Ružičasto pomirenje

Veliko iznenađenje protekle nedelje izazvala je konferencija za novinare kompanije Pink Internacional. U Sarajevu su se za istim stolom pojavili Željko Mitrović, Sonja Biserko i Petar Luković. Pink je tada najavio svoj dokumentarni program o suočavanju s nedavnom istorijom ovih prostora, s proteklim ratovima i s krivicom. Mnogima je pripala muka od ružičastog pomirenja, ali pokušajmo bar za trenutak da ovu inicijativu posmatramo van vizure ličnih simpatija i animoziteta. Moralno pitanje je, u stvari, dilema o ulozi medija i njihovoj upotrebi u korisne svrhe. Da li legitiman cilj, kakav je svakako preispitivanje krivice i zabluda, opravdava sredstvo, odnosno televiziju čiji program je odražavao i podržavao suludu sliku sveta u Srbiji devedesetih? Da li je ova promena vizure rezultat iskrene želje da se stvari poprave, ili je u ovom trenutku to politički i ekonomski oportuno? Brojne polemike na tu temu (i na stranicama „Vremena“) podelile su javnost, a Pink je iz šešira još jednom izvukao rešenje. Činjenica je da najjači mediji diktiraju trendove, ali ovo suočavanje trenutno važi samo za Pink u BiH, dok se u Srbiji zadržala klasična hedonistička, raspevana i bezbrižna programska šema. Možda bih lakše shvatio ovu promenu ukoliko bi suočavanje sa vlastitom odgovornošću Pink započeo baš u svojoj kući, prisetivši se sopstvene uloge i zabluda. Ovako ostaje sumnja u iskrenost namere, dosledna logici danas već zaboravljenog JUL-a. Formalno, ova stranka je bila mondijalistička, anacionalna, odana humanim principima socijalne pravde i protivnik fašizma i šovinizma. U praksi su stvari (kao što smo osetili) stajale mnogo drugačije. Osnovni motiv bili su vlast i novac. Zaista želim da verujem u dobre namere, ali ne smem sebi da dozvolim lakovernost jer bi ponovo neko na njoj mogao da se obogati.

Sličnu kupovinu legitimiteta odmah je učinila i konkurentska BK televizija, formiranjem svojevrsnog Upravnog odbora, ili saveta mudraca. Zlobnici kažu da je i novi imidž gospodina Bogoljuba – bez brkova zaokret u istom pravcu. Poznate i ugledne ličnosti će po pretpostavci, svojim autoritetom, garantovati ili uvećati kredibilitet ove televizije. Izgleda da je došlo vreme za popravljanje imidža ili za izgradnju novog, jer politička situacija u Srbiji ponovo postaje neizvesna. Danas je teško ili neisplativo tražiti isključivo političku podršku za medije (jer se još ne zna ko će biti Murta, ako sjaši Kurta), već je potrebno vanparlamentarno i vanpartijsko lobiranje. Kakav će biti televizijski program, odnosno da li će se popraviti njegov kvalitet, to je sada savim nevažno. Bezbrojne kvizove će smenjivati takmičenja amatera u pevanju, a Pinkov program u virtuelnom studiju već liči na neprekidni šou-program – koji je genijalno definisao gospodin Zoran Cvijanović: jogurt na točenje. Ambalažu zamislite sami.

Sigurno ste primetili da je u Beogradu u toku Nedelja mode. To znači da ćemo se nagledati poznatih ličnosti koje su posetile modne revije. Možda i ovde vredi pravilo da je kod frizera kosa neočešljana ili kod krojača odelo na froncle, ali naši ljubitelji mode u prvim redovima zaista mi ponekada liče na nakićenu seosku svadbu. Modeli ostaju u drugom planu – glavno je ko ti je došao od ovdašnjeg džet-seta, ma kako zadrigao on može da bude.