"Mislim da je danas mnogo lošija situacija na medijskoj sceni nego u doba Zakona o informisanju. Zašto? Zato što ima mnogo manje pluraliteta: izuzev par izuzetaka, sada se gotovo svi mediji nalaze pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića. I to ne njegove vlade ili stranke, nego baš pod njegovom ličnom kontrolom"
"Srpskoj naprednoj stranci i Vučiću je važno da na lokalnim izborima u Vojvodini pokazuju mišiće Demokratskoj stranci i Bojanu Pajtiću. Cilj ovih izbora je bio da se Pajtiću isporuči još jedan dokaz, argument da bi morao da raspiše vanredne izbore na pokrajinskom nivou"
Bolje je da ne potegnem pitanje kom narodu pripada junak koji je Beograd odbranio od Turaka, Srbi ga poštuju kao Janka Sibinjanina, Mađari kao Hunjadi Janoša. Ja mislim da je bio Rumun, ali nema nikakve sumnje da je bio otac velikog mađarskog kralja Matije Korvina
Problem sa budžetom Vojvodine sada je dobio na značaju najviše zbog toga što su u Beogradu i Novom Sadu na vlasti politički suprotstavljene koalicije, što ranije nije bio slučaj
Dačiću se smešila značajna skupštinska većina, mada nije bilo najjasnije ko sastavlja vladu, mandatar, ili koalicioni partneri, da li vlada ima jednog premijera, ili tri premijera
"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"
Činjenica je da sada i postojeća "mala autonomija" Vojvodine dobija na značaju za demokratske i proevropske snage Srbije
Partije mađarske manjine u Slovačkoj i Rumuniji koje podržava vlada Fidesa doživele su neuspeh. Pažnja Budimpešte sada je usmerena na Savez vojvođanskih Mađara
Od kako prošle nedelje dočekasmo ono "prekosutra ili nakosutra" našeg, sada bivšeg, predsednika Borisa Tadića, kada je obznanio svoju odluku da podnosi ostavku, koju je pokušao da prekrsti u "nije šija, nego skraćeni mandat", i da je treći put u trci za predsednika Srbije, kandidovanje za kandidata poslednjih je dana postalo najvažniji, a za mnoge i najunosniji posao u Srbiji
Vraćanje oduzete imovine je u Skupštini Srbije otvorilo problem domaćih "saradnika okupatora", jer to pitanje nije razrešeno zakonom o rehabilitaciji, koji je povučen sa dnevnog reda. Poslanici SDP-a, LSV-a, SDP-a i SPS-a ne prihvataju "izjednačavanje" okupatora i žrtava, a protive se i "kolektivnoj amnestiji" pripadnika okupatorskih snaga, ali i pripadnika kvislinških snaga Nedića i Ljotića. Zbog toga je Vlada povukla spomenuti amandman, pa su iz restitucije izbačeni ne samo strani već i domaći državljani koji su služili u okupacionim snagama
Mediji dosledno modelirani po preporukama Mađarskog nacionalnog veća napadno bi podsećali na RTS i Politiku iz srećne i berićetne 1991.
Predizborno-socijalni dribling Vlade Srbije, koji je dosad uspevao mnogo puta, sada je, međutim, naišao na "tvrdo", jer su se izigranim osetili najmoćniji biznismeni koji rade u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji
