Novi Sad: Tragedija i posledice
Ratko Butorović, zvani Bata Kan Kan, pronađen je mrtav u svom hotelu "Park" u Novom Sadu u subotu 8. juna
Ratko Butorović, zvani Bata Kan Kan, pronađen je mrtav u svom hotelu „Park“ u Novom Sadu.
Pronađen je mrtav u subotu 8. junaoko 11 časova u apartmanu novosadskog hotela „Park“, čiji je bio vlasnik. Odmah posle uviđaja na prvom spratu hotela zapečaćen je apartman koji se nalazi neposredno uz kabinet, u kojem je Butorović često spavao. Bata Kan Kan je inače živeo je u velelepnoj vili sa bazenom.
Nešto pre 11 časova, u apartman su, inače, provalili pripadnici Buturovićevog ličnog obezbeđenja, pošto nije odgovarao na njihove pozive.
Butorović se u petak uveče, u svom kabinetu u „Parku“, sastao sa članovima rukovodstva FK Vojvodina i Markom Nikolićem, koji je, upravo na tom sastanku, imenovan za novog trenera tog kluba.
Sastanak su završili oko 20 časova, posle čega se on, odbivši poziv da zajedno odu nekud i proslave dogovor, povukao u svoj apartman. Rekao je da je umoran, ali se nije žalio ni na kakve posebne tegobe .
Probleme sa srcem, koji su, najverovatnije, bili uzrok njegove smrti, Butorović je imao od 2006.
Prema nezvaničnim informacijama, u Sremskoj Kamenici Ratko Butorović je ranije imao dve operacije na srcu. U Institutu u Sremskoj Kamenici, ugrađeno mu je više stentova.
Policija je obavila uviđaj i, za sada, nije poznat uzrok smrti. Buturović, navodno, nije imao povrede.
Istražni sudija Višeg suda u Novom Sadu Miroslav Alimpić izjavio je posle uviđaja u Hotelu Park koji je koristio predsednik FK „Vojvodina“ Ratko Butorović, da u kancelariji u kojoj je Buturović nađen mrtav nije pronađeno ništa što bi ukazivalo da je reč o nasilnoj smrti.
Pregledana je i medicinska dokumentacija u i oko samog apartmana.
I potpredsednik FK „Vojvodina“ Dušan Vlaović potvrdio je da se prema svim dosadašnjim podacima radi o prirodnoj smrti.
Ratko Butorović je svoju karijeru punom kontroverzi zaočeo pre tridesetak godina tako što je radio kao telohranitelju u Beču, gde se, kako piše novosadski „Svet“ intenzivno družio sa pokojnim Đorđem Božovićem Giškom komandantom Srpske garde.
Bio je poznat kao vlasnik nekoliko prestižnih hotela (kupio je i novosadski hotel „Park“) i nekoliko sportskih klubova u Srbiji i Crnoj Gori. U Kumboru je 2000, podigao hotel sa pet zvezdica „Ksanadu“, koji je prodao, a onda i „Pariski magazin“, ekskluzivni tržni centar u najužem središtu Novog Sada. Hotel „Park“, koji takođe ima pet zvezdica, na aukciji je kupio 2004, za tadašnjih 100 miliona dinara. Nešto kasnije postao je i vlasnik hotela „Tvrđava“ na Petrovaradinskoj tvrđavi, koji je preimenovao u „Leopold I“
Pre funkcije predsednika FK „Vojvodina“ koju je obavljao od juna 2009. godine, bio je na čelu FK „Sutjeska“, Bokserskog kluba „Vojvodina“, Košarkaškog kluba „Radnički“ , košarkaškog kluba „Paok“ iz Soluna.
Butorović je obavljao i funkciju potpredsednika Bokserskog saveza Srbije.
Bio je spominjan kao uspešan biznismen, ali potom se Kan Kanovo ime učestalo spominjalo u kontekstu raznih kriminalnih radnji vezanih za fudbal. Pre pet godina 29. januara 2008. bio je uhapšen pod sumnjom da je učestvovao u nameštanju mečeva, odnosno da je sa 4.000 evra potplatio sudije, ali je pušten, jer optužba nije dokazana.
Na prvoj instanci je oslobođen zbog toga što je sud zaključio da ga je policija nezakonito prisluškivala i tako pribavila dolaze, ali je na višim instancama policiji priznato pravo na prisluškivanje radi prikupljanja dokaza i proces je natavljen…
U sudskim hronikama prvi put se našao 1995, kada je u sobi 113 hotela „Park“, sa metkom u glavi, pronađena Jelena Molnar (19), tadašnja mis Vojvodine, za čiju smrt je bio optužen njen dečko, a njegov telohranitelj sa Cetinja. Posle sudskog procesa, na kojem se Butorović pojavio kao svedok, telohranitelj je, međutim, oslobođen. Njegovo ime je u medijima pominjano i povodom požara u kojem je uništen atraktivni hotel „Putnik“, u najstrožem centru grada.
Na Batu Kan Kana je do sada dva puta pokušan atentat.
Kao vlasnik hotela „Park“, Buturović je tvrdio da menadžment tog hotela nije imao nikakve veze s prostitucijom za koju je 2011. optužena grupa od deset ljudi zapolenih u tom ugostiteljskom objektu koja je pohapšena pod sumnjom da je uzimala proviziju za dovođenje prijateljica noći u hotel.
Rođen u Nikšiću 17. jula 1956. godine, bio je blizak prijatelj Brane Mićunovića i slovio i kao brat od ujaka premijera Mila Đukanovića.
„INTERVJU – RATKO BUTOROVIĆ, ZVANI BATA KAN-KAN. Ljudi da li je to moguće ONI SU JAKI. MOGU DA MI NAMESTE, I ETO – DOVIĐENJA<< VREME | BR 1063 | 19. MAJ 2011. Na pitanje "Vremena" kako će se priča oko finala Kupa i svega što se dešavalo na kraju završiti, Ratko Butorović kaže: "Pa verovatno po onoj staroj – kadija te tuži, kadija ti sudi. Pogledajte sve medije. U novinama ‘Alo!’ gospodin Đurić daje jednu neverovatnu izjavu – naslov je ‘Lopovi iz Vojvodine’. Mislim da je trebalo da bude toliko korektan da kaže ‘lopovi iz fudbalskog kluba Vojvodina’, a ne ‘lopovi iz Vojvodine’, pa da navodi izjave Čanka, izjave Ješića, velikih političara. On je našao za pravo da kritikuje što je Pajtić primio, zamislite molim vas, naše igrače. Da li je moguće da je on toliko moćan da kritikuje? Da li je to moguće?" VREME: To je ono što sam ja vas hteo da pitam: zašto ste išli kod Pajtića? Kakve on ima veze sa fudbalom?
RATKO BUTOROVIĆ: A kakve veze imaju ostali političari koji su u svim klubovima? Vi to jako dobro znate. Gospodin Pajtić je pozvao igrače, stručni štab, ja nisam bio. Da im se zahvali na korektnom ponašanju i publici koja je bila najkorektnija. Ako ste bili na utakmici, videli ste. Ali da nas neko proziva ustašama, da nas neko proziva „mađarskim pičkama“, i hajde što rade navijači sedamdeset minuta, to su radili i u Novom Sadu, ali da to prihvate igrači, to je skandalozno. Smatram da sam za sve što se dešava u fudbalskom klubu „Vojvodina“ odgovoran ja kao predsednik.
Poziv je stigao od gospodina Pajtića. Niko iz kluba nije otišao tamo s namerom da traži neku vrstu pomoći?
