Zbog požara na deponiji Duboko kod Užica proglašena vanredna situacija. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović prilikom obilaska deponije rekla da zbog nepristupačnosti terena i vremenskih prilika nije lako gašenje vatre. Šta je najopasnije kod ovakvih požara i kako građani mogu da se zaštite
Dvadesetak osoba u Evropi je pohapšeno kao deo kriminalne mreže koja je varala ljude putem kol-centara. Najviše uhapšenih bilo je u Srbiji. A sve je počelo tako što je jedna penzionerka u Frajburgu došla u banku da podigne više od 100.000 evra u gotovini…
Ivo Andrić je 19. aprila 1939. predao akreditive kao kraljevski poslanik u Nemačkoj, a nekoliko meseci kasnije, 1. septembra, počeo je Drugi svetski rat. Srećom mogao je da se osloni na odličnog vojnog izaslanika, pukovnika Vladimira Vauhnika. Ispostaviće se da je on bio najbolji špijun Kraljevine Jugoslavije
Ovogodišnji 37. Beogradski maraton održava se danas. Start trke je bio u 8.00. Trče se discipline: 42.2 km; 21.1 km; štafetni polumaraton; 10 km i trka zadovoljstva. Tokom trke doći će do značajnih promena u radu linija javnog gradskog prevoza u prestonici
Više državno tužilaštvo u Podgorici formiralo je predmet povodom objave intervjua u kome bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović navodno preti krvnom osvetom. Intervju je proteklih dana izazvao niz burnih reakcija, a neki su ocenili da se radi o zastrašivanju glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića
Osumnjičeni se terete da su od aprila prošle godine izrađivali dokumenta Albancima sa Kosova
“Koncertnu dvoranu smo zamislili kao izraz harmonije – između zgrade i pejzaža, između starog i novog, između generacija i kultura. Zgrada koja daje formu samom pojmu muzičkih harmonija. Postoji simbolika u tome što se Beograd nalazi na dodiru između istoka i zapada, spoj dve bogate kulture je ključan za identitet Beograda. To smo u projektu izrazili osmišljavanjem četiri mesta za izvođenja koja su grupisana oko javnog prostora na kome se susreću kulture i razmenjuju iskustva. Nad zgradom se nadvija nadstrešnica ekspresivne forme koja prati liniju svakog prostora i koja ujedno sugeriše na tok muzike. Unutar koncertne dvorane donosimo delić vašeg belog grada u vidu isečaka belog mermera iz lokalnih kamenoloma. U recital sali bogato obojeni hrast lokalnog Dunava govori o toplini i intimnosti.”
Dirljivi omaž glumcu, filmskoj umetnosti i vremenu kad je film smatran uzvišenom umetnošću, autobiografija, dokument o 65 godina karijere reditelja Zdravka Šotre pa ujedno i ovdašnje kinematografije, i još mnogo toga je njegova knjiga Mojih 500 glumaca koju su objavili “Službeni glasnik” i RTS
Nema sumnje da su Isusove parabole vrhunac žanra i po broju i po kvalitetu. Možda o tome niste razmišljali na takav način, ali verovali ili ne verovali u njega, njegovo stradanje i ono što je bilo potom, Hrist je svakako najbolji autor parabola koji je ikada hodao po zemlji (i eventualno, po vodi). No, ni toliko svemoćan autoritet nije parabolu učinio trajno popularnom, te ih se nakon događaja u Judeji javlja oskudan broj
Od zelenog sremskog mesta, Stara Pazova je stigla do bezličnog izbetoniranog naselja koje odlikuju i brojna fekalna jezera, otvorena kanalizacija, preko 10 metara visoka nesanitarna deponija čiji dim truje sve stanovnike mesta i predstavlja opasnost za putnike na obližnjem autoputu. A prede je njenim stanovnicima preko noći uzurpiran javni prostor
Počeo je prvi krug popisa belih roda u Srbiji i trajaće do 31. maja, a koordinatorka ovogodišnjeg Međunarodnog popisa belih roda Kristina Milošević za „Vreme“ kaže da putem monitoringa prate brojnost ptica, te da se na taj način mogu odrediti i neophodne mere zaštite. Pozivaju i građane da učestvuju u prebrojavanju roda
Na teritoriji Srbije uhapšeno 17 osoba zbog postojanja osnova sumnje da su u dve organizovane kriminalne grupe u periodu od aprila 2023. godine do danas izvršili krivična dela falsifikovanja isprava, saopšteno iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.
