Na svakih deset hiljada ljudi u Srbiji živi po jedan vuk. Glavni grabljivac severne hemisfere je vrsta koja je u Srbiji tradicionalno izložena najvećem progonu, ali se vuk odlično prilagođava novim uslovima života i opstaje, uprkos tome što jedva da se vodi ikakva politika njegovog očuvanja
"Mnogo buke oko normalnih stvari"; VREME 911
"Kada mi govorimo o Kosovu i Metohiji mnogi misle da razmišljamo samo o prošlosti i mitovima. Kažu nam da se okrenemo budućnosti, ali pod tim podrazumevaju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije. Tu viziju budućnosti ne prihvatam. Kada ja govorim o Kosovu i Metohiji, mislim na njegovu budućnost: zaposlene mlade ljude, imovinu koju koriste njeni vlasnici, razvijen elektroenergetski sistem i najveće rezerve lignita u jugoistočnoj Evropi, najznačajnije rezerve olova i cinka u regionu, planine sa desetinama hiljada turista. Govorim o Kosovu i Metohiji ne samo zbog prošlosti već još više zbog budućnosti, ne samo zbog teritorije već još više zbog ljudi čija bezbednost i ekonomski prosperitet predstavljaju izazov za celu Srbiju i međunarodnu zajednicu". To je u uvodu obimne knjige koju ovde predstavljamo napisao Nenad Popović, šef ekonomskog tima za KiM i jug Srbije. Radi se o obimnoj knjizi, 16 poglavlja i oko 500 stranica, knjizi koja predstavlja neku vrstu enciklopedijskog prikaza ekonomske situacije na Kosovu. "Vreme" se opredelilo da objavi izvode iz poglavlja koje se bavi privatizacijom na KiM. Čini nam se da je ovo poglavlje najbolji dokaz kako se iz nepravnih rešenja rađaju nepravične odluke i to na štetu svih građana Kosova.
Apsurd je potpun - u Srbiji koja je neto izvoznik hrane i koji čiti petinu ukupnog izvoza - hrana je skuplja nego u zemljama u koje izvozi
U ovom trenutku mreža globalnih, multinacionalnih, nacionalnih, političkih i etničkih odnosa na području bivše Jugoslavije dovoljno je komplikovana da bi se – bez osvrta koji prevazilazi okvire istraživanja o novim armijama bivše Jugoslavije kojim smo se bavili proteklih godinu dana i prethodnih 14 nedelja feljtona – mogla svesti samo na "vojno pitanje"
U Raškoj se gorivo na flašu prodaje za 90-95 dinara po litru isključivo komšijama i "proverenim" kupcima
Naftni biznis ide po svetskim, a ne po međudržavnim pravilima i na tom polju smešno je gajiti iluzije o benefitima rusko-srpskog energetskog aranžmana. Onaj ko gaji te iluzije neka se raspita po kojoj ceni smo pristali da u prvom polugodištu uvezemo Gaspromnjeftovih 800.000 tona sirove nafte i po kojoj kalkulativnoj ceni gasa se sada puni gasno skladište u Banatskom Dvoru
Od svih vojski koje su nastale raspadom zajedničke države, jedna je ipak malo jednakija od drugih: današnja Vojska Srbije u znatno većoj meri polaže pravo na nasleđe Jugoslovenske narodne armije od svojih posestrima u drugim republikama bivše Jugoslavije. Iako je vojska, kao i sve ostale institucije u SFRJ, idealno trebalo da odražava multietnički i multicentrični karakter države, ona je u praksi ostala visoko centralizovana, a centar je, naravno, bio i ostao u Beogradu. Druge republike su dobile kasarne i skladišta, vazduhoplovne i mornaričke baze i znatan deo tehnike, ali Beogradu su ostali Generalštab, Ministarstvo odbrane, Akademija kopnene vojske, Vojnomedicinska akademija, ali i dobar deo kadrova koji ideološki i profesionalno nikako nisu mogli da se prilagode novim okolnostima. To nasleđe bivše JNA bilo je i ostalo težak teret pod čijom težinom Vojska Srbije i danas posrće
