“Na prvi pogled individualni čin ekstremnog nasilja – kada državni službenik preti devojci silovanjem – može izgledati kao izolovan ispad”, kaže za “Vreme” profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Zoran Pavlović. “Ali to nije stvar samo njegove privatne ‘patologije’ – čak i da jeste, to i dalje nije samo njegov problem – nego simptom sistema u kojem se takvo ponašanje toleriše, pa i ohrabruje”
Dok “običan” policajac bez fakulteta radi za oko 80.000 dinara, njegov kolega u Žandarmeriji ima najmanje tri puta veću platu. MUP Srbije broji oko 46.000 od kojih 21.000 radi u administraciji. Ovlašćenih službenih lica, a to su policajci u uniformi ili civilu, kriminalistička, saobraćajna i granička policija, te posebne jedinice ima oko 15.000 u Srbiji. Ipak, ni svi oni ne mogu se zateći na protestima po Srbiji, jer mnogi od njih vrše druge poslove iz svoje nadležnosti
Da je čovek kakav nije, Dačić bi se zapitao kako mu se drugi put u karijeri događa narod na ulicama, masovne demonstracije i duboka podela društva. Da su kao što nisu, zapitali bi se i on i Vučić da nije možda do njih
Policija, koja dovedena sa strane, krvnički tukla i gazila demonstrante. Na skup osude tog nasilja odazvala se cela Srbija, pri kraju protesta grupa maskiranih “klinaca” demolirala “na izvolte” SNS prostorije i još neke javne objekte. Postoji sumnja da su “klinci” bili na “zadatku”
Svaki pokušaj režima da silom uguši proteste do sada je samo proizvodio suprotan efekat – veći gnev javnosti i odlučnost demonstranata. U takvoj atmosferi, jedino rešenje koje može vratiti stvari u ustavne okvire jesu izbori na kojima bi građani slobodno izrazili svoju volju i dali mandat onima kojima veruju. Sada je upravo taj trenutak – ogromni protesti i društvena kriza nepogrešivo ukazuju da je većinska volja naroda da do promene dođe na biralištima, a ne na ulici. Ukoliko se izbori hitno ne raspišu, veoma je verovatno da ćemo svedočiti nastavku opasne spirale nasilja i institucionalnog sloma
Pet godina nakon pandemije, izraz “vanredno stanje” ponovo kruži Srbijom – ovog puta ne zbog virusa, već zbog protesta koji potresaju vlast predsednika Srbije. Ako bi ta mera i bila uvedena – da li bi učvrstila režim ili bi samo ubrzala njegov odlazak u istoriju
“Onog trenutka kada je pala nadstrešnica i kada je sve počelo da se odvija, napravili smo redakcijski sastanak i dogovorili se: ovog puta moramo da izaberemo stranu. Ja sam se bavila sportskim novinarstvom, uvek sam strastveno navijala za ‘Partizan’ i nikada nisam na terenu pokazala simpatije. Međutim, ovo je situacija – najteža za mojih dvadesetak godina novinarstva – u kojoj moraš jasno da se odrediš. Ne možemo da podržimo niti da ublažimo ono što se dešava građanima ove zemlje”
Od početka 2022. godine do danas Kina je u Srbiju kroz investicije i gradnju uložila nešto više od šest milijardi dolara – prema podacima tink-tanka Američkog preduzetničkog instituta (AEI). Poređenja radi, za isti vremenski period u Mađarsku je uloženo više od devet milijardi. Na Zapadnom Balkanu, Srbija prednjači po broju kineskih investicija, ali kada se na alatu AEI-a koji mapira sve kineske investicije, pogleda svetska karta, vidi se da postoji još dosta država, na različitim kontinentima, sa kojima Kina ima “čelično prijateljstvo”
