Učestala ubistva crnih građana od strane policije digla su Ameriku na noge, nakon što se pokazalo da američka pravda nije slepa, već se rukovodi belom i crnom bojom kože policajaca i njihovih žrtava. Ponovo se otvara pitanje rasizma u savremenom američkom društvu, koji nije tako lako prepoznati kao u vreme dok su pripadnici Kju Kluks klana palili krstove ispred kuća crnaca
U Nemačkoj sa nelagodom posmatraju jačanje bratskih veza između Srbije i Rusije. Berlin u "velikom planu" Vladimira Putina prepoznaje ulogu koja je namenjena Srbiji: da se Srbi kao "mali Rusi" infiltriraju u Evropsku uniju i rade u interesu Moskve, ili destabilizuju region. U novom hladnom ratu pritisak Brisela i Vašingtona biće sve veći, a vremena sve manje, da se Srbija svrsta na stranu Zapada
Juče je bilo loše, danas je gore nego juče, ali danas je bolje nego što će biti sutra
Upravo je podlost pogonsko gorivo mini-serijala pod radnim naslovom Srđa i Vreme, u kojem beogradski politički tjednik sada već redovito cipelari Srđu Popovića, čovjeka koji je taj list pokrenuo. Budući da se aktivnost odvija posthumno, kada "objekt analize" pouzdano ne odgovara na izazove, temeljni žanr je nekropolemički, takoreći svečan, takav da se u grobljanskome miru lako briše razlika između novinarstva i strvinarstva
Šta se može zaključiti iz modaliteta dosadašnjih naručenih likvidacija i postupaka njihovih izvršilaca
Odavno nismo imali ovako klasičnu zasedu sa pokušajem ubistva; još od pre Sablje. Ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović, nazvao je počinioce "amaterima", ali ih još nije uhvatio. Cela ta skoro pa tragična priča nemilo podseća na neka vremena za koja smo mislili da su minula
Jedva je četvrt veka prošlo od pada Berlinskog zida, a Mihail Gorbačov, ključni protagonist tog događaja koji je simbolički označio kraj Hladnog rata, već govori o početku nove hladnoratovske ere. U upravo proteklom međuhladnoratovskom intervalu mnoge su umetničke i filozofske reputacije doživele eroziju. Neke reputacije, međutim, makar i stvorene u hladnoratovskom kontekstu, opstaju i izvan tog konteksta. Takav je slučaj sa Isaijom Berlinom
"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras
Ne nadam se da ću sve narode sa čijim sam pripadnicima imao posla potanko opisati u ovoj ne baš toliko ni naučnoj studiji, ali je suživot sa svima bio moguć i štaviše prijatan
(Stevan Dojčinović: "Šarić: Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu"; Samizdat B92, Beograd 2014)
Albanci na Balkanu žive, osim u samoj Albaniji i na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori. Ako bi u nekoliko reči moralo da se opiše zajedničko stanje ljudi na ovom prostoru, gnev, nezadovoljstvo, nedostatak nade u bolje sutra bi sigurno ušli u takav opis. U takvoj atmosferi, priče o "vekovnim neprijateljima", uglavnom komšijama, pozivanje na "našu" slavnu prošlost i "njihove zločine", kod većine se mnogo bolje primaju nego vizije o zajedničkoj budućnosti
Ankara u stvaranju nove regionalne kurdske autonomije vidi veću opasnost od Islamske države. Oklevajući da pomogne Kurdima u Siriji i Iraku u borbi protiv džihadista, koje je Zapad proglasio za neprijatelja broj jedan, Turska je sama sebe izolovala, pogoršala odnose sa SAD i titulu "najpouzdanijeg saveznika" na Bliskom istoku, pored Izraela, prepustila Kurdima
