Koja su uporišta Stanićeve poetike? Zaumnost, sirovost, panteistički odnos prema prirodi, sumnja u kolektivne ideološke diskurse, vera u puni egzistencijalni smisao lokalnog, užasno važnog i velikog postojanja u malom
Knjiga o burnoj istoriji jednog lista kao ogledalu sistema i države važan je prilog arheologiji znanja o tome ko smo i šta smo, i zašto smo baš ovakvi kakvi smo
U 2015. umro je Arsen Dedić. Bio je jedan iz kruga velikih evropskih kantautora, na tragu one linije koju su zacrtali Šarl Aznavur, Luiđi Tenko, Serđo Endrigo, Bulat Okudžava i Vladimir Visocki. Ovo je podsećanje na njih
Zašto je važno što je slučaj Jovice Stanišića i Franka Simatovića vraćen na ponovno suđenje
Knjiga Jove Anđića Književni vodič kroz Beograd, nedavno objavljena u izdanju Lagune, predstavlja pokušaj da se načini literarna topografija srpske prestonice. Zamišljena kao svojevrstan vodič kroz kulturnu istoriju Beograda tokom poslednja dva veka, ova knjiga govori o životima dvadesetak pisaca čija je sudbina povezana sa Beogradom, beleži mesta na kojima su živeli, radili, provodili vreme i o kojima su pisali. Književnici čiji se trag Beogradom u ovom Književnom vodiču prati jesu Dositej Obradović, Ðura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor. Namenjen široj čitalačkoj publici, Književni vodič kroz Beograd je pitko i informativno pisan i bogato ilustrovan fotografijama i mapama, kao i odlomcima iz književnih dela sa beogradskim temama. Iz ove knjige, uz dozvolu izdavača, donosimo odlomak posvećen Aleksandru Popoviću, u znak podsećanja na ovog velikog dramskog pisca
Dok se bizarne priče umnožavaju na dnevnom nivou, a medijska scena postaje nešto što je normalnom čoveku teško i da posmatra, na javni interes i na pravo građana i građanki da budu blagovremeno, istinito i potpuno informisani teško da iko više i pomišlja. Prostački, seksistički i bahati istup Bratislava Gašića (na slici) u Trsteniku ovde je samo vrh ledenog brega
Ovo je 1300. broj "Vremena", pa nam je palo na pamet – eto tako – da se setimo i tog automobila iz Torina i Kragujevca, po meni najuspešnijeg, mada ne i najviše proizvođenog. Tristać je bio dečački san šezdesetih, službeno vozilo cele države na radnom nivou i, uopšte, jedan sjajan auto
"Ne postoje zajedničke karakteristike sportista koji koriste doping. Nekad se dogodi da neko slučajno, uz neki suplement, unese nedozvoljenu supstancu. Međutim, sportista je odgovoran za ono što se nađe u njegovom organizmu, to je pravilo njegove striktne odgovornosti. On je kriv i mora da zna šta unosi u organizam. Takođe, mora da zna koje su zabranjene supstance"
Skloniše autobuse iz vidokruga, bez da se nabija, pristigli narod se rasporedi, kad sve bi postavljeno, eto ti g. Vučića, presekoše vrpcu, pa se Vučić gospodin, kome je blistalo lice, reče: Zahvalan sam brojnim meštanima koji su ovde, i Pambukovice i Novaka... hvala vam na tihoj, pristojnoj i ogromnoj podršci, vi ste moja snaga...
Znanje o stvarnosti sveta u onih koji su pobili sve one ljude po Parizu bilo je manje od ničega, tek pasatistička mitologija, fašizam autoorijentalizovane mašte
U Beograd su na vest o Rankovoj smrti prvim avionom iz Splita došli Petar Skansi, Damir Šolman i Rato Tvrdić, iz Sarajeva Bogdan Tanjević, iz Zagreba Nikola Plećaš i Krešo Novosel, iz Podgorice Žarko Čabarkapa, iz Barselone Manolo Flores, pa su pred Alejom zaslužnih građana na Novom groblju bili Cvetković, Danilović, Bodiroga, Dalipagić, Slavnić, Radovanović, Varajić, Pazmanj, Čermak, Jarić, Kotarac, Kapičić... Kako reče jedan kolega: poslednja Rankova reprezentacija
Objavljivanje zbirke kratkih priča Nešto lepo prilika je da se prisetimo pisca i scenariste Slobodana Stojanovića, samozatajnog i važnog čoveka naše kulture
