Na Jutjubu se dnevo pregleda više od sto miliona video-klipova, a istraživanje iz jula kaže da se tada dnevno dodavalo 65.000 novih, danas sigurno i više. Osim profesionalnih video-snimaka koji su na njemu postavljeni, i snimatelji amateri su preko Jutjuba konačno dobili priliku da dosegnu onih famoznih Makluenovih pet minuta slave
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
U Srbiji 26,5 odsto domaćinstava poseduje računar (u Beogradu 30,7 odsto), dok priključak na internet ima 18,5 odsto domaćinstava
"Za deset godina rada u telekomunikacijama nismo imali nijednu primedbu, havariju, nijednu povredu na radu. Radili smo u nemogućim uslovima, za vreme bombardovanja, čak i tokom vazdušne opasnosti, rizikujući živote", kaže Jovan Stojanović
Tekst o ličnosti godine i razlozima koji su rukovodili uredništvo biće objavljen u narednom broju "Vremena".
"Nije ni čudo što taj primamljivi prostor u najlepšem delu grada sada privlači čopor hijena koje, privučene smradom truljenja, obigravaju oko lešine"
"Avala" je svetli deo filmske tradicije u Srbiji i ona pripada svima koji su doprineli da to postane, a ne samo onima koji su, sticajem okolnosti, u mogućnosti da je danas prodaju
Novogodišnja izdanja mnogih emisija pokušavaju da nas podsete na bitne događaje iz 2005, ali spisak najčešće počinje i završava se uvođenjem PDV-a i dobijanjem studije o izvodljivosti; sve između toga je blažena TV izmaglica kojom smo bili obavijeni cele godine. Ipak, podsetimo se šta smo to sve gledali u ovoj godini
Dve nedavno objavljene knjige: Istorija čitanja Alberta Mangela (u izdanju "Svetova") i zbornik Kako čitati, koji je priredio Saša Ilić (izdavač je Narodna biblioteka Srbije), mogu biti povod za razmišljanje o značaju i mestu čitanja danas. Čitanje je kao i ljubav – rečima Ortege i Gaseta – fenomen pažnje, a pažnja je danas, čini se, na jako niskim granama. U vreme kad su SMS-ovi najpopularnija forma komunikacije, vredi se vratiti aristokratskoj lepoti čitanja
Iako stvaraju izvesnu konfuziju trpajući u istu vreću Baha i Isusa, Fauna i Snežnu kraljicu, kentaure i babaroge, film Letopisi Narnije: Lav, Veštica i ormar, ipak, svojim veštim bajkovitim pripovedanjem, predstavlja solidnu prednovogodišnju zabavu za najmlađu populaciju
Zagrebački izdavač "V.B.Z." objavio je knjigu stripova Aleksandra Zografa objavljivanih u "Vremenu" u periodu od 17. aprila 2003. do 19. maja 2005.
"Naše društvo ne treba kritikovati, nego treba hitno izvršiti intervencije kojima bi se taj davljenik spasao. Ne možeš ti davljenika kritikovati što je bio trapav pa pao u vodu, nego moraš pokušati da ga izvučeš i kažeš – eto, to se desilo zbog toga i toga. A ako neko ne oseća da je u davljeničkoj pozi, treba mu to pokazati, i tu je negde savremeni društveni angažman pozorišta"
Nije bilo sunca. Neobasjani dani ličili su na krompire. Vazduh je bio boje blata... I sve je opet bilo tu. Tu su "Glas Klevetnika" i ostali tabloidi, koji proizvode vrtoglavicu i maglu. Anketa daje odgovor na pitanje čega se Srbi najviše boje. Uspeha! Stranaca! Magije!
