Novi Sad: Tragedija i posledice
Završena prva faza kuvajtskim kreditom finansiranih radova na rekonstrukciji saobraćajnih, građevinskih i elektrotehničkih infrastrukturnih kapaciteta, reklamirana kao otvaranje Prokopa posle 40 godina
Završetak prve faze izgradnje kuvajtskim kreditom finansiranih radova na rekonstrukciji saobraćajnih, građevinskih i elektrotehničkih infrastrukturnih kapacitetaželezničke stanice Beograd Centar, koji je u medijima uz uobičajeno preterivanje prikazan kao otvaranje železničke stanice Prokopu 40 godina posle početka izgradnje, obeležen je u utorak, 26. januara 2016. u prisustvu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i potpredsednice Vlade Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof.dr Zorane Mihajlović i drugih.
Kroz „Prokop“, je do sada inače saobraćalo 105 BG vozova dnevno. Sada je Prokop otvoren i za prijem i otpremu putnika vozova na relaciji Beograd – Novi Sad – Beograd, na kojoj će saobraćati novi „Štadlerovi“ elektromotorni vozovi.
U stanici će se saobraćaj odvijati na osam od ukupno deset projektovanih koloseka, a prijem i otprema putnika obavljaće se na pet od ukupno šest perona.
Najavljeno je da je za potpuno izmeštanje železničke stanice iz centra grada u stanicu „Prokop“ biti potrebno godinu dana. Uklanjanje železničke pruge koja pored Save i Dunava može uslediti tek posle izgradnje izgradnje južne železničke obilaznice koja pored mosta kod Vinče i desetak manjih mostova uključuje izradnju dva tunela (Bubanj potok – oko 1.300 metara) i Leštane (700) zatim dva nadvožnjaka…
Prema predlogu CIP-a postojeće pruge starog čvora u Topčiderskoj dolini, Savskom amfiteatru i oko Kalemegdana treba modernizovati sa sistemom stajališta kao deo prigradsko-gradskog sistema Beovoza, koji treba širiti prema prigradskim naseljima i aerodromu.
Robno transportni centar sa robnom stanicom, kontejnerskim terminalom i javnim skladištima planiran je na slobodnom prostoru uz stanicu Beograd Ranžirna u Makišu. Održavanje vozova treba da obavlja Tehnička putnička stanica Zemun čija postrojenja za negu i održavanje elektromotornih vozova koristi na primer „Beovoz“.
Ove godine iz ruskog i dugih kredita biće rehabilitovano 300 kilometara pruga i nastavljena nabavka novih vozova, projektna dokumentacija za prugu Beograd–Budimpešta koja se radi u aranžmanu s Kinom je po rečima Zorane Mihajlović završena, dok se do kraja godine očekuje završetak rehabilitacije pruge Beograd–Bar(Videti takođe: „Prokop“ vraća Beograd na železničku mapu EvropeSajt Vlade Srbije, 26. 1. 2016 )…
Prema informacijama dostupnim na sajtu Železnica Srbije (videti: Prva faza izgradnje železničke stanice Beograd centar u Prokopu završena u roku, Železnice Srbije, 25. januar 2016. ) radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu započeli su 3. decembra 2014. godine i završeni su u roku, nakon 420 dana, koliko je po ugovorenom dinamičkom planu aktivnosti i bilo planirano.
Radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko „Energoprojekt Opreme“, a u čijem sastavu su još „Energoprojekt Niskogradnja“, „Energoprojekt Visokogradnja“ , ZGOP i AŽD.
Vrednost posla je oko 25,8 miliona evra, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Ugovor o kreditu sa kuvajtskim Fondom potpisan je 10.decembra 2012. godine.
Kuvajtskim kreditom obuhvaćeni su radovi na rekonstrukciji saobraćajnih, građevinskih i elektrotehničkih infrastrukturnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici. Realizacijom radova iz kuvajtskog kredita završena je izgradnja ili rekonstrukcija osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet, od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu saobraćaja vozova i putnika…
(Urađeno je šest staničnih koloseka – 3, 4, 7, 8, 9 i 10 uključujući i četiri takozvana izvlačnjaka, a koloseci 5 i 6 i kolosek u zoni perona izgrađeni su i pušteni u saobraćaj 2010. godine, kao i prvi i drugi kolosek, za koje je završen donji stroj, izvršena nabavka materijala i opreme za kasniju ugradnju koloseka.
Na pet od ukupno šest perona obavljeni su građevinsko-zanatski i instalaterski radovi, kao i dva putničko-prtljažna pothodnika – dedinjska i senjačka strana.
Radovi su obuhvatili i elektroenergetske instalacije i telekomunikacione sisteme u pothodnicima i na peronima.
