Foto-komentar
Diskretni heroji
Gostovanje Marija Vargasa Ljose u Novom Sadu i Beogradu izazvalo je nezapamćeno interesovanje čitalačke publike
Prijateljski razgovor sa Zafirom i Vasilom Hadžimanovom
Kako je čovek ostao div
Kako je Zafir – vesnik, a možda i preteča televizijskog žanra – nadmašio Barselonu; kako je precenio težinu partnera kojeg nosi na leđima dok peva: izdržavam, reče, visoke tonove, a nosim na leđima B. koji ima sto kila (pa neće biti baš stotinu, to je stanovište onoga koji nosi, nošeni se doima kao persona koja se pravilno hrani!); kako se Vasil odlično držao dva debela sahata, s obzirom da je deci uvek dosadno kad roditelji sretnu prijatelja pa se na ulici raspričaju
Intervju – Hans F. Šoder, šef predstavništva UNHCR a u Srbiji
Izbeglice u Evropi su vrh ledenog brega
Ne možete jesti zakone. Postoje hitne potrebe u situacijama kada ljudi stignu iscrpljeni i potrebni su im voda, hrana, smeštaj, dok ih policija ne registruje. Nekima je potrebna medicinska pomoć, mnogima je potrebna psihosocijalna pomoć, traumatizovani su
Nuspojave
Ljuša, poslednji čuvar klanca
Javno prenemaganje oko neke misteriozne "nepravde" koju je društvo učinilo prema Ljubiši Ristiću naprosto je drska, besramna, huljska laž
Tribina »Vremena« i OEBS-a o pravosuđu 2015.
Takmičenje u podaništvu
Borba za zakonitost, izmene zakona i propisa, pa konačno i izmene Ustava će biti obezvređena, jer ćemo imati kompletno podobno sudstvo i tužilaštvo. Bićemo srećni što imamo zakone po volji Evropske unije, ali nesrećni što imamo sudije po volji vlasti koja ih je po sadašnjem sistemu i načinu odabrala
Komunikacije
Čemu marketing
Prema podacima APR-a, industrija marketinga u Srbiji zapošljava više od 1300 ljudi (na koje plaća poreze i doprinose), koji su često visokoobrazovani i mladi. Ipak, termin "marketing" često se u javnom govoru zloupotrebljava sa izvesnom dozom nipodaštavanja struke
Lisica i ždral
Ogledak o jeziku
Ako se za mnom povede zakonom propisani broj građana i poslanika, eto nama uskoro Zakona o neometanju redovnog života građana
Intervju – Prof. dr Slavoljub Dragićević, vanredni profesor Geografskog fakulteta, katedra za fizičku geografiju
Sistemske smetnje na vezama
"Kako da ne: količina vode koju razlijete preko preciznih snimaka terena koji postoje, pa se preko modelovanja dobije koje su plavne zone, dokle će ta voda da dosegne. Modeli postoje i rade. Nije to ništa novo, jedino što smo svi bili iznenađeni. Pored prenosa informacija, i sistem osmatranja je negde zatajio. Da se razumemo: nije se poplavni talas formirao na teritoriji Obrenovca, već je krenuo od Jablanice i Obnice, pa Rabasa, Kladnice, Tamnave i Ljubostinje i dalje redom – Ribnice, Toplice, Ljiga... Na svim tim rekama postoje automatske stanice koje su dojavljivale ekstreme. To je neko morao da prati i da sve uključi u analizu"
Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića
Ništa nije rešeno
Po ovakvom slovu zakona može se rehabilitovati bilo ko od onih iz Drugog svetskog rata u Srbiji. Mihailović je tek 1946. godine potpao pod pravdu, jednako političku kao što je pravda bila u Evropi prema izdajnicima, kvislinzima i zločincima koji su "čistili" teritorije, svoje i tuđe, od ljudi drugih nacionalnosti
Strip – Porodica Tarana
Novac u rukama
Strip serijal o bračnom paru bogatih skorojevića danas čitamo na sasvim drugi način od vremena kada smo ga kao deca pratili u socijalističkim novinama
Reprint – Istorija i tumačenja, povodom obeležavanja 60-godišnjice pobede nad fašizmom
Spasavanje redova Putina
Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca