Tomislav Nikolić,
predsednik SNS-a, na pitanje kako mu se čini situacija u Skupštini:
„Ovo je sterilni parlament i mogli bismo komotno da održavamo elektronske sednice i ne dolazimo. Onaj zanos koji je postojao 90-ih godina kada smo ušli u višestranački sistem, više ne postoji.“
(„Pravda“)
Lepa Brena,
pevačica i poslovna žena, priča:
„Ja sam protiv teških operacija, transformacija i veštačkog budženja. Odličan primer za to je Barbra Strejsend koja je napravila karijeru sa svojim fantastičnim glasom dok joj je nos, koji nije savršen, predstavljao zaštitni znak.“
Čime mlade devojke treba da se rukovode da bi izrasle u uspešne i srećne žene kao što je Brena:
„Prvo, čovek nikada u životu ne bi trebalo da izgubi dostojanstvo i poverenje ljudi. I poslovni kredibilitet, koji gradite od dana kada se krene u školu, mora da se održava i da se usavršava. Žena uvek mora da ima A i B varijantu! Ja sam krenula na fakultet, pa sam počela da se bavim pevanjem. Međutim, najgora je varijanta kad ste zaljubljeni ili preterano ushićeni jer tada crvena lampica u mozgu ne radi.“
(„Press“)
Ivana Buha,
pevačica, poznata i kao supruga „prvog svedoka saradnika“, na pitanje od kada datira njena ljubav prema muzici, kaže:
„Muzikom se bavim jako davno, ali profesionalno tek odnedavno. Mnogo volim da pevam i do sada sam uglavnom imala prilike da zabavljam svog muža i njegove prijatelje, po raznim proslavama, restoranima i svadbama. Već za koji dan ponovo ću pevati na svadbi našeg prijatelja, tako da se može reći da nastupam. Ipak, ne bih mogla da radim tezge za novac.“
Da li suprug sluša njenu muziku:
„Moj muž ne sluša ovu vrstu muzike, ne sluša čak ni strane izvođače. Mnogi neće verovati, ali on se najčešće opušta uz Mocarta, Betovena, Baha. Ipak, ponekad ga uhvatim kako po kući pevuši moje pesme.“
Da li se suprug protivi njenoj provokativnoj garderobi:
„Ma ne, on to voli. Stalno mi govori da treba da budem što ‘golija’. Voli da sam golišava i kod kuće i napolju. Jedino na čemu insistira jesu štikle.“
Da li je ona podrška suprugu:
„Apsolutno! Nisam od onih žena koje sede u kući, već svakodnevno odlazim u našu firmu za izgradnju puteva, gde provodim puno vremena. Ipak, kada su kućni poslovi u pitanju, to prepušta ženi koja radi kod nas, jer ja pored malog deteta ne mogu sve da postignem. Vikendom kada imam više vremena volim nešto da skuvam.“
(„Kontra“)
Goca Tržan,
pevačica, na donjem delu leđa istetovirala je cveće, a saznali smo i zbog čega:
„Moja pokojna baka zvala se Cveta, a mama se zove Rosa, pa sam na taj način htela da im pokažem koliko mi znače i koliko ih volim. Inače obožavam tetovaže.“
(„Svet“)
Srđan Predojević,
novinar, urednik na TV Pinku, bio je u Emiratima, u omiljenom srpskom letovalištu Dubai, i saznajemo šta mu se baš dopalo:
„Brčkanje. Svi smo uživali najviše u tom redu, higijeni, organizovanosti, skladu i bogatstvu. Stefanu je najvažnije bilo da po čitav dan bude u vodi, u plićaku, ili na samoj obali gde se igrao sa svojim koficama, bacao kamenčiće u vodu, gledao ribice, a mi roditelji uživali smo u svemu ostalom, naročito u fenomenalnoj usluzi.“
(„Gloria“)
Dragoslav Šekularac,
bivši fudbalski as i legenda Crvene zvezde, „uživa u zajedničkom životu sa Sanjom i potvrđuje da godine nisu prepreka za pravu ljubav“:
„Pozvala me je prijateljica Jasmina i rekla kako bi volela da me upozna sa jednom svojom rođakom. Nevoljno sam otišao kod nje. Kad sam ugledao Sanju, shvatio sam da bih grdno pogrešio da sam izbegao upoznavanje. Osvojila me je na prvi pogled.“
Sanja Aleksić,
zgodna studentkinja, „sada uživa u skladnoj emotivnoj vezi sa legendarnim fudbalerom“, ali u startu „nije bila oduševljena idejom svoje rođake da se upozna sa četiri decenije starijim muškarcem“:
„Bila sam šokirana. Kakav, bre, Šeki, rekla sam rođaki. Nije mi padalo na pamet da izađem s njim, pošto je toliko stariji. Bilo me je sramota od ljudi. Ipak, setila sam se jedne utakmice koju sam odgledala dok je on bio trener Crvene zvezde. I pružila sam mu šansu.“
