Zemlja ljudi – Andaluzija

Život i okolo života

Pričam sa Marijom del Mor. Ona je medicinska sestra u Malagi. Plata joj je smanjena na ispod 1000 evra. I lekarima isto tako. Onda su lekari državne bolnice odlučili da skrate radno vreme. Sestre su jedno vreme radile do kraja šihte, kada su i one shvatile: ako nema lekara, šta ćemo mi ovde? Pa su i one skratile radno vreme. I to tako funkcioniše. Dokle će, ko zna. Onda me je pitala kolike su naše plate, koliki su nam troškovi. Kad sam joj rekao, bila je zabezeknuta. "Pa kako vi živite?"

Moj muški život

Prdež

Nije nas premudri Bog tek tako, bez neke, stvorio prdonjama

London 2012.

Olimpijske i patriotske igre

Sportisti Srbije su u zbiru uradili ono što se od njih očekivalo: neki su doneli medalje, a većina je bila na nivou svojih najboljih rezultata

Olimpijske igre (kraj)

Dan posle

"Otkad radimo u tri smene nisam mogla da se sastavim. U ponedeljak sam dobila slobodan dan, a menadžeri su nas obavestili da je ovo tranzicioni period do početka Paraolimpijskih igara i da ćemo raditi smanjenim kapacitetom. To znači da ćemo raditi normalno, jer smo tokom Olimpijade morali svakodnevno da ostajemo prekovremeno"

Reportaža – u Segedinu, uz granicu

Pešice kroz granicu na Horgošu

Da, lep je Segedin, nalik na baroknu tortu usred depresivnog krajolika. Đula Juhas, najslavniji pesnik rođen u Segedinu, slikao je, rečima svog subotičkog komšije Danila Kiša, "s nekom gorkom ljubavi mađarski pejzaž, u pleneru, no tamnim tonovima, i pevao osamu i promašenost ljudskog života"

Intervju – Boro Stjepanović, glumac

Kako sam pucao na Sarajevo

"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"

Prvi put u Sarajevu

Nemoj šta zamjerit’

"U Sarajevu mi je teško da budem duhovit, pa ću ja odmah ozbiljno", rekao je pred punim letnjim bioskopom "Hej", nakon upravo prikazanog filma Smrt čoveka na Balkanu, režiser Miroslav Momčilović. Nešto slično je reporteru "Vremena", pred put u Sarajevo, rekao i jedan stariji kolega: "Ja u Sarajevu nisam bio još od izveštavanja, iz rata i ne ide mi se. Iako ništa loše nisam uradio – osećam grižu savesti za sve što je Sarajevu urađeno. Ti si mlad. Ti nemaš taj problem"

Olimpijske igre

Haos na britanski način

Nedostatak od oko 3400 civilnih radnika obezbeđenja pokrila je armija povlačenjem, za početak, 2000 vojnika iz Avganistana, da bi im se posle nekoliko dana priključilo još više od hiljadu vojnika. Taman su se stišale strasti, kad se sredinom prošle nedelje pojavila fotografija britanskih vojnika kako posle osamnaestočasovne smene spavaju sklupčani na stolicama. Autor fotografije objavljene na Tviteru koji se predstavlja kao CombatCamerman prokomentarisao je da je situacija gora nego u Avganistanu. "Tamo smo bar imali krevete"

Društvo

Heroj ulice

Nuspojave

Horgoš u Beogradu

Najnoviji ispadi nerazumne i vanpravne represije nad građanima i putnicima označavaju prelazak tačke bez povratka: ovo već liči na situaciju ili-ili

Kultura sećanja – Barselona 1992.

Olimpijski plamen, dim i magla

Tri dana pred svečano otvaranje, 22. jula 1992. MOK obaveštava Beograd da je Savet bezbednosti UN-a prethodnog dana doneo odluku da na Olimpijskim igrama sportisti SRJ ne mogu učestvovati ni u jednom ekipnom takmičenju, jer "treba da je jasno i očigledno da se sportisti u pitanju takmiče isključivo u svom ličnom i individualnom svojstvu..."

Kanibalizam – Devet slučajeva za godinu dana

Pogodi ko dolazi na večeru

Sociolozi, antropolozi i istoričari prihvataju da je (možda) jedini prihvatljiv oblik kanibalizma onaj koji se praktikuje kada preti smrt od gladi. Ipak, taj oblik kanibalizma se događa retko i u mnogim krajevima sveta zabranjen je zakonom. Ironično, ostali oblici kanibalizma su eksplicitno zabranjeni u tek nekoliko zemalja