Izbori posle pandemije

Povuci-potegni, u savezništvu sa koronom

Vučiću bi odgovaralo i bilo u interesu da izborni posao završi što pre. Zna on da Srbima treba vreme da se ohlade i razmisle. Pa da je Slobodan Milošević raspisao izbore odmah posle bombardovanja, teško da bi Vojislav Koštunica i sva ondašnja ujedinjena opozicija imali bilo kakvu šansu protiv njega. Na kraju krajeva, ukoliko izbori budu uskoro, odmah posle karantina koji mu je poslužio da sve prethodne afere svoje osmogodišnje vladavine gurne pod tepih, predsednik će izbeći pitanja o ponašanju vlasti za vreme vanrednog stanja, kao i sva pitanja o negativnim posledicama mera tokom pandemije i ukupnom ekonomskom stanju zemlje

Dijalog vlasti i opozicije

Veliko predizborno farbanje

Godinu dana od opozicionog Sporazuma o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i nakon tri runde dijaloga vlasti i opozicije, vlast tvrdi da je ispunila i više od onoga što opozicija traži, dok opozicija smatra da nije postignuto – ništa

Komunalna milicija

Čemu služe, a uz to i ne rade

Nije nužno da će komunalna milicija biti stranački (zlo)upotrebljavana. No, postoje razlozi za brigu: nemaju sistem kontrole kao što je ima prava policija, praktično nema ograničenja partijskom zapošljavanju, a odgovaraju samo načelniku kojeg imenuje vladajuća većina

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

TEMA VREMENA: Protivnik je samo jedan. To su Oni! Predsednik Sklupštine Srbije Zoran Sokolović očigledno je postupio po naređenju. Tako su komunisti ujedinili opoziciju

Slučaj izbeglica iz Rakovice

Beskućništvo u doba napretka

Dok se u Skupštini vode rasprave o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, po kojima izvršitelji ne mogu da zaplene stan zbog dugova za komunalije manjih od 5000 evra, u beogradskoj opštini Rakovica grupi izbeglica oduzimaju se stanovi koje su sagradili sami, bez dinara pomoći države

Novo restrukturisanje Er Srbije

Sipanje u bunar bez dna

Kako je moguće da državne institucije tvrde da nisu znale koliki je dug JAT-a? Da Komisija za kontrolu državne pomoći poništava sopstvena rešenja? Da se ponovo ne zna kada bi to Er Srbija mogla da posluje sa dobitkom i na osnovu kojih zakona se netransparentno ponovo na desetina miliona evra srpskih poreskih obveznika upumpava u Er Srbiju

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Država protiv penzionera – Kako je preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci

Politička likvidacija prava

Šta će Srbiji zakoni i Ustav kad ima samoproglašenog vrhovnog sudiju, predsednika države Aleksandra Vučića i jedan broj partijskih poslušnika raspoređenih kao sudije, da njegove političke naloge, a u ime naroda (!), bespogovorno uobličavaju u presude koje s pravom nemaju veze

Kultura i država

Biram koga hoću

Da li je upravo izabrani novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu najava gašenja njegove inicijalne funkcije: razvoja kulture

Zoom

Dobra vest iz Brisla – Mogerini bi mogla da zaključa Aleksandra Vučića, ako treba, i tri meseca… Dok je Velja Ilić skromno tražio samo jedan dan u nedelji da se odmorimo od predsednika

Za Ivicu Dačića dovoljan je i Vučićev stav pa da nešto proglasi državnom politikom, samo što se čekao zgodan trenutak, a zašto je to upravo sada ne zna ni ministar inostranih poslova, a kamoli da znaju građani Srbije

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

(Izvodi iz stenografskih beležaka sa sastanka predsednika Republike Slobodana Miloševića i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa predsednicima skupština opština Republike Srbije, održanog 16. marta 1991. godine)

Kultura sećanja – Sto godina Jugoslavije

Mimikrija i metamorfoza jugoslovenskog nasleđa

Sto godina od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, Muzej Jugoslavije je obeležio izložbom "Dan vredan veka" i konferencijom "Muzealizacija Jugoslavije – zamrzavanje ili aktivno pregovaranje zajedničkog nasleđa". Neka od pokrenutih pitanja su tema i ovog teksta: Da li je prošlost Jugoslavije već muzealizovana i istorizovana? Da li je možemo razumeti kao završeni period koji je iza nas ili kao politički i kulturni predeo koji je uvek u pokretu i nastajanju? Da li na primeru multinacionalne, multikonfesionalne zemlje sa sopstvenim putem u socijalizam, koja se raspala pre gotovo tri decenije, možemo razmišljati o alternativama sadašnjim izazovima?