Besplatan građevinski materijal za Srbe sa Kosova je mera koju je predsednik Srbije tek usput pomenuo, ali je u teškoj konkurenciji možda najviše ponižavajuća. I za Srbe na Kosovu i za sve ostale građane Srbije. Jer, podrazumeva se da imaš gde da zidaš. A kako da imaš kad hoće da te oteraju sa Kosova
Novosadska vlast i javne službe radile su sve suprotno od onoga što je trebalo da čine. O prisustvu “crvića” građani nisu čuli od nadležnih institucija nego preko društvenih mreža. Potom su različite službe pričale različite stvari i dovodile građane u zabludu. Onda su zaćutale. Naime, problem je “rešen” tako što je smenjen direktor Instituta za javno zdravlje, epidemiolog, i na njegovo mesto postavljena stomatološkinja Milena Tabaković, kćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković
Zbog rekonstrukcije, građani Železnika skoro dve godine nemaju dom zdravlja. Rokovi su više puta pomerani, ali ova zdravtsvena ustanova još uvek nije otvorena. Izvor “Vremena” iz Doma zdravlja “Dr Simo Milošević” kaže da su radovi završeni, ali da se za otvaranje čeka politička odluka. Od nje trenutno zavisi zdravstvena zaštita preko 20000 građana
Izgleda da će profesor Slaviša Orlović, uprkos optužbama za seksualno uznemiravanje i činjenici da je na tu funkciju izabran protivpravno, postati dekan Fakulteta političkih nauka. Bune se svi – od studenata preko profesora pa sve do odlazećeg dekana, koji tvrdi da će se, ukoliko se odluka o izboru Orlovića ne povuče, sve okončati na Upravnom sudu
Kako se Srbija pozicionira po transparentnosti rada, pristupačnosti podataka, integritetu i učinkovitosti izvršne vlasti, u odnosu na okolne zemlje? “Partneri Srbija” su istraživali i spojler bi glasio: ne baš dobro
Ako čitalac neupućen u kragujevačka zbivanja misli da vlast u gradu jedino brine kako da obezbedi većinu u lokalnoj skupštini i ostavi lep utisak na predsednika – u pravu je
“Prethodno rukovodstvo je imalo dva savetnika u kabinetu predsednika opštine. Ja kao novi predsednik opštine nemam ni savetnika ni saradnika, ni šefa kabineta. Nemam svog vozača, a nemam ni službeni auto iako je i dalje u vlasništvu opštine”, kaže za “Vreme” Mladen Đurić
Da su u našem fudbalu “kursisti pobedili stručnjake” nije nikakva novost, ali je udarna vest kada to izjavi donedavni generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, glavni operativac u poslednjih osam godina, čovek iz sistema koji je pet godina u FSS opsluživao jednog od najpoznatijih (i danas najbogatijih) naprednjačkih kursadžija – Slavišu Kokezu
“Deficit ovog brenda u našim životima čini se tako akutnim jer izgleda kao da se svet oko nas ruši, naše stabilnosti su poremećene, naše dnevne navike su nezadovoljene, naši automatizmi su podriveni, život dobija unervoženi prizvuk nenormalnosti. Šta sada, šta je zamena, ima li je uopšte? Šta ću sada da nosim na put, šta ću detetu da stavim u školsku torbu?”, kaže Lazar Džamić
Refleks moralne panike tipična je tehnika koju u svrhu izobličavanja moći rasuđivanja javnog mnenja koristi nedemokratski, najčešće populistički režim. Ovde vidimo kako “druga strana” počinje da se ponaša na isti način
“Megatrend” ne možete ugasiti, baš kao što se jedan ministar kulture opekao kada je pokušao samo da ograniči emitovanje rijalitija na Pinku. Nova elita ima svoje diplome i svoj ružičasti rijaliti svet
Binarni izbor između litijuma i demokratije doživljavam kao lažnu dihotomiju. Ujedinjeno Kraljevstvo podržava Vladu Srbije u njenoj odluci da dalje razvija projekat “Jadar” i da u potpunosti razume rizike i načine na koje se njime upravlja. Istovremeno, tesno sarađujemo sa Vladom, parlamentom i civilnim društvom na jačanju temelja srpske demokratije. Ovo nije kontradiktorno. Ljudi imaju niz briga oko projekta “Jadar”. Neke od njih su ukorenjene u široko rasprostranjenim dezinformacijama i na njih se može lako odgovoriti. Ali postoje i stvarni ekološki rizici i brige koje valja ozbiljno shvatiti