Zašto su opasni požari na deponijama? Požari na deponijama i smetlištima se teško gase, zahtevaju angažovanje većeg broja ljudstva, vatrogasaca i vatrogasne i druge opreme, mehanizacije, velike količine zemlje, „Iz godine u godinu, povećavaju se količine otpada na deponijama. Prilikom razgradnje, pogotovo organskog dela otpada, dolazi do formiranja takozvanog deponijskog gasa koji u velikoj meri sadrži i metan. On je vrlo zapaljiv, tako da je, na visokim temperaturama, dovoljno samo da na tom mestu bude staklena flaša koja će izazvati varnicu, doći će do požara i emisije zagađujućih materija u vazduh sa kojima imamo ozbiljnih problema. Pre svega, ne znamo kakav sve otpad imamo na deponiji, šta smo sve bacilli, pa onda ne znamo ni šta samim sagorevanjem nastaje, ali ono što sigurno znamo jeste da to ne može da bude zdravo, ne može da bude korisno”, rekao je krajem prošle godine predsednik Udruženja ”Inženjeri zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović za portal Eko-vest.View this post on Instagram
Tada je gorela deponija u Kraljevu. „Najčešće dolazi do polusagorevanja, jer nisu dovoljno visoke temperature, kao što su prilikom insineracija i spaljivanja otpada u kontrolisanim uslovima. Tako na divljim i nesanitarnim deponijama dolazi do sagorevanja, i tom prilikom nastaju vrlo štetne materije, kao što su furani, dioksini, sumpor-dioksid. Takođe prisutno je povećanje koncentracije čestica, koje su kancerogene, mutagene i direktno utiče na naše zdravlje", dodao je on. Veoma je bitna zaštita građana u ovim slučajevima. „U blizini deponija nema velikih mernih instrumenata koji bi pokazali koje štetne materije se nalaze u vazduhu a čak i da postoje – neće meriti dioksine, furane. Onda nam ostaje samo da apelujemo na građane da se sami zaštite i da, što je moguće manje, budu izloženi dimu i gasovima koji nastaju sagorevanjem otpada na deponiji“, istakao je Jezdimirović.', title: 'Zašto gore deponije po Srbiji i šta je najopasnije kod njih', pubdate: '2024-05-06 10:35:29', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "deponija,Požar,Užice,vatrogasci", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Zašto gore deponije po Srbiji i šta je najopasnije kod njih', 'pageContent': 'Na deponiji Duboko kod Užica proglašena je vanredna situacija, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović prilikom obilaska ove deponije i dodala da se svi na terenu maksimalno trude da požar koji je izbio bude što pre lokalizovan ali, kako je istakla, to uz vremenske prilike i vetar a naročito zbog činjenice da se "požar nalazi na velikoj dubini", preko 15 metara, nije lako. Požar je izbio u 3. maja ujutru na Regionalnoj deponiji, proširio se i zahvatio veću površinu deponije. „Želela sam da dođem ovde da se na licu mesta uverim da sve se dobro odvija i funkcioniše, da imamo dovoljno mehanizacije. Mi svakako moramo da radimo brže i da saniramo ovu situaciju što pre, a onda da krenemo u radove da regionalni centar Duboko Užice napokon dobije svoj evropski i svetski standard i da bude najmodernija deponija u ovom delu Srbije", rekla je ona. Istakla je da Vlada Srbije radi na tome da što pre modernizuje regionalne i reciklažne centre širom Srbije i da je Duboko kod Užica jedan od centara koji je prioritet, ali je i najkompleksniji. „Ovde su problemi stabilizacija terena, kosine, Turski potok ispod deponije, dakle samo telo deponije i sve to iziskuje veoma obimne radove. Vlada Srbije je odlučila da ulaže, a sanacija ove deponije će koštati 30 miliona evra", navela je ministarka.View this post on Instagram