Uveden je informativni sistem za obaveštavanje putnika, a završeno je i saniranje hidroizolacija na ploči kote 105, zatim kontaktna mreža i gradnja četiri trafostanice, dispečerski uređaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice Beograd-centar, kao i rasputnica Karađorđev park i Dedinje elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice. Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da je od kredita koji je obezbedio Fond za arapski ekonomski razvoj iz Kuvajta za izgradnju železničke stanice „Prokop“ ostalo novca, zbog čega se vode razgovori sa kompanijama o izgradnji stanične zgrade i tržnog centra.)
U narednoj fazi planiraju se radovi koji su neophodni za zaokruživanje funkcionalne celine železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, koji uključuju izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture… (Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza iz Bulevara Kneza Aleksandra, za koju je već raspisan tender i u narednoj fazi sa auto-puta E-75. Treba da se uradi i prilazna saobraćajnica iz pravca Bulevara kneza Aleksandra, kao i saobraćajnica koja će „Prokop“ povezati sa autoputem za Niš.
Takođe, predviđeno je da se u „Prokopu“ na ploči podigne gornji sprat stanice, zgrade čija bi vrednost trebalo da bude oko 30 miliona evra u bi se nalazili komercijalni i drugi sadržaji površine veće od 100.000 kvadratnih metara.)
Na sajtu Železnica Srbije se kaže da je završetak radova u Prokopu jedan od najbitnijih preduslova za realizaciju projekta „Beograd na vodi“. Izmeštanje kompletnog putničkog saobraćaja iz sadašnje Glavne železničke stanice Beograd u stanicu Beograd Centar u Prokopu, jedna je od najbitnijih pretpostavki realizacije projekta „Beograd na vodi“…
Prve ideje o izgradnji novog Beogradskog železničkog čvora pojavile su se u periodu između dva Svetska rata, pa je još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka bilo više urađenih projekata, ali ni jedan od njih nije realizovan. I nakon Drugog svetskog rata rađeni su projekti za građenje novog železničkog čvora u Beogradu, ali ni oni nisu realizovani.
Od 1945. do 1971. godine pojavilo se ukupno oko 30 različitih projekata za rešenje budućeg Beogradskog železničkog čvora.
Projekat „PROKOP“, po mestu gde bi trebalo da se izgradi glavna železnička stanica Beograd, usvojen je najpre na sednici Saveta za urbanizam 17.februara 1971. godine, a zatim i u Skupštini Grada Beograda 11. marta 1971. godine.
Projekat same putničke stanice u Prokopu i čitavog prostora oko nje izrađen je 1974. i 1975. godine. Auto projekta bili su: Zoran Žunković, Živorad Lisičić, Mihailo Živadinović i Srboljub Rogan. Prema ovom projektu, nova putnička stanica imala bi osam perona sa 11 koloseka dugačkih između 300 i 500 metara, glavna zgrada putničke stanice imala bi oko 21 hiljadu kvadratnih metara, a na staničnom prostoru bilo bi puno poslovnih, komercijalnih i sportskih sadržaja.
Dana 3.decembra 1976. godine, u ulici Stevana Filipovića, u Prokopu, na skroman način obeležen je početak radova na izgradnji nove putničke stanice Beograd. Ovom činu prisustvovali su predsednik Skupštine Grada Živorad Kovačević, projektanti beogradskog čvora, projektanti nove stanice i brojni predstavnici ustanova i preduzeća
Projekat su finansirali Republika Srbija, Grad Beograd i Železnica.
Radovi su počeli izgradnjom potpornog zida, koji bi štitio stanični plato od klizišta sa Maleškog brda. Zid je završen u toku sledeće godine, posle čega se radilo na izgradnji staničnog platoa dužine 700 i širine 300 metara. Izgradnja nove stanice tada je poverena preduzećima „Trudbenik“, Rad“ i „Geosonda“.
U daljim radovima bila je predviđena izgradnja staničnog krova u obliku raširenih krila, dugačkih 450 metara.Centralni deo krova trebalo je da bude u obliku kljuna ptice, bez nosećih stubova. Na staničnom platou bila je predviđena izgradnja 8 perona sa 11 koloseka, širokih po 10 metara i dugačkih 400 do 500 metara. Svi ostali stanični objekti trebalo je da zauzmu površinu od 15.300 kvadratnih metara.
U periodu 1977-1978. godina izgrađeni su najneophodniji koloseci u Prokopu.
Međutim, krajem 1978. godine zaključeno je da je cena izgradnje takve stanice isuviše velika, pa je doneta odluka da se smanji površina krova i da se odustane od gradnje skupljih detalja projekta. U isto vreme, došlo je i do ekonomske krize u zemlji, pa je izgradnja nove stanice i čvora bila potpuno prekinuta.
Radovi su nastavljeni 1996. godine i odvijali su se do 2001. godine, kada su ponovo gotovo potpuno obustavljeni.
