Prilična bitka se vodi oko naših podataka s obeju strana Atlantika. Kada kažem naših, naravno da ne mislim na podatke građana Srbije. Budući da nismo u EU niti smo država SAD, zaštita naših podataka je takoreći kolateralna. Ako štite svoje, valjda štite i naše, mada za to nema nikakvih potvrda ni garancija
To sa pravljenjem dobrog medijskog sadržaja za mlade je krajnje jednostavan posao, kao i negovanje engleskog travnjaka. Treba ga redovno šišati i zalivati. I tako sto godina
Nema govora o tome da gradski prevoz ne treba plaćati. Ali sve ono što prati uvođenje novog sistema ukazuje na nestručnost, pa čak i bahatost gradskih čelnika, a za to je mnogo dati i jedan dinar
Nije poznat nijedan slučaj spasavanja nekog Srbina sa Kosova od lokalnog nasilja u izvedbi aktuelne vlasti u Beogradu. Kad su se nedavno odnosi jače zategli, tražena je dozvola za onih hiljadu naoružanih Srba da pređu na Kosovo, ali dozvola nije dobijena, i od tog prelaska ne bi ništa. Rezime svega ovoga kratak je i jednostavan: politika prema Kosovu nema instrumente i nema moć da tim stradalnicima bilo kako konkretno i delotvorno pomogne, ali svojom praznom agresivnom retorikom trajno i sistematski pogoršava odnose sa albanskom većinom
Mi smo se našli u svojevrsnoj medijskoj metarealnosti, gde se praktično odvija kompletna polemika, istraga, manipulacija i komercijalizacija ova dva masakra u kojima su stradala deca i mladi ljudi bez ikakve krivice. Upravo tu se krije jeziv paradoks medija u Srbiji, koji bilo da brane ili napadaju rijaliti koncept, zapravo ulaze u svojevrsnu metarealnost, koja u mnogo čemu neobično podseća na rijaliti
Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić nemaju veliko iskustvo u organizovanju skupova na otvorenom. Štaviše, to rade retko, ali kad rade, rade za sve pare. Naše pare…
Kome je namenjeno gromoglasno okupljanje naprednjaka u Beogradu, dobrovoljnih i privedenih? Kakvog smisla ima trošenje stotina hiljada evra za bezidejnu manifestaciju moći? Šta bi se sa svim tim novcem moglo uraditi za društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih? I zbog čega je predsednik Srbije konačno posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva
U danima kada se državni vrh podsmeva ljudima koji šetaju, a opozicija i vlast glumataju dnevnopolitičko rivalstvo, jedini izlaz je artikulacija političkog programa i stvaranje jasne alternative
Kako se dogodilo da fruškogorski manastiri blistaju u pozlaćenim oplatama i sveže okrečenim fasadama dok sela oko njih propadaju? I ako je većina meštana otišla, a ostali su uglavnom stari i siromašni – kome služe tolike crkve? Čini se da klasna razlika između Crkve i vernika koji žive u senci njenih zvonika nije bila veća od srednjeg veka naovamo
Milica Stojanov: Penal i seksualni život Ane Đ.; Apollon
Sva dokumentarna ostvarenja su u svojoj biti i na jasnom tragu svog usmerenja u nužnoj vezi sa (naravno, na ovaj ili onaj način shvaćenim, obrađenim ili korišćenim) naturalizmom, a koji može da nam, na prvom mestu u onim najvaljanijim slučajevima, posluži i kao orijentir za kontemplaciju na temu sveta u kome živimo
Crna hronika je puna naslova u kojima je neko nekoga ubio registrovanim oružjem, a slučajeva da je neko u samoodbrani uspeo da se domogne pištolja i tako sebi spase život skoro da i nema
O oružju su napisane napregledne biblioteke, ali ne i o čovekovoj fascinaciji oružjem. Kao da se oružje u životu ljudi podrazumeva, onako, otprilike, kako se podrazumeva žaoka na škorpionovom repu ili kandže na mačjim šapama
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
Vešti razbojnici i pljačkaši, plaćene ubice, narko-dileri, mornari i šverceri droge deo su Balkanskog kartela koji već decenijama rukovodi transportom kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ali i daljom distribucijom droge. Iznad njih je samo najveća mafija na svetu – italijanska Ndrangeta, koja je zapravo i stvarni vlasnik više od 60 odsto kokaina koji se iz džungli Kolumbije, Perua, Ekvadora, Bolivije distribuira ka svim kontinentima. Ko je ko u Balkanskom kartelu i kako su povezani sa Ndrangetom, ali i moto-bandom “Anđeli pakla”
Zbog čega režim mora dehumanizovati neistomišljenike i izluđivati narod širenjem društvene patologije, paranoje i zaumnih teorija zavere? Šta je u osnovi Vučićevog pokušaja da prebaci pažnju javnosti na politikantski teren i kako mu to polazi od ruke? Zašto je borba protiv nasilja postala neodvojiva od borbe za fer i poštene izbore
Pomešana trauma i bes valjaju se ulicama gradova dok se vlast odriče svake odgovornosti za tragične događaje u Beogradu početkom meseca. Zahtevi izneti u dve šetnje iako izgledaju kao izlazna opcija za režim ne nailaze na takav prijem, pa će ulica odlučivati šta će biti sa Srbijom u narednim godinama
Performer Porfirije sa ovakvim prtljagom toksičnih predubeđenja ne predstavlja u današnje vreme baš ništa “normalno” u Srbiji ili bilo gde drugde, i to mu treba jasno reći
Pre samo dve nedelje Srbija je ostala paralisana bolom, a Vlast se svojski potrudila da nas kolektivno vrati u realnost, ali, nažalost, u tužnu dnevnopolitičku realnost. Simbolički rečeno, režimske televizije su nam lupale šamare da bi nam skrenule pažnju od eventualne spoznaje da nam je potrebna suštinska promena sistema u Srbiji
Najpre smo počeli da nosimo satove, džepne pa ručne. Stotinak godina se čekalo na sledeći masovni gedžet, mobilni telefon. Četvrt veka pošto su se telefoni omasovili, mogli bismo da dodamo još jednu stvar bez koje više nećemo moći da živimo, a to su naočare
Vera u novi život sa kojom su migranti krenuli na hiljadama kilometara dalek put kroz džungle i močvare Latinske Amerike, gde su ih vrebali ubice, lopovi, trgovci ljudima i svakojaki prevaranti, sudarila se sa strogim procedurama za dobijanje azila. Sama želja da se živi bolje, na njihovu žalost, ne nalazi se na spisku uslova za dobijanje azila
Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike
