Grad veličine jajeta je u subotu oštetio kuće, vozila, puteve i poljoprivredu u Osečini i na zapadnim delovima Valjeva. Grad u Srbiji svake godine napravi višemilionsku štetu. Značajna sredstva se ulažu u protivgradni raketni sistem, koji ne pomaže
Ustav i zakoni o nadležnostima predsednika Republike, o Vladi i ministarstvima imaju jasno propisane odredbe, ali to u slučaju Vučića i njegovih poltrona ne važi, danas je zvanično preuzeo komandu i nad policijom... Ljudi koji su radni vek proveli u policiji i dogurali do najvažnijih funkcija, bili su tretirani kao obični posetioci
Dačić izjavio da konkurs za direktora policije još nije raspisan i dodao da je Vlada zadužena za izbor osobe koja će obavljati tu funkciju
Suprug preminule žene uhapšen je u subotu, nakon što je telo žene pronađeno u stanu na Voždovcu
Priča dvadesetogodišnje misice koja je svoj put započela vožnjom kamiona, a zatim ipak odlučila da želi da se posveti diplomatiji na preporuku svog „šefa” Ivice Dačića podgrejala je pitanje kako funkcioniše kadriranje u Srbiji i koliko je često stranačko zapošljavanje
Niti se jedan direktor BIA u naprednjačkom korpusu vladavine ne može nazvati stručnjakom za bezbednosna pitanja. Možda samo oni koji su bili u v.d. stanju, a i to je upitno. Na početku su se naprednjaci malo “femkali”, pa su na čelo BIA postavljali nekakve pravnike, manje ili više poznate, a potom je došlo vreme kafanskog bahaćenja, pa su direktori postajali poznati partijski ljudi. Ali i oni su menjani, u skladu sa Vučićevim kadrovskim fintama. Rotira svoje ljude kako se ne bi predugo zadržali na nekoj funkciji i tako akumulirali moć koja bi njega mogla da ugrozi, kaže za “Vreme” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sa razlogom nema Vučić poverenja u svoje saradnike, najbolje zna od kakvog su štofa napravljeni. Petrović dodaje da promene na čelu BIA imaju istu funkciju. Menjaju se direktori, a jedini pravi šef biva i ostaje sam predsednik
Apelacioni sud je uvažio žalbu Višeg javnog tužilaštva u Valjevu i ukinuo presudu „zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka“ i zbog toga što je „izreka presude nerazumnjiva i protivrečna razlozima datim u obrazloženju presude“
Đukanoviću, Šapiću, Vulinu, i Đurđević-Stamenkovski prvi argument protiv festivala „Mirdita, dobar dan“, je termin ove kulturne manifestacije koji obuhvata Vidovdan
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je borba protiv nasilja u školama jedan od prioriteta Ministarstva. Roditelji učenika OŠ „Sveti Sava" obratili su se javnosti i podržali napadnutu učiteljicu, a Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da nije na Vladi da prevaspitava roditelje
Šapić nema ingerencije da zabranjuje festival. Mi verujemo u razgovor i saradnju, a ne u osvetu koju zastupa gospodin Šapić, kaže Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava povodom Šapićeve izjave da gradska uprava neće davati nijednu saglasnost za održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“
Na pripremnom ročištu koje je zatvoreno za javnost optuženi će se kratko izjasniti o krivici, dok će tužilaštvo i odbrana izneti uvodne reči. Po završetku pripremnog ročišta koje je osim za danas zakazano i za 11. i 12. sud ćе odrеditi datum početka suđenja, odnosno glavnog pretresa
Letnje vrućine u Srbiji svake godine donose istu sliku - crvena buktinja guta polja, dim kulja unaokolo, a šteta i opasnost po životnu sredinu su nesagledive
Druga meštanka, iz domaćinstva Milisavljević, navodi da je u njenom domaćinstvu uništen crep na svim objektima, uključujući i kuću.
