Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Crna Gora se polako privikava na česte promene vlada. Mogla bi se navići i na česte promene skupštine. Mogla bi ući i u period permanentnih izbora. U tom slučaju bi političari konačno imali svoj vlastiti cirkus, a građane će visoka cena karata za te predstave zasigurno odvesti do prosjačkog štapa. Ma koje nacionalnosti bili
Srbija se suočava sa ozbiljnim problemima: dvocifrena inflacija, nedostatak energenata, uspešno sopstveno upucavanje u nogu onesposobljavanjem EPS-a, vraćanje dugova... Srećom, tu su predsednik države da umiruje javnost kako će sve biti u redu i guvernerka NBS da ga uveseljava
Smrt u borbi govori samo delić priče. U konfliktu u Jemenu strada više ljudi, uglavnom žena i male dece, ne toliko zbog gladovanja ili bolesti koje se mogu sprečiti nego zbog nasilja. Milioni Etiopljana trpe od akutne nesigurnosti hrane zbog građanskog rata u zemlji. Borbe u koje su uključeni islamisti u drugim delovima Afrike često ne povlače hiljade mrtvih, ali isteruju milione ljudi iz njihovih domova i izazivaju humanitarne katastrofe
Kako da građani znaju za proteste “nezadovoljnih poljoprivrednika” kada se samo nekoliko medija bavilo ovom temom? Vesti o protestima poljoprivrednika su marginalizovane, na 15. strani novina, blokiran je put do Pančeva, a nevidljivi su traktori u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Požarevcu
Ako hoćeš da u tvojoj zemlji nešto bude “kao u normalnoj zemlji”, jedini pouzdan način da to ostvariš jeste da učiniš sve što je u tvojoj moći da tvoja zemlja postane baš to: normalna zemlja
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
Sve u svemu, na smotri naoružanja se doslovno nije moglo videti ništa novo ni modernizovano, a da se stvarno uvodi u Vojsku Srbije. Sve su to poznata sredstva, već u upotrebi, ili ona koja nisu prošla ispitivanja i ko zna kada će biti prihvaćena
“Aleksandar Vučić je fabrici guma ‘Tojo tajers’ u Inđiji dao 130 miliona evra subvencija, ‘UBM feedu’ bezmalo 40 miliona evra, a takvih fabrika koje su dobile slične subvencije ima mnogo u Srbiji. Hoće da pravi nacionalni stadion koji košta 400 miliona evra. EPS mu je rasturen i tamo ulažemo ogroman novac iz budžeta. Plaćamo 600 miliona evra prenos Premijer lige. Ne možeš da kažeš da za poljoprivrednike nemaš 50 miliona evra, a da ovako idiotski trošiš novac iz budžeta”