Naopako. Niti smo kad tražili, niti u Upravnom odboru kluba „Vojvodina“ ima i jedan jedini političar, i ni jedan jedini dinar fudbalski klub „Vojvodina“ nije dobio niti od lokalnih vlasti niti od javnih preduzeća, niti od Fudbalskog saveza Srbije, niti i od jednog organa, ni jedan jedini evro. A molim vas, platili smo kao fudbalski klub „Vojvodina“ od osmog meseca 2009. godine do sada milion i 250 hiljada evra raznoraznih poreza. Neka pokažu drugi klubovi koliko su platili.
Dobro, ali vi ste ipak deo nekog sistema koji oličava Fudbalski savez Srbije. Da li mislite da će Disciplinska komisija Fudbalskog saveza izreći neke kazne, prosto kako mislite da će se ovo završiti i kako će uticati na dalje takmičenje?
Kako će se završiti – ne znam. Nisam prorok, neću ni da razmišljam o tome. Daj bože da se ovo završi, ako treba sve najgore sve konsekvence i kazne da podnesem ja kao predsednik „Vojvodine“ za dobrobit srpskog fudbala i ako će od ovog momenta nastati boljitak za srpski fudbal, bićemo ponosni na to. Ali ako se sve zaustavi na ovome da se kazni jedan sudija koji je nebitan, uopšte nije bitan… Ne znam čemu cela priča oko tog sudije? Mi samo postavljamo jedno pitanje oko tog sudije – ne želim da komentarišem suđenje: zašto taj sudija svira dva derbija, zašto svira finale Kupa? Je li moguće da mi nemamo internacionalca i koju će to utakmicu da svira internacionalac u Srbiji ako ne svira finale Kupa? Koju?
VREME | BR 892 | 7. FEBRUAR 2008.
Početkom devedesetih godina prošloga veka, u redakciji „Vremena“ zapazili smo kratku novinarsku vest da je u Novom Sadu otvorena prva zalagaonica u Srbiji. Poneti namerom da pomno pratimo svaki signal ponovnog „rađanja“ srpskog kapitalizma, odlučili smo da krenemo tragom te vesti.
Reporter „Vremena“ brzo je otkrio da je vlasnik oglašene zalagaonice Ratko Buturović (tada se još tako prezivao), do tog trenutka poznat u gradu po dve male (ali uspešne) radnje s mešovitom robom – koje su nosile firmu Kan-kan. Kada ga je pronašao u jednoj maloj kancelariji u hotelu Park, Bata Kankan (već je bio dobio taj nadimak u gradu) upravo je telefonom sa nekim u novosadskoj policiji uglavljivao predaju svoje lične donacije srpskom narodu – novog vozila hitne pomoći snagama koje se bore za Vukovar. Odmah se požalio na blokirajuće carinske formalnosti. Na pitanje gde mu je locirana zalagaonica – on je odgovorio dosta neodređeno i dodao: „Zasad u zalogu primamo uglavnom stanove i kuće.“ Zatečeni reporter, u želji da u Batinom projektu ipak pronađe neke elemente zalagaonice, poput onih o kojima smo čitali u romanima i kakve smo viđali u filmovima (gde bradati pogrbljeni Jevrejin daje neku siću za dragoceni očev sat ili bisernu ogrlicu) pita ga dalje: da li je neko kod njega založio nešto pokretno? Bata na to priznaje: „Pa imamo gore na placu i jedan bager!“
…njegov hotel…
Od tog davnog dana mnogo toga se desilo u „evropskoj biografiji“ Bate Kankana i u istoriji njegovih odnosa sa Novim Sadom, sa kojim se nekako srodio, mada je rodom iz Nikšića. Navodno je prvi novac zarađivao kao nečiji telohranitelj u Beču, gde se družio sa Đorđem Božovićem Giškom (poginulim komandantom Srpske garde). Odande se vratio u Novi Sad, koji je napustio posle jednog dosta sumnjivog samoubistva ili ubistva jedne devojke u hotelu Park, u sobi koju je rabila njegova firma.
Više u tekstu Dimitrija Boarova „
FUDBAL I KRIMINAL – AFERA BATA KANKAN –
Hotelijer sa biografijom, << VREME | BR 892 | 7. FEBRUAR 2008.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