Sledio je period minimalnih ulaganja u izgradnju Prokopa.
Intenzivni radovi nastavljeni su zahvaljujući kuvajtskom kreditu 3. decembra 2014. godine, Železnice Srbije“ i konzorcijum domaćih firmi koje predvodi „Energoprojekt“ potpisali ugovor o nastavku radova…
(Izvor: Prokop centar železničke mreže SrbijeSajt Vlade Srbije, 26. 1. 2016 )
(Izvor: Prva faza izgradnje železničke stanice Beograd centar u Prokopu završena u roku, Železnice Srbije, 25. januar 2016. )
(Izvor: Beogradski železnički čvorCIP)
(Videti takođe: Prigovori za izgradnju Prokopa iz kuvajtskog kredita odbijeni, sledi ubrzano potpisivanje ugovora sa konzorcijumom oko „Energoprojekta“ i početak radova, ŽS, 24. jul 2014. )
( Videti takođe: „Železnice Srbije“ i konzorcijum domaćih firmi koje predvodi „Energoprojekt“ potpisali ugovor o nastavku radova na izgradnji železničke stanice Beograd centar u Prokopu: Rok za završetak radova 420 dana, ŽS, 30. jul 2014.)
Dugogodišnji direktor CIP-a i bivši ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je rekao da se ne bi pojavio na otvaranju železničke stanice „Prokop“, čak i da je dobio poziv jer „otvara samo nove projekte, a ne one „ofarbane i sveže okrečene“. Komentarišući izjavu Milutina Mrkonjića da je on zaslužan za završetak „Prokopa“ i da je SNS samo prekrečio tu stanicu, Mihajlovićeva je Mrkonjiću poručila da je i on mogao bar da prekreči „Prokop“, ako ne i da ga završi tokom dugogodišnjeg ministrovanja, da se nije bavio organizovanjem koncerata…
U polemiku se uključio i ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik naprednjaka Nebojša Stefanović, koji je ocenio da je očigledno da je premijer Aleksandar Vučić bio u pravu kada je rekao da će se sada svi udružiti kako bi pokušali da ga sruše.
«Mrkonjiću bi bilo bolje da se bavi menadžerskim poslom za pevačice, jer mu to dobro ide. A to što daje izjave najgorim reketašima iz Kurira dovoljno govori o njemu“, rekao je ministar policije i potpredsednik SNS, koji je naveo i da je Mrkonjićeva izjava dokaz za to da „se svi udružuju da sruše Vučića“.
Na to je Milutin Mrkonjić u izjavi za B92 odgovorio naprednjacima, a Mihajlovićevu i Stefanovića nazvao poltronima:
„Upravo radim doktorat iz menadžerskog posla, sva sreća ima mnogo ljudi koji to znaju, pa ja od njih prepisujem, pa ću mozda uskoro i ja biti doktor i dobro mi ide posao. Što se tiče podrške vladi, ona stoji u segmentima realizacije projekta koji smo mi počeli pre njih, naravno, i oni imaju tu čast da ih završavaju. Nemoj da ovi poltroni pokušavaju da politiuzuju moje mišljenje. Ako nešto znaju o saobraćaju, i jedno, i drugo, ja sam spreman da razgovaram s njima…“
Predsednik SPS Ivica Dačić poručio je iz Brisela (gde učestvuje u pregovorima s Prištinom) u saopštenju prosleđenom medijima da je apsolutno nepotrebna i štetna svaka polemika i besmislene svađe oko železničke stanice Prokop: „To je veliki projekat i završen je, na zadovoljstvo SPS-a, u čije vreme je započet, i SNS-a, u čije vreme je završen. Ovo je svakako veliki uspeh ove Vlade Srbije.“, naveo je Dačić istakavši da se u ovim polemikama ispušta iz vida suštinsko pitanje – zašto je posle pada Miloševića zaustavljen ovaj projekat, zašto je tadašnji DOS Prokop skinuo sa liste prioriteta i zašto se zbog takvih štetnih odluka izgubila cela decenija.
„Za to nisu krivi ni SPS, ni SNS, krivi su oni koji se i sada okupljaju u neki novi DOS, što potvrđuje da oni ništa dobro ne mogu doneti Srbiji. I zato sam ubeđen da će Vlada nastaviti sa radom i posle izbora u istom sastavu, jer je to u najboljem interesu Srbije, što pokazuje i otvaranje stanice Prokop“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz SPS.
( ZARATILI MRKA I ZORANA: Vi ste samo prekrečili Prokop! A vi 40 godina niste mogli da ga završite! Kurir, 27. 1. 2016 )
( Mihajlović: Ništa me od SPS-a ne čudi, RTS, 27. 1. 2016)
( „Prokopavanje“ između SNS i SPSB 92, 27. 1. 2016 )
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
