Vučićevi “najveći ikad” održani mitinzi
Uplakan, pendrečen, zanesenSrpska napredna stranka i Aleksandar Vučić nemaju veliko iskustvo u organizovanju skupova na otvorenom. Štaviše, to rade retko, ali kad rade, rade za sve pare. Naše pare…
Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić nemaju veliko iskustvo u organizovanju skupova na otvorenom. Štaviše, to rade retko, ali kad rade, rade za sve pare. Naše pare…
Kome je namenjeno gromoglasno okupljanje naprednjaka u Beogradu, dobrovoljnih i privedenih? Kakvog smisla ima trošenje stotina hiljada evra za bezidejnu manifestaciju moći? Šta bi se sa svim tim novcem moglo uraditi za društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih? I zbog čega je predsednik Srbije konačno posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva
U danima kada se državni vrh podsmeva ljudima koji šetaju, a opozicija i vlast glumataju dnevnopolitičko rivalstvo, jedini izlaz je artikulacija političkog programa i stvaranje jasne alternative
Kako se dogodilo da fruškogorski manastiri blistaju u pozlaćenim oplatama i sveže okrečenim fasadama dok sela oko njih propadaju? I ako je većina meštana otišla, a ostali su uglavnom stari i siromašni – kome služe tolike crkve? Čini se da klasna razlika između Crkve i vernika koji žive u senci njenih zvonika nije bila veća od srednjeg veka naovamo
Milica Stojanov: Penal i seksualni život Ane Đ.; Apollon
Sva dokumentarna ostvarenja su u svojoj biti i na jasnom tragu svog usmerenja u nužnoj vezi sa (naravno, na ovaj ili onaj način shvaćenim, obrađenim ili korišćenim) naturalizmom, a koji može da nam, na prvom mestu u onim najvaljanijim slučajevima, posluži i kao orijentir za kontemplaciju na temu sveta u kome živimo
Crna hronika je puna naslova u kojima je neko nekoga ubio registrovanim oružjem, a slučajeva da je neko u samoodbrani uspeo da se domogne pištolja i tako sebi spase život skoro da i nema
O oružju su napisane napregledne biblioteke, ali ne i o čovekovoj fascinaciji oružjem. Kao da se oružje u životu ljudi podrazumeva, onako, otprilike, kako se podrazumeva žaoka na škorpionovom repu ili kandže na mačjim šapama
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
Vešti razbojnici i pljačkaši, plaćene ubice, narko-dileri, mornari i šverceri droge deo su Balkanskog kartela koji već decenijama rukovodi transportom kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ali i daljom distribucijom droge. Iznad njih je samo najveća mafija na svetu – italijanska Ndrangeta, koja je zapravo i stvarni vlasnik više od 60 odsto kokaina koji se iz džungli Kolumbije, Perua, Ekvadora, Bolivije distribuira ka svim kontinentima. Ko je ko u Balkanskom kartelu i kako su povezani sa Ndrangetom, ali i moto-bandom “Anđeli pakla”
Zbog čega režim mora dehumanizovati neistomišljenike i izluđivati narod širenjem društvene patologije, paranoje i zaumnih teorija zavere? Šta je u osnovi Vučićevog pokušaja da prebaci pažnju javnosti na politikantski teren i kako mu to polazi od ruke? Zašto je borba protiv nasilja postala neodvojiva od borbe za fer i poštene izbore
Pomešana trauma i bes valjaju se ulicama gradova dok se vlast odriče svake odgovornosti za tragične događaje u Beogradu početkom meseca. Zahtevi izneti u dve šetnje iako izgledaju kao izlazna opcija za režim ne nailaze na takav prijem, pa će ulica odlučivati šta će biti sa Srbijom u narednim godinama
Performer Porfirije sa ovakvim prtljagom toksičnih predubeđenja ne predstavlja u današnje vreme baš ništa “normalno” u Srbiji ili bilo gde drugde, i to mu treba jasno reći
Pre samo dve nedelje Srbija je ostala paralisana bolom, a Vlast se svojski potrudila da nas kolektivno vrati u realnost, ali, nažalost, u tužnu dnevnopolitičku realnost. Simbolički rečeno, režimske televizije su nam lupale šamare da bi nam skrenule pažnju od eventualne spoznaje da nam je potrebna suštinska promena sistema u Srbiji
Najpre smo počeli da nosimo satove, džepne pa ručne. Stotinak godina se čekalo na sledeći masovni gedžet, mobilni telefon. Četvrt veka pošto su se telefoni omasovili, mogli bismo da dodamo još jednu stvar bez koje više nećemo moći da živimo, a to su naočare
Vera u novi život sa kojom su migranti krenuli na hiljadama kilometara dalek put kroz džungle i močvare Latinske Amerike, gde su ih vrebali ubice, lopovi, trgovci ljudima i svakojaki prevaranti, sudarila se sa strogim procedurama za dobijanje azila. Sama želja da se živi bolje, na njihovu žalost, ne nalazi se na spisku uslova za dobijanje azila
Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike
Koliko je “sport bitan za elan nacije”, kako je govorio jedan čuveni košarkaški trener, najbolje je pokazala ovogodišnja evroligaška sezona. Čitava Srbija, crno i crveno-bela, bez daha je pratila svaki potez svojih ljubimaca iz nedelje u nedelju, komentarisala formu i pravila kalkulacije oko prolaska dalje
Iako je u oceni zrelosti učinioca krivičnog dela lakše voditi se samo brojevima kao egzaktnim činjenicama (14, 16, 18 godina), to nije uvek i najispravnije. Često je važnije “izmeriti” stepen razvijenosti nečijeg uma i duše
O alarmantnom broju femicida od početka ove godine još se nije oglasio niko iz nadležnih ministarstava ni iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, osim da kažu kako sve rade savršeno. Jasno je da je femicid pojava koja se ne može nikada u potpunosti iskoreniti, ali jedan femicid nedeljno – od toga trećina počinjena vatrenim oružjem – te trećina uz kršenje zabrane prilaska ili neke druge izrečene mere, jasno ukazuje na problem u sistemu. Sistem, međutim, ćuti, a patrijarh – viče
“Ako budu postojale desetine hiljada ljudi spremnih da hodaju i pritiskaju narednih nedelja, to je nešto što niko ne može da kontroliše. To je prednost vaninstitucionalne politike, ali je jako teško predvideti domete jer je to nešto što je van svih formi i pravila. Može da dođe do sloma režima za dve nedelje, a može da se desi i da građani kažu: ‘Ovo nam je dosadno i ne vodi ničemu, ajmo kući’”
