Novi Sad: Tragedija i posledice
Hrvatski mediji: sastanak je držan u tajnosti sve do sat vremena pre sletanja Tadićevog aviona na Krk
24. mart 2010.
Josipović i Tadić složili su se tokom susreta da bi se pitanja iz tužbi za genocid umesto na sudu mogla rešiti i vansudskom nagodbom.
„Smatram da bi bilo dobro da izvansudskom nagodbom rešimo i taj spor“, izjavio je Tadić ističući kako to ne znači da bi u bilo kom trenutku odustali od sudskih postupaka za ratne zločine, prenosi „Jutarnji list“. Josipović se s tim složio i ponovio kako tužba nije sama sebi svrha. „Ako se nađe mogućnost izvansudske nagodbe u pitanjima koja jesu predmet tužbe, onda tužba ne bi imala smisla“, rekao je Ivo Josipović i dodao da je to stvar dogovora, volje, a pre svega konkretne akcije obe strane.
Na pitanje hoće li pozvati srpske turiste da dođu na Jadran, Tadić je rekao kako je svojim dolaskom u Opatiji poslao najrječitiju poruku. „sam prvi srpski turista na hrvatskom primorju ove godine. Srpski turisti su dobrodošli u Hrvatsku“, rekao je.
Komentarišući izjave Milorada Dodiga o podeli u Bosni i Hercegovini, Tadić je rekao kako su njegova stajališta više nego Jasna: „Srbija je potpisnica Dejtonskog sporazuma i protivi se podeli BiH. Predsednik Josipović i ja saglasni smo da integritet BiH ne sme biti doveden u pitanje, a sve što se dogovore narodi u BiH prihvatljivo je i za Hrvatsku i za Srbiju“, izjavio je Tadić.
Predsednici su raspravljali i o Dejvis kupu, šaleći se kako je i tenis otvoreno pitanje, jer se uskoro susreću reprezentacije Srbije i Hrvatske u Splitu. Tadić je rekao da će to rešiti Novak Đoković, dok Josipović navija za Ljubičića.
Predsednici Hrvatske i Srbije, Ivo Josipović i Boris Tadić sastali su se u sredu, 24. marta u Opatiji gde razgovaraju o unapređenju bilateralnih odnosa. Ovo je prvi njihov sastanak od kako je predsednik Hrvatske inaugurisan u februaru.
Tadić je trebalo da prisustvuje Josipovićevoj inauguraciji u februaru, ali je odustao jer je, kako su pisali mediji tih dana, na inauguraciju pozvan predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
„Hrvatska i ja nudimo Srbiji ruku prijateljstva, prihvatite je“, poručio tada Josipović u intervjuu FoNetu i rekao da mu je žao što Tadić neće prisustvovati njegovoj inauguraciji, kao i da je Beograd „prevažan partner“ za Zagreb. U drugom intervjuu rekao je da smatra da je Tadićev razlog za nedolazak na svečanost iracionalan.
Od tada su nastavljena nagađanja i spekulacije kada i gde bi se mogla sastati dva predsednika. Govorilo se o nekoliko mesta pogodnih za susret, kao i da bi to moglo biti u Vukovaru, što je bila želja gradonačelnika tog grada. Sa srpske strane odgovarano je da je svako mesto dobro.
Tadić je u intervjuu „Vremenu“ od 25. februara na pitanje kada se može očekivati susret sa Josipovićem odgovorio: „To ćemo se tek dogovoriti. Kažem, naš susret će imati smisla ukoliko budemo mogli nešto da ispostavimo kao rezultat građanima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen, a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su ti interesi zajednički, treba raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, naše međusobne odnose.“
Kako su javili hrvatski mediji, Tadić i Josipović danas razmatraju otvorena pitanja dve zemlje, među kojima su problemi granice, manjina, zarobljenih, nestalih i izbeglica. Očekuje se da razgovaraju i o međusobnim tužbama pred Mađunarodnim sudom pravde u Hagu za genocid, kao i o saradnji u regionu. Prema agenda, razgovor traje dva sata, a tokom popodneva obratiće se javnosti.
Mediji tumače da je za sastanak određena Opatija kako bi on imao neformalan karakter. Osim toga, sastanak je držan u tajnosti sve do sat vremena pre sletanja Tadićevog aviona na aerodromu na ostrvu Krk.
Predsednici su sa ostrva Krk, gde je Tadića dočekao Josipović plovili do Opatije. Razgovor su započeli još tokom te dvočasovne plovidbe brodom Hrvatske ratne mornarice „Čista Velika“. Po pristajanju su prošetali Opatijom i rukovali se sa građanima. Oko 13 sati nastavili su razgovor na radnom ručku u restoranu Bevanda. Mediji su primetili da su predsednici tokom šetnje bili u odelima, ali bez kravata.
Zagrebački „Jutarnji list“ piše da se po silasku s broda Tadić nagnuo s ruba obale i rekao „kada dođeš na more, moraš ga pogledati izbliza“.
Drugi susret dva predsednika biće već u subotu u Briselu kada će učestvovati na forumu posvećenom odnosima Evrope i SAD . U okviru foruma u subotu popodne planirana je sesija Balkan 2010. Jedna od glavnih tema koja će biti zatvorena za javnost, biće situacija u BiH.
Najspornije pitanje u srpsko-hrvatskim odnosima je hrvatska tužba protiv Srbije za genocid i srpska kontratužba. Pred Novu godinu iz izjava zvaničnika u Beogradu proizlazilo je da Srbija čeka da Hrvatska povuče tužbu za genocid koju je podnela 1999. godine, kada je Srbija bila u veoma
teškom položaju. Pošto iz Hrvatske nije dolazio odgovor, iz Beograda
je u Hag poslata obimna kontratužba protiv Hrvatske, u čijem se aneksu
govori i o genocidu u NDH i o Jasenovcu. Onda je u Hrvatskoj počelo da
se malo više govori i o tome da tužbe možda treba da budu povučene.
Posle potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa izmedju Savezne
Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske iz 1996, potpisivanja 49
međudržavnih sporazuma, a naročito od početka primene režima slobodne
trgovine između RH i RS od 2004. ekonomski odnosi bili su unapređivani, a
robna razmena između Srbije i Hrvatske beležila je u 2005. godini
iznos oko 457,1 miliona dolara. Na srpsko tržište uspešno ulaze
hrvatske firme Agrokor, Lura, Podravka, Ina i Kraš. Region je dobio i
prva prekogranična spajanja velikih koncerna kao što su Delta u Srbiji
i Agrokor iz Hrvatske. Prodor srpskih firmi u Hrvatsku je još uvek
otežan.
U Hrvatsku Srbija 2007 izvozi robe za 331,2 miliona dolara a uvozi za
527,4, godine 2008 .izvozi za 439,2 a uvozi za 549,2, dok krizne 2009
izvoz pada na 236,9 a uvoz na 300,1 miliona dolara.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
