U svega desetak dana imali smo pokušaj linča vlasnika pekare u Borči, inače Albanca, razmotavanje klupka koje je pokazalo da to nije izolovan incident, a sada se pojavljuju sumnje da iza svega stoje dobro povezane desničarske, parapolicijske strukture koje neguju prijateljske odnose sa vlašću
Zaustavivši život na jedan dan u Srbiji i posebno u Beogradu da bi pokazao da može da ima na ulici neuporedivo više pristalica od opozicije, Aleksandar Vučić je postavio rampu za koju i sam tvrdi kako je tolika da nikada više neće dostići. Međutim, izostala je energija ljudi "iz mase". Umorni valjda od višednevnog cimanja, već zabrinuti za svoj status u zajednici i kredibilitet među komšijama, nisu mnogo galamili niti skandirali
Nekoliko "pitanja o smislu šetanja" i već postojećih "objašnjenja s povodom" za anketno istraživanje SeConS-a (Grupe za razvojnu inicijativu) i Fondacije "Fridrih Ebert"
Čak 58 odsto mladih nimalo nije zainteresovano za "politiku uopšte", 52,7 odsto mladih nije zainteresovano za politiku u Srbiji na nacionalnom nivou, a još 11,7 je "malo" zainteresovano: dakle, skoro dve trećine mladih gotovo da uopšte nije zainteresovano za ono što se odigrava na političkoj sceni u Srbiji
Milionima koje su pljačkom prikupili članovi porodice Mirjane Marković i njima bliski krugovi, obezbeđena su nova pokolenja, potomci koji se danas školuju u prestižnim školama svuda po svetu, a koja baštine ista moralna i(li) politička načela. U prevodu to znači da će nasleđe ove žene trajati još dugo posle nas, a da će posledice njenog delovanja, delovanja njenog supruga i njihove klike, koja je i danas na vlasti – osećati i naši unuci. A to se, gospodo, ne oprašta. Čak ni posle smrti
Nezahvalna su poređenja sa protestima i kontramitinzima devedesetih, dva puta se u istu reku ne može zagaziti, ništa ne može biti isto, i to što mnogi učesnici današnjih protesta objavljuju svoje fotografije "nekad i sad" decembar 1996 – decembar 2018, ponosni na činjenicu što su uvek bili na "istoj, pravoj strani", pre je neka vrsta kolektivne terapije jer upadamo u zamku da bezmalo tri decenije na ulicama gradova Srbije vodimo jednu te istu bitku
Dan po ulasku britanskih padobranaca u Prištinu, Veselin Jovović, pripadnik rezervnog sastava MUP Srbije, dignutih ruku je nešto gestikulirao Britancima – jakna mu se raskopčala, oni su videli pištolj i istog trenutka ga izrešetali. Deset dana kasnije – u zgradi Ekonomskog fakulteta izmasakriran profesor Milenko Leković, portir i još jedna osoba; oni su te noći bili dežurni, kao "čuvali zgradu" od upada Albanaca. Tri meseca ranije u prvoj noći bombardovanja iz svog stana su silom odvedeni poznati prištinski advokat Bajram Keljmendi i njegova dva sina. Tela su im nađena ujutro na izlazu iz Prištine, na parkingu auto-škole
"Ukoliko do 13. aprila ne dođe do ispunjavanja zahteva protesta, naš odgovor mora biti radikalizacija. Tu ne mislim na izazivanje fizičkih incidenata, već na inteligentno osmišljene forme mirne građanske neposlušnosti. Sistem je i ovako na ivici pucanja, a tada će postati više nego očigledno da je jedini način da se izbegne kolaps uspostavljanje suštinskog dijaloga vlasti i opozicije. Kada kažem dijalog, to nipošto ne znači da treba odustati od zahteva koje su građani postavili, već da treba biti racionalan i razumeti da do njihovog ispunjenja teško može doći u samo jednom koraku"
Izbori će biti u junu ili martu, saopštili su nam iz predsedništva Srpske napredne stranke, ali njima verovati to se danas zove "kod naivnog Nišlije" jer Vučić može da zakaže pa naglo otkaže, kao što je bio slučaj s paradom u Nišu
Rusko zauzimanje aerodroma Slatina kod Prištine nije imalo veze sa Srbijom i zaštitom Srba na Kosovu. Reč je bila o unutarruskim igrama i borbi za prevlast, kao i o rivalstvu ljudi iz vrha Ministarstva odbrane i službi bezbednosti sa okruženjem tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. A na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost bio je Vladimir Putin, direktor Federalne službe bezbednosti
"Loš kadar je neposredni uzrok, a iza toga postoji suštinski problem – zašto taj kadar opstaje, iako se već drugi put ponavlja pad proizvodnje. To može da se objasni prirodom aktuelne vlasti: partijski interesi su iznad društvenih i državnih. U takvim okolnostima mnogo je važnije za poziciju nekog rukovodioca da bude lojalan stranci i predsedniku nego što su važne njegove sposobnosti, stručnost, poštenje i posvećenost"
