Organizovani lov na albanske pekare

Juče je bio praznik, Prvi maj, neradni dan. Sva istraživanja pokazuju da su ljudi u Srbiji na internetu u najvećem broju tokom radnog vremena. Ne osuđujem, naprotiv, samo navodim ovaj podatak da bih objasnila zašto je juče sasvim neopaženo prošla jedna priča portala Fakenews Tragač. Iako ovaj portal uglavnom raskrinkava lažne vesti, što je slučaj i u ovom tekstu, autori su jasno izveli tok događaja iz kog sledi jeziv zaključak.

Pekara „Roma“ u Borči nije prva albanska pekara koja se našla na udaru kriptonacionaista samo zato što je u vlasništvu etničkog Albanca. U Srbiji se već pet meseci na internetu vode hajke protiv albanskih pekara, a u nekoliko slučajeva vlasnici su pozatvarali radnje i napustili ili zemlju ili grad u kom su živeli i radili. I sve to traje još od decembra prošle godine.

„Još krajem decembra, portal ProkupljeOnline bez navođenja izvora ili pružanja dokaza pisao je ‚da se tokom minulih nedelja izvesni Likaj Riz, Albanac i vlasnik nekoliko pekara, fotografisao sa simbolom dvoglavog orla‘. (…) Takođe su naveli, pozivajući se na Dnevnu gazetu, da je to ‚mnoge naljutilo, imajući u vidu da su ove terorističke organizacije izvršile genocid nad Srbima na Kosovu, da ugledni pekari iz Srbije šalju podršku ogromnim taksama Kosova prema Srbiji, da je dobro poznato da svi imućniji Albanci imaju obavezu da na mesečnom nivou izdvajaju novac za projekat ‚Republika Kosovo‘ i u zaključku se pita da li će se ova provokacija odraziti na biznis Likajevih i da li će se Srbi konačno opametiti i početi da kupuju srpski hleb, a ne hleb finansijera koljača i ubica srpske dece‘.“

Ima još…

„Potom je 21. marta 2019. usledio slučaj „Dolovo“ tokom kojeg su se meštani okupili i opkolili pekaru u selu kod Pančeva, vrlo nalik slučaju „Borča“, nakon što su se pojavile fotografije radnika pekare sa gestovima dvoglavog orla. (…) Samo pet dana kasnije, 26. marta, FB grupa NS Danas — Novosadski portal počinje sa objavljivanjem neproverenih navoda da su pekare u Novom Sadu čiji su vlasnici Albanci podigle cene hleba, bureka i peciva, pozivajći se na dojave ‘jednog svog pratioca’, ograđujući se da i oni sami ‘ne znaju koliko je informacija tačna’.“

Uzgred, sve „informacije“ koje pominje Fakenews Tragač pokazale su se kao lažne, osim najjezivije, one koja kaže da portal NS Danas na Fejsbuku pozvao čitaoce da im dostave nazive albanskih pekara u Novom Sadu. Hej, ljudi, oni prave spiskove.

A onda, 28. aprila dogodila se Borča. Momak sa slike, za kog sada već pouzdano znamo da nije vlasnik pekare „Roma“ pobego je iz Srbije. Isto su učinili vlasnici pekare u Dolovu i vlasnici još dve pekare u Pančevu, inače etnički Albanci.

I šta sad da radimo, kad smo reč „fašizam“ onoliko potrošili i izlizali? Koje ime sad da smislimo za pravljenje spiskova albanskih pekara, za maltretiranje i organizovane napade koje mediji eufemističi nazivaju „protestima“? Kako se zove kad nekog targetiraš i obeležavaš zbog etničke pripadnosti? Postoji li neka druga, neraubovana reč za akcije koje rezultiraju progonom ljudi iz Srbije? Jer, ako do sad niste shvatili, hajde da podebljam: albanski pekari sa svojim porodicama beže iz Srbije u strahu za život. Za sobom ostavljaju svu svoju imovinu, razrađene biznise, nekretnine i odnose samo glavu na ramenima.

Prečesto smo bezrazložno upirali prstom i vikali „fašizam“. Zato smo sada ostali bez teksta. Ostaje nam još da od stida i srama pognemo glavu. Ako smo još uvek ljudi.