Zli jezici su u danu kad se glasalo o tužiocima govorili da poslanici vladajuće grupacije nisu dobili "obavezno uputstvo" za glasanje za tužioca za ratne zločine, a jesu za tužioca za organizirani kriminal
Građanima Srbije pravo na besplatnu pravnu pomoć garantovano je Ustavom iz 2006. godine. Odredbom koja se nalazi u okviru dela koji se odnosi na ljudska prava kaže se da će ona biti propisana posebnim zakonom. Zakona i dalje nema, pa je građanima već devet godina uskraćeno ostvarivanje ovog prava, čije je ostvarivanje predviđeno kao šesnaesti cilj Agende za održivi razvoj Ujedinjenih nacija (UN) do 2030. godine, koju je Srbija potpisala
Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
"Bojim se ljudi koji za sebe tvrde da su jaki i da nikada ne upadaju u krize, jer je to ili zabluda ili neistina. Šifra F10 govori da je neko imao neki problem sa alkoholom. One tačke iza (u slučaju Aleksandra Kornica F10.2 i F10.4, prim. nov.) služe da nama, stručnjacima, detaljnije približe vrstu problema. Iznošenje podataka o tome u javnost ugrožava lečenje"
Posle svega čemu je javnost svedočila u poslednjim danima novembra, ostaje nejasno kako ovoj vlasti ide u korist da Srbiju predstavi kao nestabilnu državu. Vladajuća struktura ili ne zna da radi svoj posao ili smo svi i svedoci i akteri trajne talačke krize, u kojoj su taoci svi građani Srbije, a otmičari – njihovi legitimno izabrani predstavnici
Tužilaštvo je zamenila medijska hajka Pinka i tabloida, sudstvo – poligraf, a konačnu presudu obraćanje naciji na RTS-u. Vratite nam nedeljni, pospani TV program, dosadne reprize, rijaliti programe – sve je bolje od državnih udara i urušavanja vlade
Zašto vlast posle fizičkog napada na Miroslavu Milenović reaguje izjavama da postoji namera da se "iskoristiti ovaj incident za napad na Vladu Srbije i državne organe" i kakve veze sa svim time ima najavljeni izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o izdvajanjima iz budžeta u protekle tri godine za marketinške usluge koja su pogodovala određenim medijima
Čemu služi direktan prenos istrage u slučaju "Prisluškivanje" i da li će aparat za utvrđivanje laži odrediti političku budućnost Srbije ili će sve odneti kontinentalni vetar iz Banata
Deset meseci nakon spektakularne zaplene 1350 tona prerađenog duvana kojom je, kao, zadat "smrtni udarac švercu duvana" i dva meseca otkako su nadležna ministarstva, finansija i poljoprivrede, ustanovila da su "papiri u redu", da se sve u kilogram i dinar podudara, te da nema osnova za zaplenu, u Poreskoj upravi odriču da išta sa tim imaju: nema, vele, pisanog traga o bilo kakvoj zapleni dakle – nije je ni bilo. Međutim, na magacinu AD "Duvan" iz Ljubovije i dalje stoji crveni voštani pečat Poreske uprave
Neprijatno me iznenadilo odsustvo hrabrosti čelnih ljudi države i lanca komandovanja Vojskom da brzo preduzmu određene mere iz svoje nadležnosti, za šta su imali dovoljno činjenica koje ih obavezuju na postupanje. To je sigurno uzdrmalo poverenje pripadnika vazduhoplovstva i Vojske u svoje pretpostavljene i stvorilo im osećaj nezaštićenosti
Ambiciozni slogan Folksvagena Das Auto postao je predmet sprdnje. Manipulacija softverom omogućila je da na drumovima bude najmanje trinaest miliona automobila koji zagađuju životnu sredinu dvadesetak puta više nego što kažu zvanični papiri. Prevara je nesmetano tekla godinama, ali je sada dovela giganta iz Volfsburga u najveću krizu još od kada je Adolf Hitler 1938. svečano položio kamen temeljac fabrike. Posledice će osetiti čitava nemačka privreda
Država je odlučila da napravi prvi važan korak u nastavku propale reforme pravosuđa – da izabere funkcionere svih tužilaštava u zemlji. Kriterijumi za izbor su, međutim, krajnje subjektivni