„To je oko 15.000 crepova. Uništen nam je automobil, putna infrastruktura, poljoprivreda, bašte, kukuruz. Štetu koju je pretrpela moja porodica, i svi meštani iz našeg sela, jedino može da sanira država, u čiju pomoć se nadamo i uzdamo", zaključuje meštanka za javni servis.
Koliko su efikasne protivgradne rakete?
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. U protivgradni raketni sistem se ulažu velika sredstva, ali šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Srbija već decenijama ima protivgradnu zaštitu zasnovanu na raketama punjenim srebro-jodidom.
Od 1967. od kada je počela organizovana protivgradna zaštita ispaljeno preko 400.000 raketa i utrošeno 160.000kg srebro-jodida.
Od 2011. Zakonom o ministarstvima, poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost MUP-a Srbije.
Protivgradnu zaštitu u Srbiji je do pre desetak godina činilo 220 stalno zaposlenih, 3.500 honorano zaposlenih, 1.650 raketnih stanica, 13 radarskih centara, 40 repetitora, nekoliko desetina vozila i 12.000 ispaljenih raketa godišnje čija je pojedinačna cena između 270 i 300 evra. Procena je da se iz budžeta Srbije za protivgradnu zaštitu godišnje izdvoji 10 milona evra sa dugoročnim planom Ministarstva poljoprivrede ka dodatnom jačanju, što automatizovanijeg, sistema protivgradne odbrane.
Srbija je poslednjih godina uložila značajna sredstva i u modernizaciju radara i automatizaciju protivgradnih stanica, a postoji više proizvođača protivgradnih raketa, Trayal, Polies i EDePro.
Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić rekao je za vazduhoplovni portal Tango.six da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju efekta ili ne.
Protivgradne rakete samo još u zemljama bivšeg SSSR-a i zemljama bivše SFRJ
Pre četrdesetak godina u Zapadnoj Evropi je organizovan višegodišnji naučni eksperiment pod nazivom Veliki poduhvat (Grossversuch) radi ocene učinkovitosti protivgradne zaštite. Sličan eksperiment je sproveden i u SAD, pod nazivom NHRS (National Hail Research Experiment). U oba slučaja je trebalo ispitati šta se dešava u oblaku zasutim srebro-jodidom.
Oba eksperimenta su pokazala da nema statistički značajnih razlika u pojavljivanju grada u zasejavanim i ne zasejavanim oblacima.
U Srbiji je rađeno nekoliko studija o učinkovitosti protivgradnih raketa. Neke su zaključile da je efikasnost sistema između 10 i 20 odsto. Jedno istraživanje (od strane prof dr Vlade Vučkovića iz 2003. godine) je čak i konstatovalo da je „unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada“.
Mnoge evropske države su posle ovih eksperimenata zaključile da se zasejavanjem oblaka ne mogu modifikovati meteo prilike.
Na državnom nivou, ni jedna država u EU ne sprovodi organizovanu zaštitu od grada osim Mađarske i Bugarske.
Sve ovo, kao i drugi razlozi, naveli su Svetsku meteorološku organizaciju da ne preporučuje zasejavanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.
Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Protivgradne rakete koriste se još samo u zemljama bivšeg sovjetskog saveza i zemljama bivše SFRJ.
Izvor/RTS/TangoSix
', title: 'Srbija ulaže značajna sredstva u protivrgadne rakete, a šteta od grada je sve veća', pubdate: '2024-06-24 10:11:17', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "grad,Osečina,vremenske nepogode", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Srbija ulaže značajna sredstva u protivrgadne rakete, a šteta od grada je sve veća', 'pageContent': 'Od ponedeljka u Osečini počinje procena štete koju je u subotu napravio grad veličine jajeta. Zbog vremenskih nepogoda su na području opštine Osečina oštećeni usevi, putevi i kuće.
Na području Osečine i zapadnih delova Valjeva štete su velike, oštećeni su objekti, automobili i poljoprivredna kultura, a registrovana je pojava krupnog grada.
