Kako se Amerikanci odnose prema Kini vidi se po depešama iscurelim preko Vikiliksa, a kako se prema Pekingu odnose američki klijenti pokazala je afera vezana za ceremoniju dodele Nobelove nagrade kineskom disidentu na robiji Liju Sjaobou. Srbija je, po tradiciji, na vetrometini rešavala zagonetku po principu: Kina daleko, pare blizu – Evropska unija blizu, ali članstvo u njoj daleko
Povratak nekrunisane Zvezdine zvezde u Beograd veliki je medijski događaj, ali će tek potvrda na terenu pokazati šta se zapravo dogodilo. Da bi pun stadion od proleća zaista slavio, trebalo bi da uprava ostavi trenera da radi svoj posao, inače će još jedna "legenda" brzo završiti karijeru u Ljutice Bogdana
Pre nekoliko godina u Rumuniji su se čuli prvi glasovi koji su tražili da se Romi ponovo nazivaju Ciganima, ali je zvaničan predlog stigao ovog decembra. Romi su tek od pre desetak godina prestali da u zvaničnom jeziku u Rumuniji budu Cigani, ali je predsednik države Trajan Basesku svojevremeno rekao da je time učinjena greška koja je donela zbrku, pošto su Romi na lošem glasu širom Evrope gde svojim "primitivnim, nomadskim ponašanjem brukaju Rumune", a Evropljani "brkaju sve Rumune sa Romima", što "stvara lošu sliku o Rumuniji"
Erik Kantona i Kristina Lagard imaju i nešto zajedničko. Oboje su bili uspešni sportisti jer je Lagardova svojevremeno nastupala za francusku reprezentaciju u sinhronom plivanju. Oboje su i ljudi od akcije
Reč je o poslu vrednom najmanje 70 miliona evra za tri miliona Kompleta za pružanje prve pomoći, od čega će država inkasirati 12,5 miliona od poreza na dodatu vrednost, a proizvođači će "ekstra prihodovati" najmanje deset miliona evra: komplet koji je malo "kompletniji" od ovog koji je propisan standardom SRPS Z.B2.001:2010 – sadrži dva "prva zavoja" više i "aluplast za opekotine", u Sloveniji se prodaje za 13 evra, a kod nas od 2300 do čak 3500 dinara. Deo "kolača" će "odgristi" i Crveni krst Srbije
Roditelji u nekoliko škola u Srbiji "klikom na miš" mogu da vide raspored časova, kompletne izostanke i sve ocene svog deteta. Takođe, moguće je da prate kalendar kontrolnih zadataka, šta je potrebno poneti za rekreativnu nastavu, poziv na različite akcije, primedbe ili pohvale učenicima. Naravno, sve zavisi od profesora i koliko je on revnostan
Ove godine Srbija je na 43. mestu, ali predstavnici Ministarstva prosvete kažu da taj podatak ne daje realnu sliku, jer su ovoga puta u istraživanju učestvovali učenici iz 74 države. Đaci iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, ali su i dalje ispod proseka u odnosu na vršnjake iz 73 zemlje. Zabeležen je napredak od oko 40 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam poena u oblastima matematičke i naučne pismenosti, a smanjen je i broj funkcionalno nepismenih učenika
