Dok nas prorežimski medijski radnici ubeđuju da je Aleksandar Vučić najdraži i najcenjeniji od svih, gde god po svetu nogom da kroči, strana štampa pokazuje da nije baš sve tako blistavo. Više je strašno
Šta ovdašnji, dominantni obrazac izveštavanja poručuje žrtvama, nasilnicima i uopšte društvu
Pre nekoliko godina, jedna američka tinejdžerka se fotografisala ispred Aušvica, široko osmehnuta, dodajući smeška koji crveni kao komentar na fotografiju. Jula 2016, posetioci Aušvica su zamoljeni da ne love pokemone po jednom od najstrašnijih mesta u istoriji čovečanstva
Šta bi za hrišćane – kojih prema zvaničnim statistikama ima na zemaljskoj kugli 2,1 milijarda, a kod nas su u zemlji, kao što znamo, ogromna većina – trebalo da predstavlja Božić? Odnosno, šta bi Hristovo rođenje trebalo da znači za život hrišćana u savremenom svetu, kako bi u svetlu tog učenja oni trebalo da se ponašaju prema drugom, izbeglicama, trenutku u kojem se nalazimo, siromašnima, prema vlasti, moći... O tome razgovaramo sa vladikom zahumsko-hercegovačkim Grigorijem i mitropolitom i nadbiskupom beogradskim Stanislavom Hočevarom
Zašto je neophodno za vernike, ali i za čitavo društvo, da religije odnosno njihovi pripadnici međusobno razgovaraju? Zašto religija ne sme da se nameće? Šta znači autentični dijalog? Koliko smo od njega daleko? Lakše je razumeti da "ja" ne može bez "mi", ali nešto teže da je to "mi" grupa onih koji nam nisu slični
Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima
Treba li Crkva od svakoga da prima darove? Zašto (ne) treba i gde je, ako je ima, ona granica posle koje bi bilo dobro reći "hvala, ali ne"? Kakvu poruku Crkva svojom "politikom primanja" šalje? Imaju li velikodostojnici luksuz da ne budu obavešteni? Konačno, šta povezuje Vojislava Šešelja, Bratislava Gašića i Dragana J. Vučićevića, osim bahatosti koju na svakom ćošku ispoljavaju
Na papiru, skup Fejsbuk objava Nenada Ilića i komentara prijatelja, plodonosan razgovor o mnogim temama, premošćava virtuelni i opipljivi svet
Ako vam se čini da imate déjà vu, posmatrajući premijerov odnos prema svom koalicionom partneru i narodnom poslaniku Muameru Zukorliću, niste jedini. Na isti način pojedini evropski političari tretiraju Vučića. Princip je isti – radi šta ti kažem tamo gde je meni bitno, a ja ću te zauzvrat pustiti da u svom dvorištu činiš šta ti je volja, nesputan zakonom i obzirom
"Ono na čemu Univerzitet počiva jeste njegova autonomija, koja, između ostalog, podrazumeva slobodu kritičkog mišljenja, razmenu tog mišljenja, rasprave i neuplitanje u dnevnu politiku. Ona ne sme da bude ‘pokriće’ za samovolju, rad iza zatvorenih vrata, u tajnim procedurama, bez reči i bez obrazloženja"
U Zagrebu je održana Međunarodna konferencija o verskim manjinama, u organizaciji Konferencije evropskih crkava (KEC). Mesto održavanja bila je Pravoslavna gimnazija "Katarina Kantakuzina Branković". Pre oko godinu dana, učenike ove gimnazije je grupa njihovih vršnjaka vređala, a zatim gađala kamenjem. Razbili su staklo na ulaznim vratima, a đaci, među kojima srećom nije bilo povređenih, bili su uplašeni i uznemireni. Događaji poput ovog pokazuju koliko je važno govoriti i raditi na zaštiti manjina
Pre nešto više od deset godina u poljskom Lođu je osvanulo četrnaest velikih bilborda sa slikama abortiranih fetusa pored fotografija krvlju poprskanih leševa iz ratova, kao i male dece ubijene u bombaškom napadu u Oklahoma Sitiju. Poruka je bila jasna. Novinar "Njujork tajmsa" je tom prilikom napisao: "Izložba personifikuje jedan agresivni, dobro finansiran, rastući konzervativni pokret širom Evrope"
Ima li u izjavi Hašima Tačija da će poglavar Rimokatoličke crkve priznati Kosovo nešto vredno daljih razmatranja? Menja li se štogod u odnosim Srbije i Vatikana? Zašto rad međureligijske komisije o Stepincu može imati preglasni odjek, čak i ako komisija ne zaključi ništa
Ne sporeći dobre mogućnosti koje koncept dualnog obrazovnog sistema u teoriji može da pruži, u našim uslovima on podseća na onaj vic o engleskoj travi. Hoće pridošlica da ima lep engleski travnjak, kupi seme, uradi šta treba, jednu godinu, drugu godinu, i nikako mu ne uspeva. Na kraju pita komšiju Engleza koji je njegov recept, a ovaj mu odgovori u stilu – sve je lako, malo zaliješ, malo podsečeš i tako pet stotina godina
