Na France se ponovo sručila saharska vrućina, dok je, istovremeno, “drma” fudbalska groznice koja je počela proletos s drugom uzastopnom titulom Pari Sen Žermena (PSŽ) u Ligi šampiona, a nastavila se ulaskom reprezentacije u polufinale ovogodišnjeg Mundijala. Nažalost, ovo je leto obeležilo i nekoliko užasnih događaja i afera koje su prožele čitavo francusko društvo i nanovo ukazale na nefunkcionalnosti u (ne)radu pojedinih ključnih institucija države.
photo: ap photoDA LI ĆE NASLEDITI KANDIDATURU LE PEN: Žordan Bardeo
PODSEĆANJA
Dana 31. marta 2025. pariski (prekršajni) sud osudio je RN – odnosno Marine Le Pen i još 24 lica, svi iz RN (osmoro su visoki funkcioneri stranke) – za proneveru javnih sredstava Evropskog parlamenta (ukupan obim štete procenjen na 4,1 milion evra), a sve u periodu od 2004. do 2016. u sada već famoznoj aferi “lažnih asistenata” evroparlamentaraca iz redova RN. U pitanju je, dakako, izuzetno dobro organizovan i podmazan sistem za ispumpavanje novca iz dotacija Evroparlamenta za saradnike izabranih evroposlanika, a sve za potrebe finansiranja same partije u Francuskoj, tačnije enormnih prinadležnosti i drugih privilegija najužeg kruga oko same le Penove. Da podsetimo, to je sistem koji je još onomad uspostavio Žan-Mari le Pen, a koji je od onda njegova ćerka Marin samo efikasno održavala i usavršila.
Sama Le Penova prvostepeno je bila osuđena na četiri godine zatvora (dve u zatvoru plus dve uslovno), ali zatvor je preinačen u kućni pritvor s “nanogicom”, kako to omogućava francuski zakon. Morala je da plati 100.000 evra novčane kazne i, iznad svega, dobila je zabranu mogućnosti izbora na bilo kakvu javnu funkciju i to s neposrednom pravosnažnošću (institut “neizbornosti” je pravna kategorija koju poznaje i srpsko izborno zakonodavstvo).
Oštrina presude, a posebno odredba o neposrednoj pravosnažnosti “neizbornosti” kojom je Marin le Pen istog trenutka bila diskvalifikovana iz izborne trke na idućim predsedničkim izborima 2027. godine (18. aprila i 2. maja 2027) na kojima već odavno slovi za apsolutnu favoritkinju, izazvala je opšti odijum pre svega na onoj “desnijoj” i ekstremnoj desnici. Usledila je i bujica uvreda na račun pravne države, pravosuđa posebno, izgovarala ih je sama Marin le Pen, mlađani i drčni predsednik RN Žordan Bardela, kao i svi partijski ešaloni. Mogli smo čuti da je “sistem upotrebio atomsku bombu protiv RN”, da “sudije prekrajaju izbornu volju građana”, uz poslovične povike na “pogubljenje demokratije”, “politički progon”, “lov na veštice”, “tiraniju sudstva” i slične verbalne uzlete iz dijapazona ekstremne desnice. Čitavo pravosuđe i pravna struka na to su ostali potpuno zabezeknuti, baš kao i preostali deo francuskog političkog spektra, o građanima već oguglalim na finansijske malverzacije političke kaste da i ne govorimo.
Podsetimo samo da je do suđenja došlo nakon čitave decenije sudske istrage i crpljenja obimne farmakopeje pravnih lekova. Sud je svoju presudu – svakako više nego strogu – s pravne strane potpuno nevezanu za izbornu agende Marin le Pen, veoma jasno obrazložio strogom primenom važećeg zakona. Sve u svemu (bez suvišnog upuštanja u detalje procedure), neposredna pravosnažnost neizbornosti bila je “kazna” za stav i ponašanje same Le Penove i ostalih okrivljenih u toku čitave istrage i suđenja, što se ogledalo u potpunom poricanju dela koje im se stavlja na teret, preziru prema činjenicama, prekršenim propisim i izvedenim dokazima. S druge strane, uz izvesnost žalbenog postupka – Le Penova je žalbu uložila iste večeri – i uobičajenu razvučenost sudskih postupaka, sud je želeo makar donekle da obezbedi delotvornost presude.
DRUGA KLAPA
Na misterbinovski diskretan mig ministra pravde, notornog Žeralda Darmanena, pariski apelacioni sud uspeo je da u svojoj pretprpanoj agendi volšebno pronađe termin za drugostepeni proces (13/01–12/02) te sledstveno, prošlonedeljno izricanje drugostepene presude. I šta sad kaže sud?
U drugostepenom postupku, Marin le Pen osuđena je na tri godine zatvora (dve godine uslovno i godinu dana uz preinačenje zatvora u “nanogicu”), 100.000 evra novčane kazne i 45 meseci “neizbornosti” – od čega 15 meseci efektivno i 30 meseci uslovno. Da, zli jezici kažu da ni sama Le Penova nije odmah shvatila ovo poslednje iako nije pokazala nikakvu reakciju ni u sudnici ni izvan nje odmah po izricanju presude.
