Ako je suditi po vestima koje su preplavile medije po dolasku Darka Šarića u Srbiju, deluje kao da nije stigao specijalnim avionom, okružen, valjda, vrhunskim agentima tajne službe. Pre bi se reklo da je u zemlju doleteo u ekonomskoj klasi, gde je o svojim problemima sa srpskim političarima ćaskao sa slučajnim saputnicima, koji su potom požurili da te razgovore prepričaju novinarima
Ukrajinska kriza, koja preti da preraste u najveći posthladno-ratovski izazov našeg doba, iznela je na videlo sve mane i nedostatke aktuelnog spoljnopolitičkog kursa NR Kine, koja se, u najkraćem, oslanja na politiku držanja po strani kad god je to moguće
Dok diplomate uvežbavaju reprizu hladnog rata pričama o legalitetu i sankcijama, u senci Crnomorske flote Krim se odvaja od Ukrajine
Dva telefonska razgovora u razmaku od samo šest dana početkom marta u kojima su predsednici Barak Obama i Vladimir Putin oštro suprotstavili svoja viđenja ukrajinske krize dovoljan su znak da su odnosi dve supersile, iako nisu potpuno zahladneli, na najnižoj tački još od kraja osamdesetih. Bojazan od novog Hladnog rata pojačana je učestalom upotrebom uređaja, u popularnoj kulturi nazvanog "crveni telefon", koji, zapravo, nikada nije bio telefon, a nije bio ni crven
Figura lidera-spasioca nešto je kao šećerna vodica koja ništa ne leči, ali se prodaje kao panaceja širokog spektra
"Da li je neki investitor, koji je iz EU došao u Srbiju u poslednjih 14 godina, došao zato što smo mi članica EU? Nije, jer niti smo, niti ćemo biti članica. Oni su došli zato što prave profit. To je jedino važno, i niko neće otići sve dok ovde budu pravili profit"
Da li se u ukrajinskoj krizi nazire Treći svetski rat? Ili makar Drugi svetski hladni rat? Ne. Globalni igrači se ponašaju posve predvidivo
Ukrajinska vojska i mornarica masovno se predaju, ili prelaze u novoformirane ruske oružane snage Autonomne Republike Krim. Ruske jedinice preuzimaju komandu nad vojnim bazama, aerodromima, radarskim postrojenjima, infrastrukturnim čvorištima. Raspad ukrajinske vojske u ratnom stanju pokazuje dubinu društvene, političke i ekonomske krize Ukrajine kojoj se ne vidi kraj početka. Parada suvereniteta, referendumi na Krimu, u Donjecku, Harkovu... Dok Zapad viče, Putin ne čuje dobro
Šagal, Rahmanjinov i Ana Pavlova. Puškin, Tolstoj, Čehov i Dostojevski, Majakovski, Pasternak, Bulgakov i Solženjicin. Akrobate, klovnovi i žongleri. Zatvaranje Olimpijskih igara u Sočiju bilo je omaž ruskoj kulturi, ili moderno lice Rusije, kako to reče Vladimir Putin
Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve
Kriza u Ukrajini se pogoršava i vodi ka vanrednom stanju ili žešćem haosu. Vladimir Putin je dobio bitku za uticaj u Ukrajini, ali demonstranti neće mirno da odu
Zimska Olimpijada u Sočiju otvorena je svečanom ceremonijom 7. februara, a prvi čovek koji se popeo na pobedničko postolje bio je američki snouborder Sejdž Kotsenburg, koji je bio najbolji u novoj, atraktivnoj olimpijskoj disciplini snoubord sloup stajl. Svet je od tog trenutka konačno počeo da obraća pažnju na sportska dešavanja u Sočiju, za razliku od perioda pred početak Olimpijade koji je podsećao na hladnoratovsku netrpeljivost. Na sve to došle su i pretnje terorističkim napadima radikalnih islamista
