Kolege i prijatelji Vladana Radosavljevića koga su pre mesec dana na Kosmaju izujedali psi inicirali su dopune dva člana postojećeg Pravilnika za držanje pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu, pre svega dozvola za kupovinu takvog psa. Jer. sad jednog turskog kangala može da kupi svako ko ima novca da ga kupi. Čeka se reakcija ministarke poljoprivrede
Novosadsko javno tužilaštvo zatražilo je od suda da se napadačima na kafe bar "Crni ovan" izrekna samo mera zabrane prilaska objektu i oštećenima. Sud je to prihvatio
Ovaj novosadski klub se među ekstremnim nacionalističkim i profašističkim krugovima doživljava kao nekakvo satanističko jezgro, antisrpsko stecište „izdajnika“ i „pedera“, koje treba uništiti jer može da ugrozi „srpsko nacionalno biće“ i „srpsku tradicionalnu kulturu“. Drugim rečima, naprednjaci teže ka istrebljenju svega drugačijeg od njih i svakoga ko drugačije govori
Gosti koji se odluče da tuže vlasnika splava, pored nadoknade materijalne štete koja bi se ogledala u ceni karte i uništene odeće, imaju pravo i na nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah, kaže advokat Marko Pantić. Mediji navode da je u momentu kad je Freestyler počeo da tone, na njemu bilo oko 700 ljudi
Nasilnički čin učenika Tehničke škole u Trsteniku razmotao je zamršeno klupko bezbednosti profesora, ranjivosti tinejdžera i disfunkcionalnosti porodica. Javnost nije ostala nema, ali umesto da razume zašto je učenik izmakao stolicu profesorki, a potom pokušao samoubistvo – traži krv i odmazdu
Nasilnički čin učenika Tehničke škole u Trsteniku razmotao je zamršeno klupko bezbednosti profesora, ranjivosti tinejdžera i disfunkcionalnosti porodica. Javnost nije ostala nema, ali umesto da razume zašto je učenik izmakao stolicu profesorki, a potom pokušao samoubistvo – traži krv i odmazdu
“Najveća inovacija bi bila eliminisanje polarizacije i ideologije kroz medije”, kaže Milan Zirojević. Ivana Petrović naglašava da “medijsko tržište kao takvo, pogotovo na lokalu, zapravo ne postoji”. A Nikola Lazić da mu se uopšte “ne sviđa priča da mediji, pored svoje osnovne uloge, treba da budu i neki preduzimači i biznismeni”
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
“‘Jovanjica’ je, sasvim je to jasno, bila veliki državni posao. Postojala je sprega najvećih državnih dužnosnika, službi bezbednosti, policije, penzionisanih obaveštajaca... Povratak je to staroj praksi, iz vremena Slobodana Miloševića: službe bezbednosti sarađuju sa kriminalnim grupama kako bi realizovale svoje poslove i interese, i finansirale svoje aktivnosti”
Desilo se što je manje-više bilo i očekivano. Radio 021 je javio da je građevinska inspekcija zabranila korišćenje dela zgrade Skupštine Vojvodine zbog pucanja zidova i drugih oštećenja, dok se ne proceni stanje konstrukcije. Ova oštećenja su nesumnjivo posledica radova na podzemnoj garaži, od čije su izgradnje stručnjaci odvraćali
Beočinska cementara već decenijama zagađuje okolinu i stanovnike ovog malog vojvođanskog mesta. Od petrol koksa, preko prašine, do onog najjopasnijeg – spaljivanja raznog otpada. Problem nije samo u cementari koja je nabavila potrebne dozvole, već u zakonu koji omogućava fabrikama sa neadekvatnim uslovima da postanu spalionice visoko rizičnih materijala
