Novi Sad: Tragedija i posledice
Najbolji roman u 2009. godini je "Glasovi u vetru" Grozdane Olujić
Grozdana Olujić autorka romana „Glasovi u vetru“ dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman 2009. godine, saopštio je žiri u kojem su Milan Vlajčić, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo.
Nagrada dodeljena odlukom većine članova žirija.
U užem izboru našli su se romani: „Prsti ludih očiju“ Rajka Vasića, „Tri slike pobede“ Zvonka Karanovića, „Ljetopis vječnosti“ Žarka Komanina, „Glasovi u vetru“ Grozdane Olujić, „Taoci“ Sandre Petrušić, „A ako umre pre nego što se probudi“ Đorđa Pisareva, „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića i „Park kamen maćado“ Mirjane Urošević.
Grozdana Olujić (1934.) romansijerka, prevodilac i antologičarka, rođena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku, a živi i stvara u Beogradu. Njena dela, romani i bajke, prevedena su na dvadeset osam svetskih jezika i objavljena u Rusiji, Ukrajini, Kini, Litvaniji, Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj,Finskoj, Indiji, Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama…
Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u dvadeset drugoj godini. Štampan 1957. godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, prevođen je i prilagođen izvođenju u pozorištu, po njemu je snimljen i film Čudna devojka. Godine 1959. Mlado pokolenje izdaje joj knjigu Pisci o sebi, zbirku književnih razgovora sa našim savremenim piscima. Roman Glasam za ljubav (Prosveta, Beograd, 1962) se prenosi na filmsko platno i na pozorišnu scenu. Romani Ne budi zaspale pse (Prosveta, Beograd, 1964) i Divlje seme (Prosveta, Beograd, 1967) prvi put u literaturu naših krajeva unose urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice. Iako je imao kontradiktoran prijem (od ulaska u najuži izbor za NIN-ovu nagradu do osporavanja), roman Divlje seme, u prevodu na engleski jezik Wild Seed, dobio je u anglosaksonskom svetu sjajne kritike, a kasnije postao i lektira pojedinih američkih univerziteta.
U oblasti književnosti za decu Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki׃ Sedefna ruža i druge bajke (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, Nebeska reka i druge bajke (Zagreb, 1984), Dečak i princeza, Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir, Kamen koji je leteo, Snežni cvet, roman-bajku Zvezdane lutalice (1987). Za njih je dobila domaće i svetske nagrade׃ nagradu Mladog pokolenja, koju je primila dva puta 1980. i 1984, nagradu Zmajevih dečijih igara 1990. godine[3], povelje Zmajevih dečijih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine, nagradu za priču Varalica i smrt iz zbirke Sedefna ruža, koju je osvojila na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu (World Congress for Art and Culture), SAD, 1994.
Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića uz muzičku pratnju Laze Ristovskog (PGP, Beograd) i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Mnoge priče iz zbirke Afrička ljubičica (Narodna knjiga, 1984) uključene su u niz svetskih antologija u Rusiji, Izraelu, Indiji, Francuskoj, a priča Igra iz ove knjige nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, Nemačka.
Pored većeg broja eseja o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke, objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.
Grozdana Olujić je prevela drame Arnolda Veskera, Jukija Mišime i Sola Beloua, romane savremene književnice iz Indije Amrite Pritam (Taj čovek, Kostur), delo dobitnika Pulicerove nagrade Vilijema Kenedija (Korov) i priredila i prevela pesme za antologiju savremene indijske poezije Prizivanje svetlosti (Rad, 1980).
Dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade:
NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Prošle godine nagrada je dodeljena književniku Vladimiru Pištalu za roman „Tesla, portret među maskama“ u izdanju „Agore“. U najširoj konkurenciji za najbolji roman 2009. našla su se 133 dela.
1954. Dobrica Ćosić – „Koreni“
1955. Mirko Božić – „Neisplakani“
1956. Oskar Davičo – „Beton i svici“
1957. Aleksandar Vučo – „Mrtve javke“
1958. Branko Ćopić – „Ne tuguj, bronzana stražo“
1959. Nagrada nije dodeljena
1960. Radomir Konstantinović – „Izlazak“
1961. Dobrica Ćosić – „Deobe“ (2. put)
1962. Miroslav Krleža – „Zastave“
1963. Oskar Davičo – „Gladi“ (2. put)
1964. Oskar Davičo – „Tajne“ (3. put)
1965. Ranko Marinković – „Kiklop“
1966. Meša Selimović – „Derviš i smrt“
1967. Erih Koš – „Mreža“
1968. Slobodan Novak – „Mirisi, zlato, tamjan“
1969. Bora Ćosić – „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“
1970. Borislav Pekić – „Hodočašće Arsenija Njegovana“
1971. Miloš Crnjanski – „Roman o Londonu“
1972. Danilo Kiš – „Peščanik“
1973. Mihailo Lalić – „Ratna sreća“
1974. Jure Franičević Pločar – „Vir“
1975. Miodrag Bulatović – „Ljudi sa četiri prsta“
1976. Aleksandar Tišma – „Upotreba čoveka“
1977. Petko Vojnić Purčar – „Dom sve dalji“
1978. Mirko Kovač – „Vrata od utrobe“
1979. Pavle Ugrinov – „Zadat život“
1980. Slobodan Selenić – „Prijatelji“
1981. Pavao Pavličić – „Večernji akt“
1982. Antonije Isaković – „Tren 2“
1983. Dragoslav Mihailović – „Čizmaši“
1984. Milorad Pavić – „Hazarski rečnik“
1985. Živojin Pavlović – „Zid smrti“
1986. Vidosav Stevanović – „Testament“
1987. Voja Čolanović – „Zebnja na rasklapanje“
1988. Dubravka Ugrešić – „Forsiranje romana reke“
1989. Vojislav Lubarda – „Vaznesenje“
1990. Miroslav Josić Višnjić – „Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba“
1991. Milisav Savić – „Hleb i strah“
1992. Živojin Pavlović – „Lapot“ (2. put)
1993. Radoslav Petković – „Sudbina i komentari“
1994. Vladimir Arsenijević – „U potpalublju“
1995. Svetlana Velmar Janković – „Bezdno“
1996. David Albahari – „Mamac“
1997. Milovan Danojlić – „Oslobodioci i izdajnici“
1998. Danilo Nikolić – „Fajront u Grgetegu“
1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojić -„Karakteristika“
2000. Goran Petrović – Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’
2001. Zoran Ćirić – „Hobo“
2002. Mladen Markov – „Ukop oca“
2003. Vladan Matijević – „Pisac iz daleka“
2004. Vladimir Tasić – „Kiša i hartija“
2005. Miro Vuksanović – „Semolj zemlja“
2006. Svetislav Basara – „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“
2007. Dragan Velikić – „Ruski prozor“
2008. Vladimir Pištalo – „Tesla, portret među maskama“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