Meštani osečinskih sela ne pamte sličnu oluju.
„Šta se juče desilo, to ne pamtim. Šteta je nenormalna i kako će ljudi preživeti, ne znam", kaže jedan od meštana za RTS.
Sela oko Osečine su bukvalno bombardovana danas. 😔😔😔 pic.twitter.com/iOICya6MVQ
— Aθαμαη ζαΓλιβλιαηςκι (@atamanzagliblje) June 22, 2024
Druga meštanka, iz domaćinstva Milisavljević, navodi da je u njenom domaćinstvu uništen crep na svim objektima, uključujući i kuću.
„To je oko 15.000 crepova. Uništen nam je automobil, putna infrastruktura, poljoprivreda, bašte, kukuruz. Štetu koju je pretrpela moja porodica, i svi meštani iz našeg sela, jedino može da sanira država, u čiju pomoć se nadamo i uzdamo", zaključuje meštanka za javni servis.
Koliko su efikasne protivgradne rakete?
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. U protivgradni raketni sistem se ulažu velika sredstva, ali šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Srbija već decenijama ima protivgradnu zaštitu zasnovanu na raketama punjenim srebro-jodidom.
Od 1967. od kada je počela organizovana protivgradna zaštita ispaljeno preko 400.000 raketa i utrošeno 160.000kg srebro-jodida.
Od 2011. Zakonom o ministarstvima, poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost MUP-a Srbije.
Protivgradnu zaštitu u Srbiji je do pre desetak godina činilo 220 stalno zaposlenih, 3.500 honorano zaposlenih, 1.650 raketnih stanica, 13 radarskih centara, 40 repetitora, nekoliko desetina vozila i 12.000 ispaljenih raketa godišnje čija je pojedinačna cena između 270 i 300 evra. Procena je da se iz budžeta Srbije za protivgradnu zaštitu godišnje izdvoji 10 milona evra sa dugoročnim planom Ministarstva poljoprivrede ka dodatnom jačanju, što automatizovanijeg, sistema protivgradne odbrane.
Srbija je poslednjih godina uložila značajna sredstva i u modernizaciju radara i automatizaciju protivgradnih stanica, a postoji više proizvođača protivgradnih raketa, Trayal, Polies i EDePro.
Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić rekao je za vazduhoplovni portal Tango.six da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju efekta ili ne.
Protivgradne rakete samo još u zemljama bivšeg SSSR-a i zemljama bivše SFRJ
Pre četrdesetak godina u Zapadnoj Evropi je organizovan višegodišnji naučni eksperiment pod nazivom Veliki poduhvat (Grossversuch) radi ocene učinkovitosti protivgradne zaštite. Sličan eksperiment je sproveden i u SAD, pod nazivom NHRS (National Hail Research Experiment). U oba slučaja je trebalo ispitati šta se dešava u oblaku zasutim srebro-jodidom.
Oba eksperimenta su pokazala da nema statistički značajnih razlika u pojavljivanju grada u zasejavanim i ne zasejavanim oblacima.
U Srbiji je rađeno nekoliko studija o učinkovitosti protivgradnih raketa. Neke su zaključile da je efikasnost sistema između 10 i 20 odsto. Jedno istraživanje (od strane prof dr Vlade Vučkovića iz 2003. godine) je čak i konstatovalo da je „unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada“.
Mnoge evropske države su posle ovih eksperimenata zaključile da se zasejavanjem oblaka ne mogu modifikovati meteo prilike.
Na državnom nivou, ni jedna država u EU ne sprovodi organizovanu zaštitu od grada osim Mađarske i Bugarske.
Sve ovo, kao i drugi razlozi, naveli su Svetsku meteorološku organizaciju da ne preporučuje zasejavanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.
Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Protivgradne rakete koriste se još samo u zemljama bivšeg sovjetskog saveza i zemljama bivše SFRJ.
Izvor/RTS/TangoSix
', 'pageDate': '2024-06-24 10:11:17', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
