SAD – Socijalna kriza i sistemski rasizam

Crne suze Amerike

Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red

Projekat »Novi Sad na vodi«

Naprednjački profit i novosadski potop

Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave

U susret izborima 2020.

Ko seje nepravdu – žanje bojkot

Čini se da niko ozbiljan ne očekuje da će vlast ispuniti uslove koje joj je opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju ispostavila, ali se nezavisno od toga postavlja pitanje da li će opozicija bojkotom oslabiti ili ojačati svoju poziciju. Otvorena su pitanja kako će se opozicija, koja ionako kuburi sa novcem, finansirati posle bojkota, da li će bojkot doprineti osipanju članstva, pogotovo na lokalu, kakav će biti odnos prema gradovima kakav je Šabac, da li je opozicija spremna bez borbe da ga preda naprednjacima

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Seksualno nasilje u ratu

Zločin o kom se najmanje govori

Zakon o pravima civilnih invalida rada datira iz 1996. godine i prepoznaje status žrtve tek kod jedne desetine osoba koje su pretrpele povrede i traume u ratu. Ovaj Zakon ne prepoznaje kao žrtve žene koje su silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge

SAD – Rasa i izbori

Moć i nemoć crne Amerike

U Sjedinjenim Američkim Državama raste rasna napetost. Pitanje je koliko će to uticati na izbore

Vreme dece

U vrtiću raste napredak

Slučaj Radulović i C market

Povratak odbeglog direktora

Hronologija slučaja "C market", Radulovićeve optužbe i šta se njemu stavlja na teret

Libija – Otmica šefa vlade

Odmetnuta deca revolucije

U vreme mira, u Libiji su septembar i oktobar, kada zamiru paklene letnje vrućine, tradicionalno bili meseci svadbenih svečanosti. Prošle godine je 11. septembra u Bengaziju ubijen američki ambasador Kristofer Stivens, u oktobru su borci iz Misrate opsedali i razorili "Gadafijev" Bani Valid. Ovu jesen su, za sada, obeležili napad na ambasadu Rusije u Tripoliju i otmica premijera Alija Zejdana

Izbori u Srbiji i međunarodna situacija, koja se intenzivira

Kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska

Pre i za vreme drugih srpskih opštih izbora posle 1990, u Evropi je padala vlada za vladom, rasle su socijalne napetosti, a politički procesi su menjali kurs kao igla na seizmografu. Po pravilu "što južnije to tužnije", u Srbiji potencijal za napetosti mogao bi biti veći, ali je i teži odgovor na pitanje: "Šta posle?" To je možda odredilo i ponašanje birača

Film noir organizovanog kriminala

Poljubac smrti

Ko je Luka Bojović, kako je pokušao i zbog čega nije uspeo da zavlada srpskim podzemljem, šta ga je u tome pokretalo, čime se sve bavio i kako je na kraju pao u Španiji

Intervju – Mohamed el Fatatri, osnivač Muxlima, najposećenijeg muslimanskog portala

Mi nismo protiv Amerike i demokratije

"Ja ne govorim svetu da treba da gleda na nas pozitivno zato što smo muslimani, već samo da na nas ne gleda negativno zbog toga. Priča je jednostavna. Neki od nas rade nešto dobro. Neki nešto veoma loše. Mi više patimo zbog te nekolicine loših, kojih ima manje od jednog procenta...Nas pretresaju na aerodromima, na nas gledaju kao na kriminalce... Ali ovo što se danas dešava u Evropi je samo faza. Odbijanje, bes, prihvatanje. Evropa danas je refleksija tog besa. A kada se prašina slegne, ljudi će shvatiti da ne možeš sve muslimane svesti pod talibane"