Intervju – Christier Karphammar, savetnik u pravosudnom centru
Projekat neograničenog trajanja
Irački Kurdistan
U senci dolazećeg rata
Ma koliko bili hrabri i naviknuti na stalna ratovanja sa nezasitim komšijama, Kurdi se panično boje Sadamovog kemijskog oružja. Zato sada Radio Irbil svakodnevno emitira obavjesti o ponašanju u slučaju napada – treba hodati protiv vjetra, da ste što kraće u smrtonosnom oblaku i tome slično. Takve emisije zapravo malo koga zanimaju, jer ogromna većina građana Irbila dobro zna što će – pobjeći će u planine ili pak u susjedni Iran
Kolektivni centri
Korak od deset godina
Komesarijat nije pokrivao troškove kolektivnih centara poslednja četiri meseca pa su dugovanja narasla ukupno na skoro osam miliona dolara, što je praktično jedan njihov godišnji budžet. Međutim, to je manji problem u odnosu na primedbe koje je na rukovođenje stavio glavni donator UNHCR-a
Izjava nedelje
„Idem u Hag da bih očuvao srpsku državu i srpsku nacionalnu ideju.“
Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, objašnjava razloge dobrovoljne predaje Haškom tribunalu ("Blic")
Slobodan Antonić
Ideja, moć, pustoš
"Misionarska inteligencija..." i reakcije na tekst; "Vreme" br. 631 i 632
Slobodan Anastasijević
Zar je državna imovina zaista poklonjena
"Dedinjski zlatni majdan"; "Vreme" br. 632
Imovina federacije
Dedinjski zlatni majdan
Deset godina Publikumovih kalendara
U slavu fotografije
Na desetogodišnjicu Publikumovih kalendara može se reći da su u protekloj deceniji oni po mnogo čemu predstavljali novi kulturni fenomen i jedan od najautentičnijih umetničkih projekata nastalih u Srbiji devedesetih
Kafane na Ibarskoj magistrali
Udri po roštilju
Magistrala nije ono što je bila, kakva Brunclik, kakav Drljača, kakva Zmijanac, čak i takav umetnik kao što je Era Ojdanić u svom objektu forsira ‘ranu i dnevni boravak
Konkurs za Crvene beretke
Ne zovite 92
Ako je terorizam zaista bolest i ako su pripadnici Jedinice za specijalne operacije, poznatiji kao Crvene beretke, doktori za tu boljku, može se zaključiti da put do doktorskog statusa podrazumeva mnogo tajni i spremnosti da se, već na samom početku, hrabro kroči u nepoznato. Konkretnije, onaj ko želi da postane doktor specijalista za lečenje terorizma mora da se pomiri s činjenicom da, bar pre nego što ga nadležni pozovu, o svojoj budućoj firmi ne može da sazna ništa više od onoga što se već godinama pojavljuje u medijima