Direktiva partijskog vrha Istočne Nemačke je glasila: povećati normu kao rođendanski poklon predsedniku Valteru Ulbrihtu. U Berlinu su se 17. juna 1953. radnici pobunili, protest se proširio na čitavu zemlju, stotine hiljada ljudi zahtevalo je promene političkog sistema. Bio je to prvi ustanak u jednoj zemlji realnog socijalizma. Pregazili su ga tenkovi
"Otac srpske pismenosti cela života zavisan od neuka naroda i nepismenih gospodara – ima li strašnije sudbine?", napisao je Slobodan Selenić o Vuku. Pa još i oklevetan da je "špijun", "žbir", "uhoda", "pod avstrijskim uticajem". Vukov život i način razmišljanja bili su makar toliko moderni koliko je on modernizovao srpski jezik. A ako je pri tom uspevao da naplati svoje znanje o zemljama i narodima, pa šta?
Iako želimo da pođemo od pretpostavke da je Mojsije iz Starog zaveta istorijska ličnost, o njemu ne postoji nijedan siguran dokument, a pojavio se u relativno prosvećenoj, kulturnoj sredini, koja je ostavila brojne zapise, verodostojne podatke
Mnogi se danas hvataju za Tita, pa tako i u pogledu hrane. Izgleda da se Tito dobro prodaje. Pedesetak puta sam kao prevodilac sedeo za njegovom trpezom, što na banketima, što na intimnijim obedima. Video sam šta voli, a na šta se mršti, a verodostojni izvori tvrde da je znao dobro da kuva. Među njegova omiljena jela spadala su puhovina i ćurka sa mlincima, voleo je cviček – kiselo vino koje neki nazivaju i "pogledom na svet"
Bolje je da ne potegnem pitanje kom narodu pripada junak koji je Beograd odbranio od Turaka, Srbi ga poštuju kao Janka Sibinjanina, Mađari kao Hunjadi Janoša. Ja mislim da je bio Rumun, ali nema nikakve sumnje da je bio otac velikog mađarskog kralja Matije Korvina
Za slobodu hrišćanske veroispovesti značajniji je Galerijev edikt. Za utemeljenje hrišćanske crkve kao svetovne organizacije, za njeno unutrašnje uređenje i teološku samospoznaju, Prvi vaseljenski sabor. Ipak, Milanski edikt, potpisan u Milanu 313. godine između ta dva događaja, jedna zapravo administrativna uredba koja utvrđuje ravnopravnost veroispovesti i povraćaj imovine hrišćanskim zajednicama i pojedincima, slavi se kao značajniji miljokaz hrišćanstva. Centralna proslava godišnjice Milanskog edikta u Srbiji održaće se na jesen u Nišu, rodnom mestu, za pravoslavce, Svetog Konstantina. Očekuju se desetine hiljada hodočasnika iz čitavog sveta
Nismo videli fotografiju, a kamoli snimak rukovanja Dačića i Tačija, ne znamo da li je bila reč o mlakom dodiru šaka uz gledanje u stranu, muškom stiskanju desnice kao među poslovnim partnerima, ili rivalima, koji ne moraju da se vole, ali misle da moraju nešto zajednički da urade, ili – što sumnjam – više od toga
Dok je Pavle Karađorđević bio knez Kraljevine Jugoslavije nije došlo samo do pristupanja Trojnom paktu nego i do potpisivanja konkordata sa Vatikanom, "krvave litije" u Beogradu, do stvaranja Banovine Hrvatske i uvođenja dva zakona uperena protiv "osoba jevrejskog porekla". Ukratko: njegova politika bila je u sukobu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, interesima delova srpskog naroda i antisemitska
