Festival

Pljesak za jubilej

XX Guitar Art Festival (GAF), više od 120 gitarista iz 35 zemalja, Beograd

Protesti u Evropi

Bauk neuhvatljivog nezadovoljstva

Širom Evrope tinjaju ili bukte masovni protesti. Protest "žutih prsluka" u Francuskoj može da se posmatra i kao tempirana bomba koja može svakog trenutka da eksplodira u bilo kojoj državi Evropske unije, sa ekstremno desnim, ekstremno levim, mešanim ili umerenim nabojem

Sport i politika

Instrument meke moći

Zbog svoje popularnosti i sveprisutnosti savremeni sport je postao instrument "meke moći" država, koje organizacijom velikih sportskih događaja jačaju svoju poziciju i ugled u svetu. Tako je i Srbija sa komšijama ušla u trku za organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2030. godine. U poređenju sa političkom dobiti, finansijski profit se čini sekundaran

Rodna ravnopravnost

Žene između rada i nasilja

Na osnovu Indeksa rodne ravnopravnosti EU, kojim se na skali od 1 do 100 meri nasilje nad ženama, prosek EU je 27,5. I u ovom slučaju, rang lista je šarolika, u Poljskoj je nasilje ispod proseka (22,1), dok je u Bugarskoj iznad (44,2). Žene u EU zarađuju 16,3 odsto manje po satu od muškaraca

Intervju – Peđa Mitrović, odbornik u Skupštini Grada Beograda

Šampioni krečenja i subvencija

"Svi ti rezultati kojima se hvalimo – rekordne investicije, rekordno smanjenje nezaposlenosti, rekordan rast plata – sve se to ne odražava na jednom od najvažnijih pokazatelja, a to je stopa privrednog rasta. Ovim tempom rasta, mi nijednu zemlju – od Hrvatske pa naviše – nećemo nikad da stignemo. Zaista ne mogu da verujem da bilo ko govori o tome da smo mi sad na dobrom putu i u ne znam kakvom preporodu – ne samo da nikada nećemo stići zemlje Zapada, nego samo možemo da maštamo da ćemo stići Češku ili Poljsku"

Na licu mesta – Južno od Ibra

Podela nije rešenje

"Teritorijalna razmena bila bi tragedija za Srbe i ostale manjinske zajednice koje su pokušale ovih poslednjih dvadeset godina da ponovo izgrade svoje živote u potpuno novom političkom i društvenom kontekstu i poništila bi sve dosadašnje napore da suživot postane moguć", izričito smatra otac Ilarion, iguman manastira Draganac

Film za decu

Globalno marginalizovana kategorija

Koje teme nudi film za decu, da li deca uopšte gledaju filmove za decu ili ih interesuju žanrovi za odrasle koji su im dostupni na svakom koraku, da li dečji film ima publiku – pitanja koja postavlja pojava jednog filma za decu u našoj kinematografiji, filma Zlogonje

Intervju – Milan Ristović, istoričar

Samosvest, otpor i Goli otok

"Ako sudimo o 1948. i njenim posledicama, vidimo da je tada došlo do guranja u stranu emocionalnog shvatanja politike i prihvatanja novih pravila igre. Jer, ko to ne uradi, taj je potpuno propao. Jugoslovenski komunisti bili su prinuđeni da pronađu racionalno rešenje da bi opstali i da to nisu uradili, završili bi oduvani sa istorijske scene uz ko zna kakve posledice po stanovništvo. Njihov ideološki otklon nikad nije bio potpun, ali je 1948. dovela do umekšavanja i reformisanja sistema. Uradili su nešto što je do tada bilo nezamislivo – presekli su pupčanu vrpcu koja ih je tako čvrsto vezivala za sovjetski model"

Intervju – Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja tužilaca Srbije

Tužilaštvo po sovjetskom modelu

"Primedbe koje je Venecijanska komisija dala su ozbiljne i vrlo su slične onima koje je i struka imala tokom debate o ustavnim amandmanima. Za Komisiju je neprihvatljivo da parlament bira javne tužioce, takođe je neprihvatljivo da ministar pravde bude u sastavu Vrhovnog saveta tužilaca. U stvari, nije sasvim jasno čime je ministarka pravde zadovoljna"

Rumunija i Srbija – Koliko smo ispod dna

Mit o rumunskoj sirotinji

Zemlja za koju se smatra da je na brzinu i politički "ugurana" u Evropsku uniju, i čija je skoro najsiromašnija članica, još uvek je predmet naših stereotipa o nerazvijenosti, ustaljenih još iz vremena Čaušeskuove vladavine. Međutim, uprkos problemima nejednakosti, depopulacije, loše putne infrastrukture ili endemske korupcije – za Srbiju je danas Rumunija model ne tako bliske budućnosti i dokaz da će se na Vučićevo "zlatno doba" čekati duže od "dve, najviše tri godine"

Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"

Sukob »stare« i »nove« Evrope

»Volja naroda« ili naredbe Brisela

Brojna su nerešena pitanja oko kojih se glože zemlje istočne i zapadne Evrope. Migrantska kriza, odnos prema Rusiji i Kini, porast uticaja populističkih i antisistemskih pokreta, pa čak i najavljeno buduće funkcionisanje EU u više brzina, ukazuju na sve ozbiljnije pukotine unutar Unije. Najnoviji kamen spoticanja predstavlja nacrt evropskog budžeta, koji za "istočne" članice predviđa oštre rezove u prihodima iz evro-fondova