Beogradska berza, kao tržište akcija, nalazi se u veoma teškom stanju i bez realnih izgleda za značajnije poboljšanje. Nasuprot sprovedenoj “modernizaciji” sajta berze i veoma optimističnim izjavama predstavnika vlasti, tržište akcija se nalazi na rubu propasti. Poslednji Izveštaj o poslovanju berze koji je dostupan na sajtu odnosi se na 2022. godinu, a poslednja Međunarodna konferencija berze održana je u novembru 2019. godine
Zašto je Vučić saopštio da je pitanje dana kada će neko biti ubijen? Zbog čega se prilikom najave ubistava setio Alda Mora, a ne Zorana Đinđića? Šta još govore njegove tanatološke izjave? Da li ih daje frustrirani i uplašeni političar ili predstavljaju opasno samoispunjavajuće proročanstvo
“Na policajce su bacali betonske kocke, kamenice, staklene flaše i druge predmete, ugrožavajući njihove živote i zdravlje. Ženska osoba sa fotografije u tom trenutku je metalnom šipkom udarala pripadnike Žandarmerije koji su sredstva prinude upotrebili sa ciljem odbijanja napada od sebe”, tvrdi MUP
Predsednica Narodne skupštine navela je da “nadstrešnica nije pala sama od sebe” i da je bila “planirana diverzija”. Budući da je navedene izjave dala predsedavajuća najvišeg predstavničkog tela u Srbiji, koje je nadležno da vrši nadzor nad radom bezbednosnih službi i kojem BIA i VBA dostavljaju izveštaje, postavlja se pitanje da li predsednica Narodne skupštine zna nešto što javnost Srbije ne zna, i ako zna, od kada zna i zašto to nije iznela ranije ili ne iznese sada? Kako su državni organi dospeli u situaciju da se u svaku njihovu reč sumnja
Gotovo svaka tajna može da buja u nama poput kakvog psihološkog tumora, počne da usisava okolno “tkivo” u sebe i raste sve više. Nametnuta tajna čini to na još maligniji način, pošto može da nam donese i uverenje da se zapravo ništa nije dogodilo, da smo sami sve izazvali ili da nismo imali snage da se suprotstavimo. U političkom domenu, ovo se verovatno dešava svakodnevno, pošto propagandna mašinerija svake autoritarne vlasti ili moćne internacionalne kompanije može bezbrojnim izvorima “belog šuma” bez problema da zaguši svaki pokušaj razotkrivanja
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
“Kada čovek piše pesme zbog kojih se najusamljenije duše na svetu osećaju manje usamljeno, zaslužio je da svi znaju njegovo ime”, kaže Vladimir Skočajić
Vinsent F. Hendriks i Mes Vestergor, Izgubljena stvarnost. Tržišta pažnje, pogrešnih informacija i manipulacija, prevod Milan Perić, McMilan, Beograd 2024.
Opasno je ako neko sa malo ili nimalo iskustva u prevođenju počne da se oslanja isključivo na ChatGPT. Ništa ne može zameniti iskustvo učenja prevodilačkog zanata, a to znači iskustvo prevođenja. Četbot te neće ničemu naučiti. Njega ima smisla koristiti samo ako već umeš da prevodiš. U suprotnom, šteta može biti dvostruka: prevod će biti loš, a prevodilac neće ni umeti da prepozna da je loš jer ništa nije naučio u procesu prevođenja
Da li ideja umetnika može da ima veći značaj od njegovog rada? Naravno da može. Da li sve to možemo zvati umetnošću? Takođe – da, ako tako želimo. A da li je pozorišna predstava umetnost ili društveni čin? E, o tome nećemo misliti isto
Dela arhitekata Alvara Size i Eduarda Sota de More portreti su modernog Porta i priča o međusobnom uvažavanju i prijateljstvu
Stripski prvenac Sare Novaković britkim stilom i iskrenim jezikom obraća se mlađoj čitalačkoj publici pružajući jedinstveni uvid u toksične veze i autodestrukciju
Predsednik Vučić kaže da neće biti vanrednog stanja. On verovatno glumi „stabilnost“, no ako mu se prohte, lako će naći „razloge“ da vanredno stanje ipak proglasi
