Slike Save Šumanovića, umetnika koji se ubraja u najznačajnije autore jugoslovenske likovne scene dvadesetog veka, na legalnom tržištu umetničkih dela dostižu šestocifrenu vrednost u evrima. Bogoljub Karić je za svog "Savu" platio 35.000 evra. Po svemu sudeći prevaren je, jer je navodni Šumanovićev pejzaž iz 1941. godine – falsifikat
Ljubav, kao najbolje od najboljeg što postoji, pripada privatnoj sudbini pojedinačnih građana, hoću reći: građanki i građana
Mogu naravno i virtuelne revolucije da proizvode svoje prvoborce i danas ih ima koliko god hoćete na javnoj sceni, ali istorijska je istina da je u Srbiji arhitekta reformi Zoran Đinđić posle jednog strašnog razdoblja ipak spoznao gde je Srbija i da je upravo takav čovek ubijen
Izveštaj Kriminalističkog instituta nemačke Savezne kriminalističke policije otvara pitanja sasvim drugačija od onih koja su postavili neki listovi ovde. Na ta pitanja nema odgovora u optužnici, pa će morati da budu postavljena na sudu
U Srbiji su do sada tri veća talasa modernizacije uglavnom prekinuta ratovima, a četvrti, koji je u toku, zagubljen je u nove ideološke magle
Predizborni obilasci crkava i manastira ovaj put obavljeni su diskretnije i s više ukusa nego obično. I ovaj put, međutim, crkva je dozvolila da joj, zarad načela da je otvorena za svakoga, prag pređu i dostojni i nedostojni
Marjan Rističević, nesuđeni predsednik i kandidat koalicije "Za narodno jedinstvo", o izbornoj kampanji
"Ja sam slikar i imam apsolutnu slobodu. Pripadam jednom anarhističkom svetu, nikada nisam bio član nijedne partije, naročito komunističke, niti bilo kakve organizacije. U životu nisam imao gazdu, nisam priznavao autoritete, ni političke ni druge, sad ni slikarske. Ovo je moja prva prava ispovest"
Od početka prihvaćen od publike, svestan svoje nesavršenosti i, za razliku od FEST-a, neopterećen sentimentalnim bagažom sopstvene mitske veličine, Festival autorskog filma je nastajući u okolnostima potpunog društvenog beznađa formirao i do danas očuvao jedan izrazito gerilski način delovanja
"Što se tiče groteskiranja i gađenja, laganja i paradigmisanja, svakako da u Rinfuzu i te kako ima mnogo naše stvarnosti, koju je samo trebalo napisati. U tom ‘samo’ je sva ljepota utočišta koje ti pruža umjetnost."
Sve češće se mogu čuti ocene da imamo veoma loš bioskopski repertoar u odnosu na ono što se u svetu snimi. Zašto neki filmovi dolaze u naše bioskope, a neki ne? Koji su kriterijumi za izbor filmova koji će ući u bioskopsku distribuciju, ako to nagrade na prestižnim svetskim festivalima očigledno nisu? Na ovakva pitanja pravih odgovora nema, ali ima melodrama gledanosti, trilera interesa, tranzicionih horora i privatizacionih komedija. Ni reči o kvalitetu filma
