Kultura sećanja

Još jednom o Vukovaru

U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo

Premijere – Gospođica Julija

Julija u Jugosferi

August Strindberg: Gospođica Julija; režija Haris Pašović; Madlenianum, Zemun

Lik iz naše novije istorije

Kako je Ratko Mladić omogućio „Bljesak“ i „Oluju“

Sadašnji "branitelji srbstva" koji kuju u zvezde bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske i proglašavaju ga za heroja, zaboravljaju dve činjenice: kako su pala Kupreška vrata, strateški više nego važan prevoj i kako su se potom hrvatske snage popele na Dinaru, čime im je bio otvoren put za osvajanje Knina i cele Krajine

Bosna i Hercegovina

Zveckanje oružjem

Sama najava osnivanja entitetske vojske u Republici Srpskoj, kao i čitava akcija vraćanja za jedne "otetih" nadležnosti, za druge udara na ustavno-pravni poredak države, zabrinula je najpre obične građane, koji sve učestalije postavljaju pitanje hoće li u BiH biti novog rata

Kultura sećanja

Uspon i pad Jugoslovenske ratne mornarice

Činjenica da su u ofanzivi JNA u jesen 1991. godine, u razmaku od sedam dana, pod nerazjašnjenim okolnostima nastradala dva (od ukupno tri) visoka oficira Jugoslovenske ratne mornaricedo danas ostavlja prostor za spekulacije, učitavanja i zaborav. Ovo je sažet osvrt na hronologiju pomorskog rata na Jadranu i epitaf ne samo njima dvojici, već svim pripadnicima JRM koji su se nepripremljeni zatekli u vrtlogu okolnosti i opredeljivanja

Junaci »zlatnog doba« – Aleksandar Papić

Deložacija bivšeg najboljeg druga

Nije vest to što Aleksandar Papić hoće da iseli iz kuće porodicu Stefanović, već je ključno pitanje kako je došlo do toga da nekadašnji ministar unutrašnjih poslova ili njegova porodica žive u objektu koji je u vlasništvu čoveka sa takvom biografijom. Odgovor na ovo pitanje, međutim, teško da ćemo ikada dobiti, jer su kumovsko-poslovni odnosi, poput ovih između Papića i Stefanovića, pre pravilo nego izuzetak u današnjoj Srbiji

Umesto omaža – Tekst Dragoslava Grujića o Odboru za odbranu slobode izražavanja, »Vreme« br 1010, 13. maj 2010.

Zvončići slobode

Izdavačko preduzeće Službeni glasnik objavilo je knjigu dokumenata Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, gde su sabrani programski tekstovi, pisma, protesti nastali tokom petogodišnjeg trajanja tog odbora, od novembra 1984. do druge polovine 1989, kada je prestao sa aktivnošću jer su, po rečima Dobrice Ćosića, najagilnijeg osnivača odbora, tada "poverovali da će ulogu odbora preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove"

Razglednica

Ako se Jerko vrati…

O palatama slavnih bokeljskih pomoraca i trgovaca koje su kupili tajkuni i rođaci političara, o tome zašto Škaljari nisu poznati po brojnim crkvama i kako je Italijan na vrhu Lovćena zaprosio mladu Cetinjanku

Kultura sećanja

Ko manipuliše i zašto

Broj žrtava u Jasenovcu neretko se izjednačava sa ukupnim stradanjem u NDH, a ukupni gubici u logoru se poistovećuju sa srpskim žrtvama. Tu se dolazi do pitanja da li je taj proces bio spontan ili je perfidno nametnut i kakva je bila uloga države, odnosno nekih republika i njihovih elita

Nasilje na sportskim priredbama

Pazi, Vulin snima

Kada se ima u vidu da na istoku i zapadu Partizanovog stadiona ima dosta gledalaca i navijača koji su van navijačkih/huliganskih grupa, koji žive normalnim i mirnim životom, ne pripadaju nijednoj bandi, nisu ni reketaši ni narko-dileri, moguće je poverovati da je došlo vreme da se vlast posredno s njima obračuna pokrivajući svoje delovanje borbom protiv nasilja na tribinama

Godišnjica pada Krajine

Od Une do Drine

Banjaluka, zakrčena svim i svačim, hotel "Bosna" kao "Rikov bar" u filmu Kazablanka. Kasarne "Rakovačke bare", a potom i "Kozara" – najveći logor na otvorenom u modernoj Evropi. Koliko izbeglica je bilo, to se do danas nije saznalo

Godišnjica pada Knina

Bilo je gotovo pre nego što je počelo

U koloni se zajedno kreću tenkovi i mopedi, samohotke i motokultivatori, razne vrste traktora i teški šleperi, konjska kola zakačena za luksuzne "mercedese", preko noći sazreli dečaci od 13 godina za volanima "jugića" ili "tamića", gomile starica u crnini potrpane u traktorske i kamionske prikolice. Sa Oštrelja, iz komande Drugog krajiškog korpusa VRS, šaljem vest da su hrvatske snage ušle u Knin – tu vest Tanjug do danas nije objavio