Ako postoji neki razlog zahvaljujući kome molbe deluju, to mora biti prvenstveno otvorenost. Više nego većina drugih vrsta izraza, molba ostavlja utisak ličnog kontakta i kao da uspostavlja odnos dublji od čisto profesionalnog. Pošto ih većina ljudi izbegava, molbe deluju kao trenutak kontakta s unutrašnjim svetom druge osobe, s njenim tankoćutnijim i tajnovitijim aspektima, a na to većina ljudi reaguje pažnjom, brigom, saosećajnošću
Novi broj časopisa “Sajens” (Science) kao udarni donosi tekst o tome može li veštačka inteligencija da navede čoveka da se predomisli ako sa njim sedne da porazgovara… hm, ljudski. Grupa naučnika, psihologa, sa bostonskog MIT-a napravila je istraživanje koje pokazuje kako je čak petina ljudi spremna da promeni svoje čvrste stavove posle komunikacije sa čet botom. I da u takvom raspoloženju ostaju najmanje dva meseca
Mada se na izbornom listiću nalaze imena dvoje kandidata, ovo je izjašnjavanje građana Amerike o Donaldu Trampu. Od novembarskog glasanja neće zavisiti samo cene u “Volmartu”, gde se snabdeva većina stanovništva, već i to kako će izgledati njihova zemlja
Sa ratovima u Ukrajini i Gazi, te sve izraženijom pretnjom Kine da interveniše na Tajvanu, geopolitika i spoljna politika, kao i uloge država u međunarodnim odnosima, ponovo su došle u fokus svetske javne i naučne scene. Nova knjiga Džona Miršajmera i Sebastijana Rozata pomaže nam da shvatimo da li je ponašanje država u međunarodnim odnosima racionalno i u čemu se racionalnost sastoji
Novi Lantimosov film svakako “ima svoje trenutke”, ali je sigurno jedno od najslabijih ostvarenja u njegovoj dosadašnjoj filmografiji. Nije pucanj u prazno, ali je daleko od pogotka u centar mete. Očigledno da je Lantimos sa novim filmom požurio a da se nije dovoljno posvetio scenariju, te da je snimio trosatnu bizarnost koja je, manje-više, sama sebi svrha
Možda je opseg tema koje treba staviti pod “krov” razgovorno-tematskog filma od 90 minuta preširok, ali gledalac teško da će ijednog trenutka primetiti i stvarno osetiti i najslabašniji dašak kalkulantstva (tako svojstvenog i takozvanoj projektnoj levici) u ovom vrlo dobrom dokumentarističkom delu
Velika lepota priča je o večnom Rimu, možda takav film ne bi mogao da nastane izvan Rima, o lepoti i praznini Rima, večnom Rimu mudrosti i svakodnevnom Rimu gluposti. To je – kako kaže glavni junak – mesto u kom su najzanimljiviji ljudi turisti. Rimljani se tako utapaju u svojoj brokatnoj pustoši, u jalovosti diskoteka, ubijajući ostatke datog im vremena eskapističkim cupkanjem na kolektivnim đuskama ili vodeći uz skupa pića buržoaske razgovore o marksizmu
Poslednji solo album Davida Gilmoura neočekivano je intimno delo, koje baca drugačije svetlo na njegovu karijeru posle Pink Floyd
S. E. Hinton: Autsajderi, s engleskog prevela Brana Radević-Stojiljković;
Ulrih Plencdorf: Novi jadi mladoga V., s nemačkog prevela Jelena Kostić Tomović;
Lori Hols Anderson: Progovori, s engleskog preveo Milan Đurić; Laguna, Beograd, 2024.
“Pacifizam je u velikoj meri odredio identitet nazarenskih vernika, te uticao na njihov sukob sa vlastima. (…) Tako su nazareni, od početka osnivanja zajednica na prostorima današnje Vojvodine sredinom 19. veka pa tokom čitavog 20. veka, bili u sukobu sa državom kao prigovarači savesti”
Knjiga Daj, babo, glavu! je priča o kult-filmu Kako je propao rokenrol ispričana sećanjima njegovih učesnika, u kojima ima i kinematografije u Jugoslaviji krajem osamdesetih, i tadašnjeg života, i ljudi
Zanimanje za hispanoameričku književnost imalo je svoje uspone i padove, ali nikad nije prestalo. Stare, već pomalo bezube lavove smenili su mladi, slave i hvale željni. U Geopoetikinoj novoj ediciji biće i jedni i drugi
