“Čarobna knjiga” će uskoro objaviti nekoliko romana najnovijeg nobelovca Abdulrazaka Gurne, tanzanijsko-britanskog pisca koji piše na engleskom jeziku. Ekskluzivno objavljujemo odlomak iz romana Život posle života (Afterlives). Oprema teksta je redakcijska
Zadatak Muzeja žrtava genocida je komplikovaniji nego zadatak Memorijala na Sajmištu, jer narativ o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu ne sme da bude kontaminiran narativima iz devedesetih, nacionalizmom, netolerancijom – stvarima koje su nažalost prilično prisutne u srpskom društvu. Muzej zaslužuje centralno mesto, u centru prestonice, a ne na Sajmištu kao što je predsednik Republike najavio prošle jeseni. Razlog je jednostavan: dve institucije na istom mestu ne bi mogle da funkcionišu i narativ o genocidu nad Srbima progutao bi memorijalizaciju logora na Sajmištu
Bio je u stalnom sukobu sa primitivizmom i bahatošću moćnih bez obzira kojoj su političkoj opciji pripadali. Onima koji su ga zvali da prete zbog objave u novinama, da traže poseban tretman ili izuzeće, umeo je da odgovori tako da su se javili samo tada i nikada više
Da li učestalo objavljivanje crne hronike doprinosi raspravi od opšteg značaja ili utiče na živote građana i formiranje sentimentalnog stava o izvođenju okrivljenih pred lice pravde, šta je sa izvorom informacija i zaštitom bezbednosti novinara, a treba se zapitati i o otvorenosti za javnost javnog tužilaštva i suda
Inspektori koji godinama prate Filipa Koraća kažu za “Vreme” da je njegov dobrovoljni odlazak u istražni zatvor nešto najsumnjivije što je ikada uradio. Ceo život je od organa reda bežao ili se s njima otvoreno sukobljavao. Da Korać ima “kratak fitilj” kad ugleda uniformu bilo je jasno i svakom pozorniku ili saobraćajcu koji ga je ikada sreo
Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet. Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju, tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao
Vlasti i prokremaljska propaganda sve više govore o neprijateljima i izdajnicima, pa čak i nagovaraju na potkazivanje i prijavljivanje “provokatora”. U ruskom kontekstu to najpre znači dojavu o građanima koji su kritični prema vlastima. Neprijatelji i izdajnici već se traže po noćnim klubovima. U jedan moskovski klub policija je došla 22. marta po Ninu Zolotuhinu jer je u razgovoru izrazila antiratni stav. Ostala je dva dana u pritvoru zbog psovki tokom hapšenja
Glavna prepreka izveštavanju o sukobu u Ukrajini je novi zakon koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za širenje “lažnih informacija o delovanju ruskih oružanih snaga”. Tako je većina nezavisnih medija blokirana, a od kraja februara nekoliko stotina novinara je napustilo Rusiju
Godinama se u Srbiji uočava upadljiv pad demokratije koji je s vremenom doveo do zarobljavanja države, koje je karakteristično po zarobljavanju svih grana vlasti i dominaciji vladajuće političke stranke nad demokratskim institucijama, dok policija služi kao instrument zastrašivanja političkih protivnika i demonstriranje sile
