Portret našeg vremena – Slučaj Vjerice Radete

Inženjeri neljudskog primitivizma

Praktično svi oni koji u ovoj državi imaju ikakvu moć, izašli su ispod Šešeljevog šinjela i sledbenici su njegove škole mišljenja i izražavanja. Sama Vjerica Radeta jedan je od "lošijih đaka": tome u prilog govori i činjenica da u vreme najvećeg sjaja radikala niko praktično nije ni znao za nju. Pored stranačkih vedeta – Vučića, Nikolića, Martinovića ili Maje Gojković – ona nije ni mogla da zasija. Oni su u međuvremenu napredovali, Šešeljevu retoriku uvili u evropske oblande, naizgled se upristojili i upeglali, a ona je – eto – ostala tamo gde je i bila

Inicijative

Brža, jača i bolja knjiga utisaka

Tačno pre šest godina i jedan dan od izlaska ovog broja "Vremena" – 27. jula 2012. – formirana je vlada Ivice Dačića sa naprednjačkom većinom i Aleksandrom Vučićem kao prvim potpredsednikom, poznatijim kao PPV. Od tada u Srbiji više ništa nije isto – da ne kažemo nešto drugo. Uglavnom, u čast ovog jubileja, a povedeni primerom otvaranja renoviranih Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, te planovima za pretvaranje zgrade železničke stanice u Beogradu u muzej istorije Srbije, pokrećemo inicijativu da najveći deo ovog prostora zauzme stalna postavka naprednjačkih dostignuća. To što se pravimo da izložba postoji i o njoj tako pišemo, samo je još jedan od klasičnih i široko prihvaćenih manira aktuelne vlasti

Portret savremenika – Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac

Nosilac ordena za govor mržnje

Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje

Muke sa istorijom

Moratorijum

U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, dajemo skromni doprinos o temama iz bliže i dalje prošlosti koje bi trebalo prećutkivati. Idemo ni hronološki, ni logički, nego eto tako, kako nam padne na pamet, uz povremena obrazloženja, ako nekome nije baš odmah jasno

Lični stav

Kako sam postao Jozef K.

Za razliku od SNS, koji tvrdi da su demokrate opustošile Srbiju, Šutanovac pokušava da dokaže da su demokrate pokrale i sopstvenu partiju. Predsednik DS je dovoljno politički iskusan i sigurno zna da takve klevete, pogotovo u izbornoj kampanji, ne mogu doneti dobro našoj stranci. Naprotiv, mogu samo deo tradicionalnih birača oterati u apstinenciju ili u podršku nekoj drugoj listi. Zna i to da takvo blaćenje oduzima glasove dvema potencijalno najvećim opozicionim listama na beogradskim izborima – Đilasovoj i Šapićevoj

Intervju – Dragan Đilas

Vučić ne sme da bude tema ovih izbora

"Neće biti fer i poštenih uslova, ali ne znači da treba da odustanemo od borbe. Kupovina glasova je već počela, ljudi sa prepunim kesama sa oznakama SNS-a obilaze kuće i stanove, prete ljudima tako što govore da su na spisku. Ali i pored svega toga imamo snage da sprečimo krađu na samim biračkim mestima i da izađemo kao pobednici"

Opozicija – pet i po godina posle

Raskoli, spinovi i Tviter

Šta se dešava u opozicionim partijama pred beogradske izbore, prvom izbornom ciklusu u kojem bi mogli da pobede aktuelni režim u Srbiji? Da li je reč o razračunavanjima zbog sujete lidera, borbi za biračko telo, ili je sve plod režije spin doktora iz vlasti. Konačno, može li opozicija da promeni dosadašnji jalovi način delovanja i kako

Predsednikov studentski indeks

Petparačke priče

Da li, možda, Vučićeva visoka prosečna ocena treba da ga kvalifikuje za neki drugi, viši državni položaj od onog na kome je danas? Ali, takvog položaja nema. Možda je u pitanju neki, doduše neformalni akademski položaj, domaći ili međunarodni? Jer, jasno je, ne konkuriše Vučić za asistenta pripravnika na univerzitetu ili naučnom institutu, što bi bio logičan zaključak intervencije čitanja indeksa. Ali, takvog položaja koji bi zavisio od akademskog uspeha, nema. Možda se očekuje visoka nagrada, na primer Nobelova za mir

Iz poslaničke klupe

Skupština kao ogledalo Srbije

Veliki broj ljudi tvrdi da je napuštanje ovakvog skarednog parlamenta jedino ispravno političko rešenje. Čvrsto verujem da je to pitanje svih pitanja i podržavam tu ideju. Međutim, svakome mora da bude jasno da za takav, najradikalniji i poslednji potez u politici moraju da se stvore razumni preduslovi. Pre svega – čvrst dogovor proevropskih političkih partija oko toga, a zatim i definisanje jasnih ciljeva zbog kojih donosimo takvu odluku

Najnovija Vlada Aleksandra Vučića

Ana, Palma, kum i Siniša Mali

Vučić je još jednom svima pokušao da pošalje poruku da predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna

Prilog za portet savremenika – Maja Gojković

Ponovo radi Skupština

Parlament je zadržao svoju zakonodavnu funkciju tokom "Majine" tri godine, ali je, isto tako, ostao jedna od retkih "pričaonica" u elektronskim medijima Srbije koju Vučić nije mogao da uguši. To je dalje značilo da Skupštinu – ako se već ne može ukinuti – treba srozati na najniži mogući nivo, oduzeti joj svaku kredibilnost i dovesti do njene negledljivosti. A Maja Gojković tu ulogu – kreatora besmisla u parlamentu – sa izuzetnim uspehom igra od proleća 2014.

Politički život

Gospodari parlamentarnog terora

Skupština Srbije je jedno od poslednjih mesta na kojima se može čuti debata između vlasti i opozicije – zapravo, na kojima se može uopšte čuti glas opozicije. Ono što se događalo prethodnih desetak dana u parlamentu, pokušaj je da se ona do kraja diskredituje i da se građanima ogadi gledanje njenih prenosa