„U MIP-u se favorizuje partijsko zapošljavanje, protekcionaštvo, ćutanje, prodiru ljudi koji ne ispunjavaju važeće uslove za prijem, a potom imaju prioritet pri napredovanju kako u zemlji tako i u inostranstvu. Prevagnula je praksa da ništa ne smete da kažete ukoliko ne dobijete odobrenje”, kaže u intervjuu za „Vreme" Branka Latinović, ambasadorka u penziji
“Nema ljudske aktivnosti bez rizika. Samo možete reći da je rizik prihvatljiv ili da nije prihvatljiv. Ali ne smemo da zastanemo pa da onda kasnimo za tehnologijom. Ljudi tu imaju neku isključivost, stalno su neki napadi. Prvo, ja nisam zaposlen u Rio Tintu, ja sam zaposlen na fakultetu i jedan sam od ljudi koji su radili na studiji, a ljudi stalno misle da branim Rio Tinto. Uopšte ne branim Rio Tinto, prosto branim struku”
Glavna namera SLAPP tužbi je da onemoguće rad novinara, medija i aktivista tako što ih dugim sudskim postupcima i besmislenim ročištima primorava da gube vreme i značajne resurse koje troše na odbranu. Često se ove tužbe predstavljaju kao slučajevi klevete, kršenja privatnosti ili zaštite podataka i autorskih prava, a uglavnom ih podnose korporacije, bogati pojedinci, vladina tela ili čak i sudije
Umetnicima i intelektualcima u principu se ne ograničava kretanje jer je nemoguće da to izgleda drugačije nego kao cenzura, zato što to i jeste cenzura, čime god se maskiralo
Hiljadama godina univerzitete je bilo neophodno braniti od religijskih dogmi i totalitarnih ideologija. Danas ih, paradoksalno, treba braniti od ideologije koja ih svodi na nešto teže zanatske škole. Kako bismo ih mogli braniti
Paralelni, dijaloški senćanski dnevnici dveju kritičarki, iz Srbije i Hrvatske, sa šoukejsa Senćanskog mađarskog pozorišta
Kako je jedna opskurna neofašistička grupacija s desnih margina s početka sedamdesetih za malo više od 50 godina postojanja prerasla u gotovo najjaču grupaciju na francuskoj političkoj sceni danas i našla se na samom pragu istorijskog osvajanja vlasti na vanrednim parlamentarnim izborima
Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i mladog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are A-Changin’”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”
Deset godina je prošlo od projekta “Skoplje 2014” tokom kojeg je tadašnja vlast VMRO DPMNE širom glavnog grada posejala desetine najrazličitijih spomenika koji su postali globalna atrakcija. Nakon sedam godina vladavine SDSM Zorana Zaeva, i pored obećanja da će biti sklonjeni, spomenici su ostali a njihovi tvorci su se sada ubedljivom pobedom na izborima vratili na vlast pa ovdašnji vajari mogu da očekuju još posla
Početak Belefa bio je jedan od onih događaja kakvi priliče pozorištu: uzbudljivo javno dešavanje koje se retko desi
