Istraživanje - Makedonska vojska (6)
Vaspitavanje u novom duhu
Samo pojedini udžbenici istorije tretiraju raspad bivše države bez zalaženja u razloge, te nema ni pomena o kjučnim temama tog perioda. Sredinom januara u Skoplju su promovisane istorijske čitanke u izdanju Sorosove fondacije i holandskog Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, kao dopunski priručnici za nastavnike i učenike za izučavanje zajedničke istorije, ali – tek o Otomanskoj imperiji, balkanskim, Drugom svetskom ratu...
Istraživanje – nove vojske bivše Jugoslavije (7)
Atribut državnosti i džoker za NATO
Odluka koja će ove nedelje biti doneta na NATO samitu u Bukureštu, možda će biti nagrada vojnicima i oficirima u ARM-u za sva njihova dosadašnja zalaganja, ali će pre svega zavisiti od konačnog ishoda pregovora u sedamnaestogodišnjem iracionalnom sporu sa Grčkom zbog imena Makedonije za međunarodnu upotrebu Ucenjivačka dilema je rezultirala anketama u kojima se ogroman broj etničkih Makedonaca zalaže za zadržavanje ustavnog imena Republika Makedonija i po cenu nedobijanja poziva za članstvo, dok za ispitanike etničke Albance prvenstvo ima uzlazak u NATO, što je po ko zna koji put produbilo međuetnički jaz i otvorilo jalove polemike o osećanju pripadnosti i lojalnosti državi u kojoj se živi
Hrvatska
Slučaj generala Ivana Koradea
Zagorska hajdučka tradicija ima novog junaka: general Hrvatske vojske u penziji Ivan Korade u bekstvu je, osumnjičen za četiri ubistva svojih zemljaka i jednu otmicu. To je, po nekima, očekivani kraj još jedne tužne priče o instant-generalima koji su se pojavili u pravom trenutku i uz pravu podršku svojih nacionalnih lidera, bez škole i stvarnih zasluga – osim veštine da se celoj zemlji nametnu onako kako su se nametali svojim lokalnim sredinama
Istraživanje – Mentalno zdravlje u sektoru bezbednosti
Naoružani i nervozni
Kako im vreme u službi odmiče, policajci i pripadnici bezbednosnih službi imaju sve više problema u porodici, na radnom mestu, s prijateljima... Uglavnom ostaju usamljeni sa svojim problemima koji mogu dovesti do potpune "eksplozije" ličnosti, a malo šta se čini da im se pomogne. O čemu je reč, nabolje govori podatak da na 35.000 zaposlenih u MUP-u Srbije, dolazi samo petnaest psihologa
Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (6)
Hrvatska na pragu Severnoatlantske alijanse
Okončanje rata Hrvatska je vojska dočekala kao sasvim politizovana oružana snaga kojom su, osim kadrova iz JNA koji su dokazali privrženost HDZ-u, carevali vojnici i dočasnici pristigli iz Legije stranaca raspoređeni na najviše operativne dužnosti i u pretorijanske specijalne jedinice, konobari prekvalifikovani u nacionalne heroje, lokalni šerifi i siledžije, hercegovački vozači autobusa i šverceri bele tehnike...
Dokumenti o dokumentarcu
Medijske i druge pozadine
I pre nego što je emitovan, a naročito posle emitovanja, film koji se bavi izveštavanjem medija o Đinđiću i načinu na koji su se mediji snalazili 12. marta 2003, postao je medijski događaj za sebe
Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (5)
Hrvatski slučaj
U vreme pre i posle prvog postrojavanja buduće Hrvatske vojske održavani su susreti predsednika šest jugoslovenskih republika. Bilo je sasvim jasno da srbijansko vođstvo sa Slobodanom Miloševićem na čelu, srbijansko-crnogorski blok u Predsedništvu SFRJ i šefovi JNA, generali Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, na taj čin gledaju kao na jednostranu hrvatsku secesiju koju valja osujetiti akcijom JNA koja bi razoružala tek formirane paravojne jedinice u Hrvatskoj i Sloveniji. Tadašnje podeljeno Predsedništvo SFRJ sa Stjepanom Mesićem na čelu, međutim, nije odobrilo intervenciju JNA. Hrvatska i Slovenija nastavile su s ilegalnim naoružavanjem svojih vojnih formacija i stvaranjem pretpostavki za osamostaljenje, predsednici BiH i Makedonije, Alija Izetbegović i Kiro Gligorov, neuspešno su predlagali treći put u vidu "zajednice jugoslovenskih republika", JNA se spremala na kratkotrajnu intervenciju u Sloveniji koja je završila debaklom, a dobar deo Srba u Hrvatskoj, uz pomoć JNA, Srbije i Crne Gore, proglasio je SAO Krajinu. U septembru 1991. uslediće hrvatsko zauzimanje velikog broja kasarni JNA na području Hrvatske i potom ozbiljno naoružavanje novoosnovanih jedinica sredstvima iz zaposednutih kasarni
Kratki rezovi - VREME film i Radio televizija Srbije predstavljaju dokumentarni film
Atentat – medijska pozadina
U Srbiji, 12. marta 2003, u dvanaest i dvadeset pet, sve se promenilo u dvorištu Vlade, izvršen je atentat na premijera Zorana Đinđića Iz minuta u minut, iz sata u sat, javnost iz medija saznaje razmere tragedije. Ali, šta su novinari i kada saznali? Koga su sve zvali, a ko je sve zvao njih? Kako su uredništva radila i sa kakvim su se dilemama nosila? I – posle svega – da li su i mediji stvarali društvenu klimu u kojoj je bio moguć atentat na premijera Zorana Đinđića