Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Dete uzrasta između četiri i pet godina koje je tražeći roditelje lutalo ispod Brankovog mosta, spaslo je Obezbeđenje Beograda
Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović opet će izveštavati o studentskoj šetnji od Beograda do Novog Sada. Kako se za to sprema?
Nakon konferencije u okviru Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da podržava put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Ali popusta za nužne reforme neće biti
Novi, 19. paket sankcija Evropske unije protiv Rusije uključuje zabranu uvoza ruskog tečnog gasa na evropsko tržište. Istovremeno su i SAD uvele sankcije ruskim naftnim kompanijama
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Stigao je rođendanski dvobroj „Vremena“ u kojem pokušavamo da razjasnimo misteriju kako toliko opstajemo, uprkos režimima. Za „Vreme“ govore i pišu Uroš Đurić, Boško Jakšić, Vladan Đokić i drugi
Dok Kina koristi svoju dominaciju nad retkim zemnim elementima kao moćno oruđe u globalnoj borbi za uticaj sa SAD, Donald Tramp intenzivira napore da osigura nezavisnost i stabilnost snabdevanja za američku industriju i preti Pekingu novim carinskim nametima
Užasno loš kvalitet uglja koji se vadi iz Kolubare, zalihe nafte u Pančevu koje mogu da izdrže još svega mesec dana i istorijski najgora godina u hidroelektranama - mnogo toga se sjatilo pred ovu zimu nad energetskim nebom Srbije. Bar jedna od tri karike mora da proradi, ili će nam biti hladno
Šta naprednjački megafon Dragan J. Vučićević želi da postigne govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat?
O studentsko-građanskom buntu već sada bi se mogla napisati višetomna enciklopedija. Iz hronološkog pregleda koji smo priredili izostavljena su, zbog manjka prostora, mnoga važna zbitija i mnoge važne ličnosti koje su pretprele torturu. Izabrani su događaji koje smo smatrali najindikativnijim
Jedini plan koji imaju sitni prevaranti iz režima jeste da od sebe naprave energetsku žrtvu “zle Evrope”, mada je to jedina adresa koja će nas tokom zime spasavati
“Moje mišljenje je da će studentska lista imati sve veću i veću podršku. Neki misle da će podrška da opadne s vremenom, ja mislim suprotno. Sve je veće nezadovoljstvo vlastima i ako izbori budu za godinu dana, mislim da će studenti imati još veću podršku nego sada, bez obzira šta se u međuvremenu bude dešavalo”
Klima u Briselu prema srpskim vlastima se menja. To se vidi i po izjavi predsednice Evropske komisije prilikom posete Srbiji, koja je uzdržanija nego prošlogodišnja, kao i po najavama teksta dolazeće rezolucije. Šta to u stvari znači? Na čemu je predsednica EK zasnovala svoje jedine pohvale i imaju li građani Srbije razloga da se tome raduju? Za “Vreme” govore Srđan Majstorović, Maja Kovačević, Andreas Šider, Vula Ceci i Nemanja Nenadić
Kako se jedna Beograđanka gorko prevarila jer je mislila da je lako saznati ko se to lažno prijavio na njenoj adresi. I kako još ne zna da li je u pitanju naprednjačka selidba birača ili neka druga mutna radnja zbog koje joj, nada se, valjda neće doći izvršitelji
“Trenutna vlast se vodi politikom zavadi pa vladaj. Oni godinama seju mržnju u narodu zbog međusobnih razlika, a te razlike bi trebalo da doživljavamo kao bogatstvo. Na to smo se već navikli, pa se ne obaziremo”
Bolesni mozgovi su očekivali da ću špijunirati svoju majku, suprugu, decu, kumove i prijatelje koji su redovno dolazili pred Valjevsku gimnaziju u 11:52 kako bi odali poštu nastradalima. Teško je ponoviti šta sam im sve tom prilikom izgovorio, ali jedino pristojno što sam rekao bilo je da ću sugrađane sam braniti, ali kao građanin
Ubistvo pripadnika škaljarskog klana Filipa Ivanovića u Beogradu na vodi otvorilo je niz pitanja za koja se sluti odgovor – umesto da jure kriminalce, policija i bezbednosne strukture su telohranitelji i dadilje licima sa Interpolovih poternica koja utočište pronalaze u najelitnijem delu srpske prestonice
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Kasno popodnevno avgustovsko sunce u tom spotu ostalo mi je kao trajno obeležje atmosfere u kojoj sam obitavao. Ceo moj život od ’90. naovamo izgleda kao party dugotrajnog opraštanja od života kojim nikad neću živeti
Često se dešavalo da novinar preko telefona diktira tekst našoj daktilografkinji, a ona ga unosi u računar. Neki su slali svoje tekstove faksom, ispisane rukom ili otkucane na pisaćoj mašini. Mogućnosti za komunikaciju bile su ograničene, ali zato smo se više družili i bolje poznavali
Gledanje televizije u Srbiji u protekle tri i po decenije zaista možemo opisati kao blejanje u šarena vrata. Kako drugačije shvatiti očekivanje gledalaca da vide i čuju nešto novo od istih aktera na političkoj sceni
Naša deca treba samo na pečenju da odrastaju, sve ostalo su strane plaćeničke namirnice. Samo kaša od škembića za srpsku decu! Roditelji koji poturaju svojoj odojčadi kaše od brokolija i kelja, pa to su strani plaćenici jedan na jedan
U vreme društvenih mreža i dejting aplikacija, svi odnosi su izgubili intenzitet, sve se razvodnilo i razmlačilo. Pre nekoliko godina, 25. oktobar proglašen je za Međunarodni dan opere. A čim moraju da ti dodele poseban dan, znači da si postao ugrožena vrsta i preti ti izumiranje