Sud je ovu svoju, naoko blažu presudu, nanovo objasnio strogom primenom važećeg zakona, uz uvažavanje okolnosti koje su nastupile između dva suđenja, a nadasve sudske prakse Ustavnog veća – najviše pravne instance u Francuskoj, koja se stara o poštovanju i doslednoj primeni Ustava. No, pođimo redom.
Na drugostepenom suđenju bio je znatno manji broj okrivljenih (obim štete smanjen je na oko 3,2 miliona evra, iznos koji je RN u međuvremenu refundirao Evroparlamentu). Sud je nanovo u više navrata naglasio ozbiljnost prekršaja – proneveru javnih sredstava poreskih obveznika čitave EU koju su izvršili izabranih javni predstavnici koji bi trebalo da se iznad svega rukovode integritetom i probitačnošću. Istini za volju, ni u prvostepenom ni u apelacionom postupku nije dokazano lično bogaćenje optuženih, već samo pronevera za potrebe stranke.
Osim toga, okrivljena je pokazala izvesno razumevanje za optužbe koje joj se stavljaju na teret, bez eksplicitnog ignorisanja i nipodaštavanja sudskog veća. “Ako je neki delikt i bio počinjen – a svi se izgleda slažu da je neki delikt počinjen – ja to mogu da razumem. Ipak, volela bih da sud zna da, što se nas tiče, mi nijednog trenutka nismo imali osećaj da se radi o bilo kakvom deliktu”, rekla je Le Penova na suđenju. Marin le Pen je, dakle, osuđena na godinu strogog zatvora, što će, verovatno, biti preinačeno u kućni pritvor s “nanogicom”.
Jer, kako kaže sudska praksa na koju je Ustavno veće proletos podsetilo (zlu ne trebalo), a uz puno uvažavanje činjenice da je Marin le Pen favoritkinja za sledećeg predsednika (odnosno sledeću prvu predsednicu Francuske), sud je u izricanju odredbe o neizbornosti uvažio potrebu “očuvanja slobode birača” (da glasaju za svog kandidata), odnosno u vreme kada je krivično delo izvršeno, neizbornost nije bila sistem(at)ski izricana. Drugim rečima, kako ne postoji rizik od povrata krivičnog dela niti bekstva osuđene… i tako dalje, itd.
U pokušaju da odgovorimo na večito retoričko pitanje da li se pravosuđe bavi politikom kada sudi političarima, odgovor je dvostruk. Ne, jer se sud rukovodio striktnom primenom važećih zakona i propisa u postupku i donošenju presude. Zagledani u predsedničke izbore, svi potpuno previđaju činjenicu da je Le Penova osuđena na godinu dana zatvora, što nikako nije banalno za favorita na predsedničkim izborima. Da, jer ako bismo se striktno rukovodili slovom zakona, sud je doneo jednu eminentno političku odluku – jer je odluku o kandidaturi na predsedničkim izborima ostavio samoj Le Penovoj. Hoće li, ovako osuđena i u iščekivanju “nanogice” izaći pred francuske birače idućeg proleća? Koliko bi joj samo bilo lakše da je sud odlučio umesto nje.
photo: ap photoPOLITIČKA NEIZVESNOST NA KRAJU MANDATA: Emanuel Makron
TREĆI STEPEN (FREEDOM)
Iste večeri, 7. jula, Marin le Pen podnela je prigovor Kasacionom sudu, otpočevši tako borbu za pobedu u trećestepenom i konačnom postupku. Da podsetimo, kasacioni sud je najviša sudska instanca u Francuskoj, koja rešava žalbe na pravosnažne presude nižih instanci, ali za razliku od njih, kako se to poslovično kaže, “on ne sudi o delu, nego o pravu”, drugim rečima on proverava da li su niže instance u donošenju presuda poštovale i pravilno primenile važeći zakon. Nakon letimičnog pogleda na svoju još popunjeniju agendu, kasacioni sud najavio je da bi kasaciono veće moglo da donese presudu najranije u januaru 2027, a najkasnije početkom aprila 2027, samo desetak dana pre prvog kruga predsedničkih izbora.
Le Penova je potom otišla u udarni francuski TV dnevnik i slavodobitno proglasila svoju kandidaturu. Bez upuštanja u političko-pravosudnu fikciju i kladioničarske spekulacije (iako se svi pozvani da nešto prokomentarišu slažu da će kasacioni sud verovatno odbaciti prigovor Le Penove), tek po donošenju odluke kasacionog suda Marin le Pen će, u dogovoru sa sudijom koji će se starati o izvršenju njene presude, moći da utanači modalitete nošenja nanogice u okolnostima predsedničke kampanje.