(„Gloria“)
Nina Seničar,
manekenka na privremenom radu u Italiji, kaže:
„Jesam upoznala Berluskonija, i prva stvar koju mi je rekao jeste da je Boris Tadić vrlo lep. Onda sam ga ja pitala kada će Srbija ući u Evropsku uniju. Odgovorio mi je da se on bori za to, mada ne vidim rezultate.“
(„Kurir“)
Miloš Bojanić,
pevač narodne muzike, sada optužen za govor mržnje, o svom gestu kaže:
„Ne mrzim Jevreje. Oni su božji narod, a ja sam Bibliju čitao. Prijatelji su srpskog naroda. Generalno, ništa loše o Jevrejima nisam rekao. Pričao sam o bombardovanju naše dece uranijumom. Ako se neko našao prozvan, to je njegov problem.“
Maja Nikolić,
pevačica, pored oduševljenja jer posle govora mržnje postala „udarna vest, posle Gadafija“, govori o svojim kvalitetima:
„Ja sam veliki patriota. Uvek pevam besplatno srpskoj policiji i srpskoj vojsci, jer je moj tata bio vojno lice.“
Šta joj je, prema njenim rečima, rekao ministar policije:
„Pozvao me je i pitao da li sam u redu i da li mi nešto treba. On je moj veliki prijatelj i ja se ne odričem svojih velikih prijatelja. Dobijam podršku sa svih strana, dobila sam i od četničkih pokreta sa kojima nemam nikakve veze. Dobila sam podršku iz Amerike, Kanade, dobila sam od Jevreja iz Kanade, polu-Jevreja.“
Nije zabrinuta zbog tužbe za antisemitizam, jer:
„Ako je Ceca mogla u zatvor, mogu i ja!“
(„Kontra“)
Dejan Lučić,
„geopolitičar“, komentariše ovaj slučaj:
„Da su Maja i Miloš izjavili da mrze Rusiju, onda bi to bio izraz demokratije, jer svako ima pravo da voli ili ne voli nešto. Po kom božjem zakonu svi ljudi na planeti Zemlji moraju da vole ili ne vole drugu naciju. Ceo azijski svet i arapski narod mrzi Ameriku, pa da li treba sve sankcionisati. Antisemitizam je posledica semitizma!“
(„Kontra“)
Branislav Lečić,
glumac i političar, u rubrici „I oni su ljudi“, govori o sebi:
„Bez obzira na urbani život koji živim, slobodno mogu da kažem: ja sam srpski seljak koji zna skoro sve poljoprivredne radove.“
Kako je postao glumac:
„Po završetku srednje škole mogao sam da se zaposlim u fabrici ‘Zorka’, da odem kod druga u Kanadu kome su trebali mašinski tehničari ili da upišem Mašinski fakultet. Pošto nisam znao ko sam i šta zapravo želim, pomislio sam kako je glumcima dobro jer su čas ovo, a čas ono, a pri tom za to još dobiju pare. I rešio sam da se prijavim na glumu.“
O ženama:
„Pre osnovne škole bile su tri Rade. Kao tri bele rade, tri čežnje, tri lepe devojčice. Bilo je i fatalnih ljubavi. Naravno, to su žene sa kojima sam se odlučio na brak, a bilo je i onih sa kojima nije bilo dece, ali jeste nečeg vrednog.“
O 9. martu 1991. godine:
„Vreme pre 9. marta proveo sam obilazeći manastire, pa sam i tri meseca u Hilandaru živeo kao monah. Kada sam se vratio, video sam da se u Srbiji nešto čudno, vrlo loše dešava. Onda se dogodio 9. mart. Bio sam na ulicama, pred vodenim šmrkovima, tenkovima. Jasno mi je bilo da taj režim neće otići bez krvi na ulicama. To me je nateralo da kažem: NE!“
O studentskom protestu kod Terazijske česme:
„Studenti su odlučili da traju i ja sam ostao sa njima. Održao sam govor, a njima je značilo prisustvo nekog poznatog jer je strah od odmazde režima bio ogroman. Ostali smo do zore, terao sam ih da rade gimnastiku da se zagreju. Drugi dan se pojavio meda iz mase. Plišani panda je išao iz ruke u ruku. Pliš, njegova nežnost, delovala mi je kao simbol. Posle je bilo još puno meda, ali tog prvog plišanog pandu još čuvam u kući.“
O Nini, sadašnjoj supruzi:
„Šest meseci sam je osvajao, nije bilo lako. Imao sam osećaj da je jako zrela. Njeno rezonovanje, vrednosni sistem, provaljivanje ljudi… Nije delovala mlađe od mene, kada su stvari već otišle predaleko shvatio sam da sam trideset godina stariji.“
Da li mu imponuje brak sa mlađom lepoticom:
„To deluje džekovski, ponosan sam. Ako jednog šmekera gledaju trideset godina mlađe, onda to imponuje. Ali, izvin’te, imao sam šta i da pružim.“
(„Press“)
