Tačno na današnji dan pre tri godine okončan je štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj kada su ispunjeni svi njihovi zahtevi vezani za povećanje plata i plana protiv nasilja u školama. Kako? Tako što su ujedinjeni protestovali ravno 36 dana. Naši degradirani prosvetni radnici imaju svo pravo ovog sveta da štrajkuju, ali to čine razjedinjeni uz vidan manjak solidarnosti – i unutar profesije i u društvu
“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”
„Naš obrazovni sistem sistemski odbija da sistemski reši ova pitanja. Svako može da pogreši, ali vi stalno imate iste propuste, samo se imena ljudi menjaju“
“Ogromna je odgovornost baviti se ovako ‘živom’ i istovremeno večito aktuelnom temom – ženska istorija je istorija obespravljenosti i ugnjetavanja. Zato sam se odlučila da predstavu postavim kao savremenu tragediju, vodeći se principom manje je više”
Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan
Već na početku svoje besede patrijarh Porfirije je pozivao na mir sa Albancima, na praštanje i pomirenje. Jasno je da je politizacija izbegnuta i da je to veliki dobitak za sve, osim za one koji žive od nacionalističkih prepucavanja preko grbače naroda
Trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića ubili su skinhedsi zato što je bio Rom. Prebili su ga u centru Beograda, a da se niko od prolaznika nije ni osvrnuo. Oni nisu ubili samo njega, ubili su sve nas, kazala je njegova sestra
Već na početku svog govora, patrijarh Porfirije je pozvao na mir sa Albancima. Odabrao je da spomene lepe momente zajedničke istorije (i da ne pomene one druge momente), bliske veze muslimana i pravoslavnih, kazavši da Bog ne gleda na to ko je ko, već da su svi Božja deca
U 2019. godini, u svakom drugom tekstu identitet žrtve se otkrivao, dok je u 2021. broj objava u kojima se to čini – 40 odsto. U ovom se periodu smanjio i broj tekstova u kojima se čin nasilja opravdava spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika (sa 20 na 11 odsto), a ređe se i odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu (sa 10 na 7 odsto analiziranih objava). Zasluga pripada ovdašnjim aktivistkinjama i novinarkama koje su pokazale kako se profesionalno izveštava i bori protiv nasilja
Vratila sam se u Srbiju prošle nedelje. Drugi dan od povratka, na ulasku u lift srećem komšiju. „Vratili ste se, dobro je“, samo što u drvo ne kuca, da izgonimo valjda te zle duhove. „Da“, smeškam se. „Pa kako je tamo?“, pita zabrinuto, cokće, pa nastavlja: „Čujem u Nemačkoj katastrofa!“ Objašnjavam polako da je tamošnja katastrofa znatno bolja od ovdašnjih potoka meda i mleka
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