Napomenula je da deponiju Duboko koriste skoro dva okruga i upravo je zato i problematična, pošto sve vreme, iz sata u sat, prima otpad iz devet opština. Prema njenim rečima to predstavlja problem, jer i kada se izabere izvođač i krene da se radi, deponija će i dalje biti aktivna. „Dakle mi ne možemo da je zatvorimo i onda kažemo sada ćemo sve da sredimo, saniramo i stabilizujemo, nego će jedan deo ovog regionalnog centra uvek morati da radi", pojasnila je ona. Najavila je da će tender za izvođača biti raspisan u narednih nekoliko dana i nakon njegovog izbora krenuće se u projektovanje, pribavljanje neophodne papirologije a radovi bi trebalo da počnu najkasnije do kraja godine, a verovatno i ranije, u septembru ili oktobru. "Posle sanacije i modernizacije vek ove deponije biće minimum 20 godina", naglasila je Vujović. Ona je zahvalila pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, štaba za vanredne situacije koji su na terenu, kao i republičkim javnim preduzećima i privatnim putarskim firmama koje su svoju raspoloživu mehanizaciju usmerile kako bi što pre bio ugađen požar na ovoj deponiji.View this post on Instagram
Zašto su opasni požari na deponijama? Požari na deponijama i smetlištima se teško gase, zahtevaju angažovanje većeg broja ljudstva, vatrogasaca i vatrogasne i druge opreme, mehanizacije, velike količine zemlje, „Iz godine u godinu, povećavaju se količine otpada na deponijama. Prilikom razgradnje, pogotovo organskog dela otpada, dolazi do formiranja takozvanog deponijskog gasa koji u velikoj meri sadrži i metan. On je vrlo zapaljiv, tako da je, na visokim temperaturama, dovoljno samo da na tom mestu bude staklena flaša koja će izazvati varnicu, doći će do požara i emisije zagađujućih materija u vazduh sa kojima imamo ozbiljnih problema. Pre svega, ne znamo kakav sve otpad imamo na deponiji, šta smo sve bacilli, pa onda ne znamo ni šta samim sagorevanjem nastaje, ali ono što sigurno znamo jeste da to ne može da bude zdravo, ne može da bude korisno”, rekao je krajem prošle godine predsednik Udruženja ”Inženjeri zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović za portal Eko-vest.View this post on Instagram
Tada je gorela deponija u Kraljevu. „Najčešće dolazi do polusagorevanja, jer nisu dovoljno visoke temperature, kao što su prilikom insineracija i spaljivanja otpada u kontrolisanim uslovima. Tako na divljim i nesanitarnim deponijama dolazi do sagorevanja, i tom prilikom nastaju vrlo štetne materije, kao što su furani, dioksini, sumpor-dioksid. Takođe prisutno je povećanje koncentracije čestica, koje su kancerogene, mutagene i direktno utiče na naše zdravlje", dodao je on. Veoma je bitna zaštita građana u ovim slučajevima. „U blizini deponija nema velikih mernih instrumenata koji bi pokazali koje štetne materije se nalaze u vazduhu a čak i da postoje – neće meriti dioksine, furane. Onda nam ostaje samo da apelujemo na građane da se sami zaštite i da, što je moguće manje, budu izloženi dimu i gasovima koji nastaju sagorevanjem otpada na deponiji“, istakao je Jezdimirović.', 'pageDate': '2024-05-06 10:35:29', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
