u Centralnom zatvoru u Bačvanskoj ulici u Beogradu predao se čovek koji je svojim odlukama, svojim postupcima i svojim mitom presudno uticao na tok tragičnih zbivanja u proteklih trinaest godina u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije. Poslednji čin te drame, dug 36 sati, obeležen je događajima u kojima je čak i senka smrti i nesreće, koja je harala centralnim Balkanom čitavu deceniju, bila zakucala i na vrata samog Slobodana Miloševića i njegove porodice dok se patologija jedne politike selila u sudske hronike

Sponzorstvo

Kosmajska priča: RTS u partizanima (1)

Dobri vojnik Vojka

Na samom početku bombardovanja RTS je oformio dve mobilne jedinice na Zlatiboru i Kosmaju, čija je funkcija trebalo da bude preuzimanje programskih aktivnosti u slučaju bombardovanja zgrade televizije. U najvećoj tajnosti novinari i tehničari RTS-a odvođeni su "u partizane", gde su svakodnevno izvršavali programske zadatke spremni da se uključe u svakom trenutku ukoliko je neophodno. Nikad se nisu uključili, a na ime nadnice za dvomesečni strah u kosmajskim šumama pojedinci su nagrađeni varijabilom od 300 dinara. "Vreme" će u tri nastavka ekskluzivno objaviti izvode iz rukopisa novinara RTS-a Vojke Pajkić, urednika kulture na Radiju 202, koja je boravila na Kosmaju u sastavu mobilne jedinice broj dva od 12. aprila do 22. maja 1999. godine. O kosmajskim noćima pod bombama koje su padale na manje od 150 metara od mesta gde su bili smešteni, lokatorima pronađenim u fioci, o redovnom izmeštanju mobilne ekipe, uzaludnosti celog projekta, novinarka Vojka Pajkić svedoči u feljtonu "Vremena". Imena aktera ove priče su promenjena, ali događaji su autentični. Redakcija nedeljnika "Vreme"

Teške droge za teška vremena

Galop „horsa“

Samo beogradsko tržište droge "teško" je tri i po kilograma heroina dnevno, dok se u Srbiji proda još toliko. Ovi podaci kazuju da droga pronađena nedavno u sefu Državne bezbednosti zakupljenom kod Komercijalne banke nije morala nužno da bude "izvozni artikal". Lako se može ispostaviti da je bila namenjena domaćoj distribuciji, i da je u pitanju samo strateška rezerva

FILM

Zezanjem protiv bede

Munje, Režija: Radivoje Andrić

Pitanje odgovornosti pisca

Delovanje umetnosti

"Rasprava koju je organizovao Britanski savet vodila se pre svega o razlikama u pristupu – delovati na diskontinuitet u načinu mišljenja i na uvrežene kalupe jezika, ili delovati neposredno u sferi političkog. Delovati kao pisac građanin, ili kao građanin pisac"

Nuspojave

Trač i(li) istina

Sudbina Studija B, RTS-a i ostalih je lakmus-papir srpske tranzicije

Najnovija srpska desnica

Obrazluk i teodulija

Da li se iza pokreta Obraz kriju neoljotičevci koji ispisuju antisemitske parole po Beogradu, ili je to samo društvo hrišćanskih nacionalista "ali ne i šovinista"

Ekonomske (ne)jednačine

Umereni reformizam

Sve je nekako krenulo pravcem suprotnim od tranzicije. Moda moralnog propitivanja Zapada koja se raširila među srpskim intelektualcima verovatno će završiti kao antikapitalistička histerija

Reforme i ujdurme

Krik iz crne rupe

DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".

Hoće li biti rata na Balkanu

Strogo kontrolisani sukobi

Postoje dve dugoročne opcije međunarodne zajednice na Kosovu. Prva je da pokušaju da ostvare ciljeve postavljene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244, uz rizik oružanog sukoba s albanskim ekstremistima i gubitaka u redovima KFOR-a. Zapad može i da se povinuje albanskim zahtevima, odnosno prizna nezavisnost Kosova i Metohije uz rizik daljeg širenja konflikta sve do stvaranja velike albanske nacionalne države na Balkanu

Hapšenja

Položaji i zloupotrebe

Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija