Knjige

19.novembar 2008. Ivan Milenković

Hegelovski delirijum

Miroslav Milović, Zajednica razlike, Gradac, Čačak 2008.

20.februar 2008. Jasmina Lazić

Pernica

Knjige

13.februar 2008. Ivan Milenković

Filozofske osmatračnice

Fragmenta philosphica,
Karpos 2007.
priredio i preveo Dejan Aničić

Lisica i ždral

03.oktobar 2007. Ljubomir Živkov

Test podobnosti

Tačni odgovori čuvaju se u sefu laguma zvanog Karaš i biće otpečaćeni kad konkurs za savetnike bude zatvoren

Istraživanje – peripetije s diplomatijom

02.avgust 2006. Neda Radulović, Gordana Smuđa, Mina Timotijević, Milana VrgovićKoordinator teme: Vera Didanović

Samostalna Srbija u velikom svetu

Ko nas predstavlja i kakvi ljudi bi trebalo da predstavljaju Srbiju u svetu? Dobro bi bilo da kandidat nije alkoholičar ili kleptoman. Poželjno je da ne demonstrira svoju moć sazivanjem sastanaka celokupnog diplomatskog osoblja u rane jutarnje sate, isključivo radi provere budnosti ekipe. Takođe bi bilo dobro da su svi ambasadori fakultetski obrazovani i da ne moraju svuda da vode prevodioca. Ima li takvog kadra u Ministarstvu spoljnih poslova koji bi pokrio mesta kao što su Moskva, London, Madrid ili Rim

Zoran Đinđić, etika i odgovornost

28.jun 2006. Zoran Karajlović

U tunelu, usred mraka…

Da li je Srbija sposobna za odgovornost u čijem se središtu nalazi bezuslovni zahtev za moralnom (samo)odgovornošću

11.maj 2006. Marija Vidić, Jovana Gligorijević, Tatjana Tagirov, Bojan Pantić, Jasmina Lazić, Jelena Grujić, Slobodan Bubnjević, Slobodan Georgijev

Međuvreme

Zdravstvo

18.januar 2006. Branka Kaljević

Alternativa bez alternative

Za razliku od razvijenog sveta gde je alternativni sistem lečenja civilizacijski proces, odavno priznat, poznat i cenjen, gde postoje fakulteti i škole za najrazličitije vrste i pravce alternativne ili tradicionalne medicine, kod nas je ona tek u povoju

Vreme izazova - tribina

18.maj 2005. Redakcija Vremena

Ima li Evropljana u srpskoj administraciji

Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Život i misao Ksenije Atanasijević (3)

18.maj 2005. Slobodanka Ast

Od progona do priznanja

Monografija Ljiljane Vuletić o "genijalnoj Kseniji Atanasijević i njenom katastrofalnom dobu" priča je o našoj prvoj univerzitetskoj nastavnici, ali i o nama i našim elitama