Istraživanje – "Smrtnost i uzroci smrti u Srbiji"

16.april 2008. Jovana Gligorijević

Sami svoji neprijatelji

Uprkos višemesečnom bombardovanju 1999. godine, udeo nasilnih smrti u Srbiji ostao je na niskom nivou, ne samo u odnosu na prethodne godine već i na evropski prosek. To znači da građanima Srbije bombe nisu mogle da naude ni približno onoliko koliko to činimo sami sebi, jer su masna hrana, alkohol i cigarete najčešći uzročnici bolesti krvotoka, od kojih se ovde najviše umire

Mentalno zdravlje

13.februar 2008. Jovana Gligorijević, Marija Vidić

Pogled na unutrašnji mrak

Svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana je kao oboljenje. Depresija je najčešći uzročnik samoubistva i četvrti po redu "potrošač" zdravstvenih fondova. Kakva sve može da bude i kako je razlikovati od lošeg raspoloženja, utučenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad osećamo

Istraživanje – Nadrilekarstvo u Srbiji

12.decembar 2007. Marija Andrijašević, Svetlana Seferović

Neprocenjiva cena nade

Pre tri godine u Pančevačkoj bolnici je umro pedesetogodišnjak, dijabetičar koji po savetu vrača iz Šajkaša tri dana nije uzimao insulin već "prepisanu" kiselu vodu. Dečak iz Čačka je zbog tumora na mozgu trebalo da se zrači, a kada su se očajni roditelji obratili "belom vraču", on je nastavio da ga "leči" čajevima i travama – pod uslovom da dečak prekine zračnu terapiju

Bojić se vratio, gde su ostali

17.avgust 2005. Vera Didanović

Jul u avgustu

Dan nakon što se nekadašnji ministar zdravlja, na otvaranju klinike za bolesti srca "Ostrog", ponovo ukazao u javnosti, njegova (nekadašnja?) partija – Jugoslovenska levica – najavila je povratak na političku scenu. Da li to znači i povratak Leposave Milićević, Tomislava Jankovića, Nikole Mitrovića, Dragoljuba Đokića i ostalih kadrova JUL-a koji su već ostavili nezaboravan trag u zdravstvu

HIV/sida

25.novembar 2004. Ivana Milanović-Hrašovec

Svetska a naša, tužna priča

Slika o našim znanjima i stavovima je jedno, ali u životu se odvija surova igra bahatih i prezrenih

Istraživanje

20.februar 2003. Dušan Bogdanović, Nemanja Brković, Miloš Cicmil, Nebojša KneževićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Srbija među vodama

Posle cijanida u Tisi, atrazina u Dunavu, arsena u Odžacima, ponovo se pojavio fenol u Ibru, kao najnovija epizoda u seriji teških zagađenja voda u Srbiji. Početak ove godine Kraljevčani su nazdravili uz vodu iz cisterni, a svi ostali stanovnici Srbije zapitali su se kakvu vodu piju. Upozorenje i alarm nadležnima stigli su i iz sveta. Ujedinjene nacije, koje su tekuću godinu proglasile Međunarodnom godinom sveže vode, objavile su da je 40 odsto svetske populacije suočeno sa nestašicom vode. Koji procenat stanovništva naše zemlje pripada broju od dve milijarde ljudi koji imaju taj problem? Tačan broj onih koji su u Srbiji primorani da se suočavaju sa nestašicom vode nije poznat, kao što nije poznat ni jasan i zvaničan stav nadležnih u vezi sa kvalitetom osnovnog strateškog resursa XXI veka

Zdravstvena kultura

18.april 2002. Sonja Ćirić

Ustani, kreni

Nije retkost da ljudi redovnije kontrolišu stanje svog automobila nego sopstveno zdravlje, iako bi se najveći broj smrtonosnih bolesti mogao na vreme zaustaviti i sprečiti kada bismo malo više vodili računa o sebi

Sve što ne želite da znate o vodi, a morali biste da znate

29.mart 2002. Zoran Stanojević

Jedan dan za vodu

Svaki drugi vodovod u Srbiji rizičan je u mikrobiološkom ili fizičko-hemijskom pogledu, a svaki treći na oba načina. Mikrobiološki rizičnu vodu pije 23 odsto stanovnika u gradovima u kojima se vodovodi kontrolišu, 20 odsto pije fizičko-hemijski rizičnu vodu, dok 14 odsto kombinuje oba rizika. To su podaci iz Instituta za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut", a nije malo onih koji veruju da je stanje još i gore