Kultura sećanja

Crna moć Crvene Anđele

Bila je komunistkinja i najbolja studentkinja Herberta Markuzea. Borila se za prava crnaca. Ronald Regan ju je dva puta isterao sa Kalifornijskog univerziteta. Edgar Huver je za njom raspisao poternicu. Ričard Nikson je nazvao opasnim teroristom. Državni tužilac je tražio da joj se izreknu tri smrtne kazne, ali je oslobođena pod pritiskom naroda. Anđela Dejvis je bila ikona svog vremena, a u naše vreme usahlih ideala i marketinške ideologije valja se podsetiti njene priče

Stara planina – Izgradnja malih hidroelektrana

Pobeda u znaku protesta

Na protestnom skupu u selu Topli Do na Staroj planini slavio se početak pobede: Grad Pirot je u septembru doneo odluku o brisanju mini-hidroelektrana iz lokalnog prostornog plana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će izmene zakona kojima bi se zabranila gradnja u zaštićenim područjima hitno ući u skupštinsku proceduru. Međutim, meštani Stare planine kažu da nema opuštanja dok se sve što je obećano i ne sprovede

Čudesni svet vlasti

U počast Ligi šampiona

Nakon postrojavanja Garde Vojske Srbije u čast Crvene zvezde ne bi začudilo da se ova jedinica angažuje po nalogu ministra Aleksandra Vulina da u studiju njegovog kuma Željka Mitrovića u Šimanovcima priredi doček za nove učesnike "Zadruge"

Mini-hidroelektrane

Život u ritmu čuvanja reke

Stanovnici sela Rakita, optuženi da remete radove jer se bune protiv onih koji hoće mini-hidroelektranama da isuše Staru planinu, postavljane cevi doživljavaju kao puške usmerene protiv njih

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Slučaj albanskih pekara

Ko stoji iza organizovane mržnje

U svega desetak dana imali smo pokušaj linča vlasnika pekare u Borči, inače Albanca, razmotavanje klupka koje je pokazalo da to nije izolovan incident, a sada se pojavljuju sumnje da iza svega stoje dobro povezane desničarske, parapolicijske strukture koje neguju prijateljske odnose sa vlašću

Država i baština

Poverenje i poštenje

Zašto je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture preinačio mišljenje od pre tri godine po kome je na Kalemegdanu gradnja nedozvoljena, i zašto država krši svoje zakone

Intervju – Roberto Čuli

Večiti stranac

"Evropa više nije Evropa Kanta, Voltera ili Rusoa, to je Evropa Orbana i Salvinija i ja sa njom ne mogu da se identifikujem"

Film

Istorija i akcione scene

Neki će tvrditi da je Balkanska međa srpsko-ruska propaganda, a drugi će biti oduševljeni činjenicom da je konačno snimljen nedvosmisleno prosrpski film, sve zavisi od ugla posmatranja

Poslednja odbrana Beograda

Građani u borbi za svoj grad

Kada se iscrpe sve proceduralne mogućnosti, građanima ne ostaje ništa drugo nego protesti, blokade, pravljenje živih štitova naspram mehanizacije, policije, raznih "fantoma" i odluka vlasti u kojima mišljenje građana i njihov kvalitet života praktično ne postoje

Dokument – Foto-monografija »Iza sedam logora«

Pozornice za puštanje krvi

"Ukoliko su domovi kulture u socijalističkoj Jugoslaviji, između svega ostalog, bili i terenski institucionalni punktovi namijenjeni oživotvorenju ideje ‘bratstva i jedinstva’, u ratu kojim je bivša država zdrobljena oni su poslužili kao mjesta za kategorično razvrgavanje bratstva. Danas, lišeni obilježja koja bi upućivala na kakvu-takvu katarzu i podrazumijevala barem minimalne geste pijeteta prema žrtvama, oni vegetiraju kao spomenici razbratnosti" —Viktor Ivančić

5. OKTOBAR 1992 | VREME BR. 102

ZLOČIN U PARAĆINU PET GODINA POSLE – Uvod u opštu vojnu kalvariju

Tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu admiral Mamula je u svojim brojnim tiradama ponavljao patetično pitanje: "Koliko još Keljmendija ima u našim jedinicama?" Niko mu, valjda, tada nije mogao ponuditi odgovor prijemčiviji sujeti i interesima vojnog establišmenta od srpskog predsednika Slobodana Miloševića. On je maestralno ujahao i na taj talas "napada na Armiju"