"Metode obaveštajnih službi nigde na svetu ne mogu da se ocenjuju merilima građanskog morala", rekao je svojevremeno bivši višedecenijski šef istočnonemačke obaveštajne službe Markus Volf. Čoveka koji je jednom politički spasao, a potom nenamerno srušio sa vlasti kancelara Vilija Branta, koji je za vreme Hladnog rata izgradio jednu od najboljih špijunskih mreža na svetu, nemački sudovi su nakon ujedinjenja zapadnog i istočnog dela posle višegodišnjeg procesa morali da oslobode zbog nedostatka dokaza da je radio išta nezakonito, a kamoli da je izdavao naređenja za ubistva
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
Slika o vučjacima koje pujdaju na zatvorenike nekako je postala deo opšte predstave o nemačkim koncentracionim logorima. Ja sam bio tamo, ja sam to doživeo, a ipak je scena u kojoj sam učestvovao kao statista bila toliko nezamisliva, da sam kasnije počeo da sumnjam u sopstveno pamćenje. Sve dok šezdeset godina kasnije nisam pronašao potvrdu da je na zapoved komandanta logora u Magdeburgu njegov nemački ovčar, na moje oči, zaista jednog zatvorenika izujedao na smrt. Komandant se zvao Teofrid Alter. Posle rata bio je taksista u Beču i umro prirodnom smrću, pre nego što se neko setio da bi možda trebalo da mu se sudi
U kući na trgu Frauenplan u Vajmaru, u kojoj je Johan Volfgang Gete proveo najveći deo života, nalazi se njemu posvećeni muzej. Dvadeset osmog avgusta ove godine otvoriće se nova stalna postavka muzeja, a tim povodom biće objavljena knjiga sa sedam eseja posvećenih velikom nemačkom književniku. Jedan od eseja zastupljenih u ovom izdanju, na temu "Gete i nasilje", napisao je i Ivan Ivanji. Ljubaznošću autora, "Vreme" ekskluzivno objavljuje proširenu verziju ovog teksta
Ovog meseca navršava se sto godina od smrti Karla Maja, jednog od najpopularnijih pisaca u istoriji književnosti, na čijim pričama sa Divljeg zapada su odrastale generacije čitalaca na svim meridijanima. Njegova sabrana dela broje 120 tomova. Počeo je da piše u zatvoru, a radnje svojih priča i romana smeštao je u zemlje koje nikada nije video i o kojima nije znao ništa, a pored ostalih i u Makedoniju i na Kosovo. Kakvi su Albanci i Srbi u romanima Karla Maja U balkanskim gudurama i Kroz zemlju Arbanasa
Kako je persijski pesnik Hafez pevao o ljubavi i vinu. Kako ajatolah Hamne i propoveda o uništenju. Zašto je politika SAD i Izraela prema Iranu pogrešna i zašto je moguće zamisliti nuklearnu pečurku koju vetrovi sa Bliskog istoka nose ka Evropi
Kakve veze ima Mađarska revolucija iz 1956. godine sa premijerom Viktorom Orbanom? Četiri "mađarske reke", Dunav, Tisa, Drava i Sava. Svetostefanska Mađarska i novi ustav. MMF i crvene linije, zašto su se zapadni mediji okomili na Mađarsku i zašto Mađarima nije jasno zbog čega ih grde
Reč ili logos? Beneficium, dobročinstvo ili feud? Šta znači mokusatsu? Rat ili mir u zavisnosti od prevoda. Kad Putin hoće da kastrira ili Staljin da strelja i jezičke peripetije u briselskom Vavilonu
Inspektori koji samo vrše svoju dužnost, Štrosmajer, hrvatski zakon o saobraćaju, zamka na putu, prekršaj od sedamsto do dve hiljade evra, ili kako se grupa Jevreja na povratku kući ovog leta prisetila Jasenovca
Sin poslednjeg austrougarskog cara, Oto Habsburg, umro je 4. jula ove godine u 98. godini života. To ne bi zavredelo više od kratke vesti da se ceremonijal sahrane nije pretvorio u neku vrstu religiozno-turističkog hepeninga kroz tri države, koji je trajao nedelju dana. Austriju ne nazivaju uzalud operetskom državom. Ona svaki događaj ume da iskoristi za zabavu svojih brojnih gostiju, koji su voljni da otvore novčanike
