Teško je proceniti ko je licemerniji u svojim ocenama burnih događaja koji se već mesecima valjaju arapskim svetom: predstavnici zapadnih sila i njihovih arapskih saveznika ili Iran predvođen predsednikom Mahmudom Ahmadinežadom. To licemerje se najviše ogleda u ocenama ko i gde ima pravo da koristi silu širom zatalasanog muslimanskog sveta
Svoju definitivnu reputaciju najopasnijeg neprijatelja SAD, vođe radikalnih islamista, simbola svetih ratnika, genijalnog terorističkog stratega, stekao je 11. septembra 2001. Nekoliko meseci kasnije, 13. decembra, Bin Laden se likujući oglasio video-porukom: "Mi smo unapred izračunali broj žrtava u redovima neprijatelja… Proračunali smo da ćemo pogoditi tri do četiri sprata. Ja sam bio najoptimističniji"
Reč demokratija u postrevolucionarnom Egiptu postala je šifra za novac, pa Egipćani i dalje svakoga dana demonstriraju po Kairu i širom zemlje tražeći da se Mubarak i njegovi saradnici koji su "pokrali milijarde" što pre izvedu pred sud, jer "što vreme više prolazi, para je sve manje". A očekivali su da će dolaskom demokratije ispružiti ruku i dobiti onoliko novca koliko im treba
Dosadašnji bilans "arapskog proleća" ne opravdava ushićenje koje je širom sveta propratilo početak "buđenja naroda". U Tunisu i Egiptu su Ben Ali i Mubarak sišli sa vlasti, ali korenitih promena nema na vidiku. Sporadični protesti u Tunisu traju i dalje, na trgu Tahrir u Kairu demonstranti traže sprovođenje onoga za šta su se borili; u Libiji besni građanski rat, u kome zapadna koalicija bombardovanjem podržava pobunjenike; u Jemenu i Bahreinu vlast se brutalno obračunava sa demonstrantima, trese se i Jordan, a došao je red i na Siriju
Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta
Festival je po svom programu ostao ekskluzivan, i za to zaslužuje priznanje
Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije – ili pragmatizma, zavisi kako na to gledamo – početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom Drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: "Otkud naša nafta ispod njihovog peska?" Od juče je, bez obzira na to što je reč o vojničkoj pameti, na snazi jača izjava, cinizam – ili, opet, možda pragmatizam – po kom "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo"
Ukoliko se onaj ko je uhvaćen "na delu" ne ponaša izazivački, postoje šanse da ostane na vlasti. Ukoliko ima nekoga na svojoj strani, bilo da je to bračni partner ili stranka uz čiju je pomoć došao na vlast, šanse za opstanak su još veće
Pažnja milionskog auditorijuma na koju je bivši francuski diplomata i publicista Stefan Esel naišao ukazuje na evropsko društvo koje je spremno na promene, na "pobunu". Mada svoje nezadovoljstvo i način otpora sadašnjem stanju još nije uspelo da definiše, ukazuje na savremeno društvo bez ideologije, u kome se kategorija demokratije podrazumeva sama po sebi, ali u kome su velike, revolucionarne ideje istrošene, te traga za novim odgovorima na stara humanistička pitanja