Desetine hiljada ljudi okupilo se na trgu Svetog Petra u Vatikanu da bi prisustvovali misi na kojoj je Majka Tereza proglašen Svetom Terezom od Kalkute. Bila je to najbrža kanonizacija u istoriji Rimokatoličke crkve: samo devetnaest godina od smrti do oreola. Neki svetitelji su na to "čekali" vekovima, a neki i čitav milenijum
Nedavno je u Muzeju istorije Srbije otvorena izložba o Svetom Savi. Čeka se na snimanje serije o dinastiji Stefana Nemanje, strpljivo se radi na pripremama filma Otac, objavljeni su i romani sa istom temom. Uskoro dolaze godišnjice, osam vekova od kada je Srbija postala kraljevina, kao i od godine kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost. Koje su autentične vrednosti koje je svojim životom i delom predstavljao Sveti Sava, a koje bi, prevedene na jezik današnjice, mogle da nam služe kao uzor
Na nedavno otvorenoj izložbi o Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu (EP), zagrebački biskup Ivan Šaško, opisavši Stepinca kao primer Evropljanina koji je živeo vrednosti hrišćanske kulture milosrđa koja je odredila identitet Evrope, završio je svoj govor rečima: "to je maleni iskorak koji Stepinca ‘vraća Europi’, a nadamo se da će izložba o njemu pomoći i da Europa jasnije vidi samu sebe." Evropa bi odista danas kroz primer događaja vezanih za slučaj blaženog Alojzija Stepinca i mogla da se prepozna – u previranju, otvorenim problemima, užarenim raspravama, besu i buci...
Jedan katolički teolog je primetio, pre izvesnog vremena, da su, s obzirom na činjenicu da pravoslavni nisu održali nijedan vaseljenski sabor 1200 godina, odnosi između crkava i njihovo zajedničko funkcionisanje začuđujuće dobri. Međutim, problem izgleda nastaje kada pokušaju da se susretnu. Po svemu sudeći, ovaj "krnji" Sabor neće doprineti jačanju jedinstva među pravoslavnima, za šta su svi tvrdili da je njegov prvi cilj
Dok muftija Muamer Zukorlić najavljuje pobedu i pomirenje kome niko neće stati na put, onaj sa kime treba da se miri, Islamska zajednica Srbije, nije ni pozvan na razgovore o pomirenju; dok zvaničnici Srbije izjavljuju da to nema veze s njima, po principu sekularizma, savetnik u Ministarstvu vera kaže da je podela islamskih zajednica zapravo političkog, a ne verskog karaktera
"Ne možete jednu veliku instituciju koja utiče na ljude, na mišljenje, istisnuti iz javnog prostora. Ona treba da se integriše, da argumentuje svoje stavove, da učine sebe razumljivom, da učestvuje. Onda se može reći: ‘Da li si čuo šta kaže patrijarh?’, i tada patrijarh mora biti spreman na kritiku. Kada nije u javnoj sferi, njega niko ne može ni da kritikuje. U našem sistemu, u Nemačkoj, normalno je da su predstavnici crkve prisutni u kontroli medija"
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Ako ovih dana vidite ministra bez portfelja Velju Ilića kako ide prema Valjevu sa "mašinom sa rupom napred koja suši", o kojoj je govorio pre dve godine, znaćete da, eto, makar neko veruje na reč Aleksandru Vučiću
Kakav je život u zatvoru i posle njega? Kako tamo izgleda otići kod doktora i zubara? Da li, kada govorimo o kazneno-popravnim domovima, zaista verujemo u njihov popravni potencijal? Da li kazna prestaje kada se osuđenik nađe na slobodi? Zašto je za srpsko društvo važno, ali, ma kako to grubo zvučalo, i isplativo da uslovi u zatvorima budu dostojni ljudskih bića
"U Srbiji svakih deset dana jednu ženu ubije partner, bivši partner ili član porodice. Statistika je takva već godinama, osim ako izuzmemo slučajeve masovnih ubistava iz 2013. ili 2015, kada je taj broj bio veći. Od 20.000 prijava nasilja u porodici tokom jedne godine, tek oko 3500 rezultira krivičnim postupkom"
"Postoje oni čija je ‘upotreba’ Zorana Đinđića problematičnija, ali to više govori o srpskom društvu danas i o tome koliko je ono spremno da brzo zaboravlja. Pa su se tako mnogi koji su bili ‘u prvim redovima’ na sahrani Slobodana Miloševića, sada premestili u prve redove kada je reč o komemoracijama Zorana Đinđića. Za mene je to fenomen na kome se dobro vidi tanatopolitika, dakle kako mrtvi ‘služe’ živim političarima"
