Otvaranje dosijea Državne bezbednosti

17.april 2002. Miloš Vasić

Senka lustracije

Radna verzija Zakona o dosijeima Državne bezbednosti Srbije spada među radikalnija takva rešenja u postkomunističkim zemljama: predviđa osnivanje posebne komisije Narodne skupštine koja bi sva dosijea – od 1945. do danas – preuzela i njima rukovala; predviđa takođe otvaranje dosijea onima o kojima su vođeni, ali i njihovo korišćenje u svrhe lustracije, što je već izazvalo užasavanje na raznim mestima, uključujući i Tamo Gde Treba

Seljačke bune

10.april 2002. Dimitrije Boarov

Buđenje poniženih i uvređenih

Isterivanje seljaka bez gaća na tržište ili pitanje najstrmoglavije od tranzicionih reformi

Hotelski skandali

04.april 2002. "Forbs magazin"

Duh Al Kaponea i plivajući nameštaj

Postoji dobar razlog što se toliko skandala događa u hotelima. Zbog mnogo čega ljudi se tamo ponašaju znatno drugačije nego kod svoje kuće, što hotele čini zanimljivim

Srbija i Crna Gora

14.mart 2002. Miša Brkić

Tržišta ili država

Srbija neće prihvatiti ništa manje od onoga što postoji u Evropskoj uniji, a to je zajedničko tržište koje podrazumeva jednu valutu, carinu i bankarski sistem. Ako se prihvati virtuelna zajednica, onda paritet ne može biti 50:50, nego 70:30 u diplomatiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Bez toga nema dogovora. Ukoliko neko pokuša da Srbiji nametne loše rešenje koje će je skupo koštati, tražiće se raspisivanje referenduma

Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)

07.mart 2002. Priredio: Darko Garić

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.

Košarka

28.februar 2002. Vladimir Stanković

Preko Jadrana u Evropu

Za manje od godinu dana postojanja, uprkos silnim sumnjama, Jadranska liga postigla je zapažen uspeh

Slovenija i manjine

20.februar 2002. Svetlana Vasović-Mekina

Priznati i nepriznati

Sada je izvesno da će u prvoj polovini aprila biti obavljen popis stanovništva koji je prošle godine propao zbog novčanih problema – administracija je zaboravila da ga uključi u državni budžet

Predlog za čitanje

06.februar 2002. Vladimir Tasić, pisac

O zamršenoj Evropi

Veronika Vedžvud, Tridesetogodišnji rat

Aleksandar Simić, sudija saveznog ustavnog suda

30.januar 2002. Redakcija Vremena

U traganju za izgubljenom ustavnošću

Da li je u današnjoj političkoj realnosti moguća brza i stvarna ustavna rekonstrukcija države?

Profesor Pavle Nikolić

30.januar 2002. Redakcija Vremena

Parlamentarna monarhija – povratak tradiciji

Nacrt ustava Kraljevine Srbije definiše Srbiju kao državu srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana bez obzira na rasu, nacionalnost, etničko poreklo, jezik i veroispovest. Srbija u dvanaest regiona, ćirilica zvanično pismo

Nevolje zarobljenih talibana

30.januar 2002. Miodrag Radović

Ratnici izvan zakona

Svi američki visoki zvaničnici slažu se u tome da zatočenici u kavezima na Kubi nisu ratni zarobljenici, zato što im je cilj da ubijaju američke civile. Potpredsednik Dik Čejni izjavio je televiziji Fox da se "pravno pitanje statusa zatočenika razmatra među pravnicima i da će doći do predsednika Buša. On će doneti odluku"

Prosvetom do slobode

30.januar 2002. Dušan T. Bataković, istoričar i ambasador SRJ u Grčkoj

Obnova zadužbina

Zadužbinarstvo je u srpskom narodu ona tradicija koja, uz slavljenje porodičnog svetitelja, ima najduži kontinuitet. Još u srednjem veku su srpski vladari, vlastela i verski velikodostojnici, ugledavši se delom na vizantijske običaje, podizali zadužbine, manastirima poklanjali velike posede za njihovo održavanje, osnivali bolnice, novčano pomagali prepisivanje i ukrašavanje rukopisa. Tekst koji sledi napisan je povodom prošlogodišnjeg osnivanja Fonda kraljevskog doma Karađorđevića, odlukom prestolonaslednika Aleksandra. Autor teksta dr. Dušan T. Bataković, član je upravnog odbora Fonda