Za vreme "novosadske racije" policajci su dolazili i u stan mog strica, gde sam tog janura 1942. godine boravio. Policajci su uglavnom bili učtivi, a žandari ubice. Pitali su ko tu sve živi, pogledali legitimacije, za decu – stričeve sinove i mene – bila je dovoljna đačka knjižica. Kad su drugi put došli, zavirili su i u poneki orman, zahtevali da se skinu koferi i pogledali čega u njima ima, pitali da li u kući ima oružja. To je bilo sve. Na snazi je bila potpuna zabrana kretanja, moja braća i ja pojma nismo imali šta se događa na ulicama Novog Sada. Uveče smo prigušeno slušali Radio London, ali ne zbog vesti, nego zbog džeza
Jedan funkcioner iz "tog", Titovog vremena, koji je dogurao veoma visoko i pod Slobodanom Miloševićem, na moje pitanje "jesi li tada lagao ili lažeš sada?" ne samo da se nije naljutio, nego se nasmejao i odgovorio: "Pa, tada!" Isto pitanje postavljam svima koji su se tako masovno, preko noći, odrekli jugoslovenstva i postali nacionalisti, porekli sve u šta su se kleli, koji su bezrezervno slavili Tita, a zatim ga pljuvali: Jeste li lagali tada ili sada?
U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice
Zašto da se uzbuđujem koje će podatke saznati stotine hiljada posetilaca Buhenvalda o streljanjima u Kragujevcu, a koje neće? Zašto se ja uzbuđujem što moja zemlja zarad antikomunističke projekcije istorije pokopava antifašističke vrednosti koje deli onaj deo sveta kome težimo i sa kojim hoćemo da sarađujemo? Ne znam više zašto se uzbuđujem, samo znam da sam jedva uspeo da završim svoj govor prilikom otvaranja izložbe, jer mi se plakalo. Plakalo zbog ubijenih Kragujevčana, zbog svih ostalih žrtava i ratova i zbog besa usled sopstvene nemoći da se istinski pobunim protiv laži i prećutkivanja
Pažnja milionskog auditorijuma na koju je bivši francuski diplomata i publicista Stefan Esel naišao ukazuje na evropsko društvo koje je spremno na promene, na "pobunu". Mada svoje nezadovoljstvo i način otpora sadašnjem stanju još nije uspelo da definiše, ukazuje na savremeno društvo bez ideologije, u kome se kategorija demokratije podrazumeva sama po sebi, ali u kome su velike, revolucionarne ideje istrošene, te traga za novim odgovorima na stara humanistička pitanja
Godina koju smo dočekivali skinula je sa zidova Staljinove slike, ali dosta dugo je na njega podsećao nešto svetliji pravougaonik na mestu gde su dotad visile između bradatih Marksa i Engelsa i pedantno izbrijanog Tita. Na proslavi 31. decembra 1947, koju sam organizovao u školi u Novom Sadu, još su tu bila sva četvorica. Imao sam orkestar koji može da svira i moderne numere bugi-vugi ili "engliš vals", ali tome je valjalo suprotstaviti i nešto "idejno podobno". Dramatizovao sam zato Jamu Ivana Gorana Kovačića. Uz malo vina i tada pomodnog pića ajerkonjaka, pošto smo u ponoć ugasili sva svetla, izljubili smo se u prvim sekundima nove godine. Da li će biti istorijska? Ili su sve godine jednako istorijske, odnosno svaka nova kako za koga
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju "smatra" da svojim angažmanom doprinosi rešavanju važnih zadataka koji se tiču evropske bezbednosti. Ne bih umeo da navedem ni jedan jedini primer koji bi dokazao tačnost te postavke
Danas se Beograd bar što se čistijih toaleta tiče približio Evropi. U ponekom kafiću nisu samo kafe i sokovi dostigli evropske cene, nego i klozeti ispunjavaju sve evropske standarde