Iako je u dva-tri skorija navrata naglasila da “će kampanja s nangicom biti veoma teška, drugim rečima nemoguća” – ne rekavši nikad eksplicitno da se neće kandidovati na izborima (ako se pažljivo pročita verbatim njenih izjava), ovaj put se na isto pitanje novinara samo zadovoljila jednim “videćemo”.
I tako je izborna trka za sledećeg predsednika Francuske “zvanično počela” 7. jula 2026. u osam uveče. Sada se nećemo detaljnije osvrtati na potencijalna unutarstranačka trvenja u RN. Osim toga, biće tu još sijaset kandidata s čitavog francuskog političkog spektra, neki su se već “autovali”, drugi su spremni na kandidaturu, ali biće vremena da se i na njih osvrnemo. Jedina dva istinska kandidata u koje su uprte oči čitave francuske javnosti (neretko i evropske i svetske), jedini “konačni” serđoleoneovski obračun koji svi očekuju jeste dvoboj između Žan-Lika Melanšona, lidera radikalno leve Nepokorene Francuske (LFI), favorita levog tabora i Marin le Pen, neprikosnovene liderke ekstremne desnice i apsolutne favoritkinje budućih izbora.
Inače, po samoj objavi kandidature Marin le Pen, na svim zvaničnim i inim profilima rukovodstva, članstva i simpatizerstva RN pojavio se zvanični plakat i slogan predsedničke kapanje – “Marin le Pen, Renesansa”. To je, istovremeno, aluzija na sopstvenu “političko-pravosudnu renesansu” (cinik bi dodao, višekratnu), na stari i već pomalo izanđali radikalno i ekstremno desni mit o “besmrtnoj” Francuskoj, o starim dobrim vremenima, ali i otvoreno ruganje u lice Makronu i njegovoj viziji, sistemu, politici i, konačno, partiji po imenu “Renesansa” koji su doživeli neslavni krah.
PRAVNA DRŽAVA
Kako to potvrđuju gotovo sva istraživanja javnog mnenja, biračko telo RN apsolutno ne mari za izrečenu presudu, što iz nepoznavanja prava i zakona, što zbog suštinski antisistemskog pristupa u sagledavanju političkog rešenja za svakovrsne nagomilane probleme. Naprotiv, njihova percepcija sistema koji se naravano “urotio” protiv Marin le Pen upravo ih učvršćuje u njihovom opredeljenju za RN.
Daleko su sada davnašnje slavodobitne proklamacije Le Penove kako “svi kradu osim nas” i kako bi svi javni predstavnici osuđeni zbog korupcije i pronevere javnog novca tebalo osuditi na doživotnu neizbornost. Čak ni činjenica da je osuđena prestupnica, da će joj ispod suknje viriti i nanogica, a što će joj svi oponenti ponavljati u lice, neće pokolebati njene birače. Jer, sve partije vuku repove korupcionaških i drugih afera s drakonskim sudskim, a nadasve pogubnim političkim epilogom. Setimo se samo DSK (Dominika Stros-Kana, specijalnog savetnika Vlade Srbije, zar ne) i njegovog nezajažljivog libida koji ga je koštao predsedničke kandidature 2011. i neprikosnovenog favorita izbora 2012. godine. Setimo se 2017. i Fransoa Fijona i afere lažnog posla na javnim jaslama njegove supruge koja je i njega koštala gotovo izvesnog izbora za Šefa francuske države. Žiskara d’Estena i afere Bokasinih dijamanata s početka 80-ih sećaju se naši roditelji, mi smo bili deca. Sve ove i brojne druge afere obelodanjene su zaslugama nezavisnog istraživačkog novinarstva, da ne zaboravimo da pomenemo.
MEDIJSKI KRAJOLIK
Iznad svega, a posebno u kontekstu predstojećih izbora, pažnju bi trebalo posvetiti francuskom medijskom pejzažu, odnosno štampi, radiju, televiziji, koji postepeno odustaju od primene važeće medijske regulative. Na medijskoj sceni vlada opšti metež sa sve ogoljenijim rasističkim i ekstremno desnim (fašistoidnim, nemojmo se plašiti pravih reči) ispadima po dežurnim pljuvaonicama u koje su se s vremenom pretvorili 24-časovni info-kanali. Prednjače, dabome, mediji u vlasništvu ekstremnodesnih tajkuna i milijardera, koji su u međuvremenu postali medijski magnati.
Konačno, šta istinski misli o pravnoj državi, potvrdila je i sama Le Penova, već sutradan, odgovarajući na pitanje novinara “da li je podnesak kasacionom sudu zapravo samo kupovina vremena”, izjavivši: “Taman posla, ne radi se ni o kakvoj kupovini vremena. Ja samo, kao i svi slobodni građani ove zemlje, koristim svoja prava koja mi je dala francuska pravna država, ona ista pravna država o kojoj moji politički oponenti ne prestaju da govore”.
Real journalism costs money, and we will not be bought by tycoons and corporations. Support us with a one-time or monthly donation. The time for it is now!
