U atmosferi stigmatizacije i linča, pozivanja na poligraf, suđenja i presuđivanja u medijima i na konferencijama za medije ne predstavljaju ništa drugo do suprotnost postulatima demokratskog društva i vladavine prava
Zašto je Odeljenje za poslove bezbednosti po prvi put u istoriji MUP a postalo operativno odeljenje koje odgovara direktno ministru unutrašnjih polova? Ko je sve radio u ovom Odeljenju i koga su držali na merama? Kako je Veran Matić dobivši informaciju o praćenju novinarke Svetlane Vojinović rekao da je "ovo kao kod Slavka Ćuruvije", obavestio Vučića i šta je posle bilo? Na koji način je Dijana Hrkalović došla na čelo radne grupe za Rodoljuba Milovića povodom afere "Papaja"? I zašto joj načelnik UKP a nije mogao odbrusiti "je li bre, ko si ti da mi postavljaš pitanja"? Zašto se u MUP u smatralo da ako te pozove državna sekretarka to u stvari čini ministar Nebojša Stefanović? Šta su pripadnici Gradskog SUP a pričali o dolasku Hrkalovićeve na mesto zločina posle ubistva Aleksandra Stankovića, a šta su o njoj agenti DEA u Beogradu izvestili naše organe
On nije ni mudar ni hrabar, niti je šmeker svetskog glasa. Ne gazi preko stotke, ali može da trči 20 metara. Malo podržava vlast, a malo glumi opoziciju. Predsednika Srbije zove često, a on mu se javi tek svaki hiljaditi put. On je Miša Vacić
Šta se dešava u postupku koji se vodi protiv grupe Veljka Belivuka i da li je to odvojeno od slučajeva u koje su umešani Slaviša Kokeza, Dijana Hrkalović, Goran Papić i drugi, te zbog čega u istrazi nema mesta za još neka lica koja bi mogla štošta da kažu na tu temu
I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
Mogu li MUP i BIA raditi svoj posao bez zelenog svetla sa najvišeg mesta? Zašto je baš Vladimir Đukanović Đuka uputio otvoreno pismo Aleksandru Vučiću? Na koga se ono zapravo odnosi? Zbog čega bi aktualni predsednik Srbije da izbegne poređenje sa vremenom Slobodana Miloševića? I zašto Srpska napredna stranka vapi za rebrendiranjem
Od simbola snishodljivosti, poslednjih godina Stefanović se u delu javnosti transformiše u čoveka koji, navodno, svemogućem predsedniku države pruža "inteligentan otpor"
Šta je cilj aktuelne borbe protiv kriminala? Kako je unajmljena ekipa prešla put od držanja na kratkom lancu Partizanovih navijača do državnih neprijatelja broj jedan? Kakvu su tu ulogu igrali politika, policija i nabijanje rejtinga? Zbog čega se južna tribina stadiona JNA našla u srcu tame organizovanog kriminala? Da li je čitava jedna struktura koja je godinama koordinisala, kalkulisala i mešetarila sa Belivukovom i ekipama sličnim njegovoj izgubila Vučićevo poverenje? Tačnije, kako su u ovom državnom poslu pomešali prioritete
Šta to ne sme da se zna iz prisluškivanih razgovora Aleksandra Vučića ako je već sam priznao da su to razgovori o fudbalu, i kako se trideset godina zaredom tribina kriminalizuje i koristi za političke obračune
Zašto svi nosioci režima brane Andreja Vučića iako ga prvooptuženi Predrag Koluvija ne tereti niti jednom jedinom rečju? Kako je moguće da je javnost o ogromnom uspehu vlasti u borbi protiv kriminala saznala od političara iz opozicije? Kakvu ulogu u svemu tome ima Nebojša Stefanović, a koga u timu obrane odbrane predstavlja Vladimir Đukanović? I zbog čega je predsednik Srbije poslao poruku koja glasi: kad njemu "pakuju" prljavi policajci, što li tek mogu raditi vlasniku "Jovanjice"
Jedna jedinica Žandarmerije, na inicijativu ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, mogla bi da se nazove "tartufmerija", a njeni pripadnici bi na rukavu nosili sliku tartufa. U ovoj šali ima mnogo istine, jer se, otkako je Vulin došao na čelo MUP-a, specijalne jedinice Žandarmerije šalju na banalne zadatke
"BIA, VBA i VOA svakako sarađuju po pitanju razmene informacija o potencijalnim izvorima opasnosti od terorističkih akata na prostoru Srbije, ali je ta saradnja u domenu formalne razmene informacija, ali ne i zajedničkog usmerenog i koordinisanog angažovanja", kaže za "Vreme" penzionisani oficir koji insistira na anonimnosti. Jedan od ključnih razloga je i poremećen sistem vrednovanja rezultata rada svakog pojedinca, pa i službi u celini, koji se zasniva na statističkim parametrima, iako sami sadržaji informacija često ne moraju da imaju ikakve veze sa događajima koji slede nakon toga, pa čak ni sa tačnošću. Što bi se reklo, broj je broj"
