Priča o onome što se u Crnoj Gori zbiva između Kneževića i Đukanovića ujedno je fascinantna i onespokojavajuća. Ona svedoči o tome šta je potrebno da "zarobljena država" – a takve su, prema Strategiji Evropske komisije, sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana – makar počne da puca i da istina počne da se oslobađa
Nakon ubistva Đinđića nastupilo je, istakla je premijerka, vreme u kojem su političari i ljudi koji su preuzeli odgovornost za vođenje države pokazivali neverovatan stepen kukavičluka, bežanja od bavljenja teškim i nepopularnim temama, ogroman populizam... A onda je došao Vučić!
Svi vlasnici velikih medija sa nacionalnom frekvencijom postali su lokalni preduzetnici – Željko Mitrović, Predrag Ranković zvani Peconi i, na kraju, Srđan Milovanović zvani Srki Kopernikus. Ovakva "dinamika" je konačno ogolila scenu do kraja jer sada ne postoje ni naznake da bi u Srbiji mogla da postoji TV stanica sa nacionalnom frekvencijom čija uređivačka politika u oblasti informativnog programa nije u skladu sa interesima Aleksandra Vučića
Predsednik bi morao da preispita svoju politiku osionosti i samovlašća, ako još ima vremena za to i ako nije ušao u kolotečinu, diktatorski manir koji počiva na zabludi da će ovi što su mu sada verni biti odani i kad vide da je voda došla do dna bureta
Oslobođena energija druge Srbije mora se s ulica što pre pretočiti u alternativne skupštine i parlamente uz potpuni bojkot ionako trulih institucija režima
"Izlazak iz ekonomske krize u potpunosti zavisi od sposobnosti da se politički nagodimo sa glavnim igračima na svetskoj političkoj sceni"
Premijerku upraviše prema ukrašenoj pogači, iza metalne ograde arlauknuše "Izdaja", obezbeđenje omlati transparente "Vučiću, izdao si Kosovo"
Ovaj narod niko nije pitao da li želi kontinuitet sa SFRJ. Možda narod želi potpuno drugu državu koja bi se zvala Srbija i Crna Gora i koja ne bi nastavljala tragične zablude prethodne države
Za narod koji insistira na svojim slobodarskim poduhvatima, potencijalima, pa i potrebama, značajnih filmova sa pobunom kao važnim motivom u srpskoj kinematografiji nerazumljivo je malo
