"Ima puno studenata sa odličnim ocenama, puno ljudi koji misle, ali mnogi od njih kažu: zašto bih držao neke časove i vežbe ako mogu da zarađujem u firmi tri do pet hiljada dolara. Tako smo došli u situaciju da nemamo asistente koji će naslediti nastavnika"
Država će pod svojim okriljem da zadrži samo međunarodne pruge uz nekolicinu pobočnih, neophodnih za funkcionisanje ovo malo privrede koja i dalje postoji, sve ostalo biće "preneto" na lokalne samouprave, regione i/ili pokrajinu da sa njima čine šta im je volja, ali ne i da popune budžet prodajom tračnica
"Nemam ja ništa protiv da vlasnik poljoprivrednog zemljišta proizvodi ono što hoće, ali sam protiv toga da država plaća to što on hoće da proizvodi, već samo ono zašta nauka i struka kažu da postoje komparativne prednosti – voćarska, vinogradarska i stočarska proizvodnja. Apsurdno je davati subvencije nekome ko ima 20.000 hektara za ratarsku proizvodnju koja je potpuno automatizovana, gde se faktor čovek svodi samo na rukovaoca poljoprivredne mehanizacije: oni rade 15 dana u godini, koliko je potrebno da se završi ceo ciklus proizvodnje bilo pšenice, bilo kukuruza, šećerne repe, soje, suncokreta, dok se u stočarstvu radi 365 dana i 365 noći. A šta su uradili ovi naši vrli agro-biznismeni kada su pokupovali poljoprivredne kombinate? Prvo su otpustili radnike i stoku"
Metalurgija u Srbiji je zapušten sektor, imamo ministra za rudarstvo i energetiku, ministar ima pomoćnika koji je zadužen da brine o rudarskim kompanijama, ali nema nikoga u vladi ko je zadužen za ovu granu. Metalurgija se naslanja na rudarstvo i ko sad treba da brine o tome: da li rudari, ili energetičari, ili privrednici
Dvadeset i četiri dana paori su danonoćno bili na zemlji koju su obrađivali. Onda su pohapšeni i osuđeni na 30 dana zatvora. Kažu da su se prema njima zaista ponašali kao da jesu kriminalci, da je suđenje trajalo 12 sati, da su sve vreme bili okovani, da su noć proveli u metalnoj kocki "dva sa tri", da su dobili svega četiri ćebeta, ali ni ‘leba, ni vode
Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu
U svom obraćanju poplavljenima premijer teši, bodri, obećava novac, poziva na jedinstvo, zagledan u budućnost nezainteresovan je za prošlost, ali mu je svaka druga o "onima od pre" koji sad samo sede u suvom i toplom i sole pamet ovima koji nešto rade, dok oni ništa nisu uradili dok su režim bili
Da nije bilo Rezolucije Informbiroa 1948, da Tito nije odgovorio Staljinu onako kako je odgovorio, da nije pretila vojna intervencija sa istoka, Priboj bi posle rata ostao ono što je bio – kasaba na napuštenom karavanskom putu Dubrovnik – Novi Pazar. Ovako...
"Imamo saznanja da svi koji iskažu interesovanje za ulaganje kao većinski ili manjinski partner u RTB Bor nailaze na zatvorena vrata, jer se tome suprotstavlja menadžment RTB-a, u stvari generalni direktor Blagoje Spaskovski. To je saopštio i ministar rudarstva, to kažu i svi koji dođu u RTB Bor"
Kad je krenuo onaj Bal na vodi, kako se ono zove, Vučić me je pozvao, jedini put otkako nisam ministar, da ga podržim jer se struka pobunila, velika se galama digla. Upozorio sam ga da je samo oslobađanje Savskog amfiteatra uslovljeno sa milijardom evra. I on je pao sa stolice. Rekao je: "Mrko, mi imamo 300." Kažem: odlično, ali vodi računa da moraš da premestiš autobusku stanicu koja je takođe pola milijarde i moraš da završiš metro. Da bi sve to moglo da se završi, tebi treba milijarda da bi mogao da se oslobodi i koristi prostor stare stanice. Ti možeš da nabodeš dva solitera tamo, ali to je čir. Kaže on:"Znam, ali da iskoristim tih 300 miliona znači na brzinu da imamo to", a ja njemu: "Dobro, ali prvo završi Prokop
U pozivu zainteresovanim kupcima stoji šta se i kako prodaje, ali ne i neka obaveza tipa "nastavak obavljanja iste delatnosti", "zabrana prodaje nekretnina u nekom roku". Stoga bi prodaja PKB-a na način kako se to čini mogla da se protumači kao ustupak nekom "svom", koji bi kupio zemljište po jednoj ceni, a onda ga prodavao po drugoj, višoj